- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Za upis na fakultet do 12.000 din.
Izvor:
B92.net
Izvor:
B92.net
Đaci završnih godina srednjih škola koji žele da nastave obrazovanje na Beogradskom univerzitetu od juče mogu da predaju dokumenta za upis na željeni fakultet.
Upis traje do sutra, a pored potrebnih dokumenata, svi oni koji žele da polažu prijemni ispit moraju da uplate takse koje iznose od 1.500 pa do 12.000 dinara, koliko moraju da plate oni koji žele da polažu ispit na Arhitektonskom fakultetu.Za prijavu na FON-u Miloš Kotler, maturant XII beogradske gimnazije, platio je 5000 dinara, isto toliko i na ETF-u, koji mu je rezervna varijanta.
Za ovakve sume ima opravdanja, kažu na fakultetu, a da li je reč o visokoj ceni ili nije - stvar je relativna.
“Nekad je skupo i dva dinara, ako u džepu imate samo jedan. Kad vidite kvantum usluge, sasvim je sigurno da ono što pružamo je daleko više i daleko skuplje, verujte mi, dnevnica daleko, daleko skuplja”, kaže Milija Suknović, profesor FON-a.
Pored dnevnica nastavnika, u cenu je uračunato i štampanje testova, pisaći pribor poput olovke i papira, ali i iznajmljivanje hala, ako je potrebno, pa i korišćenje klima-uređaja. Ipak, ni to ne košta svuda isto.
Tako je na Fizičkom fakultetu cena hiljadu i po dinara, na Elektrotehničkom i Medicinskom 6000 dinara, 7000 na Farmaceutskom, Pravnom i Filološkom, dok oni koji žele da postanu arhitekte moraju da plate rekordnih 12 000 dinara.
Koju uslugu Arhitektonski daje za 12 000 dinara već dva dana niko iz te ustanove ne želi da nam kaže, ali smo objašnjenje o cenama upisa potražili u Ministarstvu prosvete.
“Svakako da ovaj raspon u visini nadoknada za troškove polaganja prijemnog ispita je isuviše velik i govori o tome da ima prostora da se porazmisli o tome da li troškovi za polaganje prijemnih ispita mogu da budu manji. Tim pre ukoliko uzmemo u obzir da su svi dežurni zaposleni i da im je država za taj dan obezbedila manje ili veće zarade, kaže Radivoje Mitrović iz Ministarstva prosvete.
U ministarstvu napominju da oni ne mogu da utiču na visinu takse, jer bi to narušilo autonomiju univerziteta.
Ohrabrujuće je jedino to da budući studenti više ne bi trebalo da plaćaju ove takse. Naime, strategija visokoškolskog obrazovanja podrazumeva uvođenje završnog ispita, pa će srednjoškolci na kraju 4. razreda, u zavisnosti od svog opredeljenja, polagati opštu, stručnu ili umetničku veliku maturu.
Za ovakve sume ima opravdanja, kažu na fakultetu, a da li je reč o visokoj ceni ili nije - stvar je relativna.
“Nekad je skupo i dva dinara, ako u džepu imate samo jedan. Kad vidite kvantum usluge, sasvim je sigurno da ono što pružamo je daleko više i daleko skuplje, verujte mi, dnevnica daleko, daleko skuplja”, kaže Milija Suknović, profesor FON-a.
Pored dnevnica nastavnika, u cenu je uračunato i štampanje testova, pisaći pribor poput olovke i papira, ali i iznajmljivanje hala, ako je potrebno, pa i korišćenje klima-uređaja. Ipak, ni to ne košta svuda isto.
Tako je na Fizičkom fakultetu cena hiljadu i po dinara, na Elektrotehničkom i Medicinskom 6000 dinara, 7000 na Farmaceutskom, Pravnom i Filološkom, dok oni koji žele da postanu arhitekte moraju da plate rekordnih 12 000 dinara.
Koju uslugu Arhitektonski daje za 12 000 dinara već dva dana niko iz te ustanove ne želi da nam kaže, ali smo objašnjenje o cenama upisa potražili u Ministarstvu prosvete.
“Svakako da ovaj raspon u visini nadoknada za troškove polaganja prijemnog ispita je isuviše velik i govori o tome da ima prostora da se porazmisli o tome da li troškovi za polaganje prijemnih ispita mogu da budu manji. Tim pre ukoliko uzmemo u obzir da su svi dežurni zaposleni i da im je država za taj dan obezbedila manje ili veće zarade, kaže Radivoje Mitrović iz Ministarstva prosvete.
U ministarstvu napominju da oni ne mogu da utiču na visinu takse, jer bi to narušilo autonomiju univerziteta.
Ohrabrujuće je jedino to da budući studenti više ne bi trebalo da plaćaju ove takse. Naime, strategija visokoškolskog obrazovanja podrazumeva uvođenje završnog ispita, pa će srednjoškolci na kraju 4. razreda, u zavisnosti od svog opredeljenja, polagati opštu, stručnu ili umetničku veliku maturu.