Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Za tri dana potrošeno 30 milijardi
Radovan Jelašić očekuje da će kurs biti stabilan.
Da lie zbog slabljenja dinara u poslednje dve nedelje kriva Narodna banka Srbije ili država, ili obe, što se nisu dogovorile, kako da to spreče, više nije važno, jer je ulje na vatru već prosuto, odnosno evro iz dana u dan jača i bliži se psihološkoj granici od 100 dinara.
Jedan od glavnih razloga je puštanje u opticaj veće količine dinara koja se pojavila na tržištu krajem decembra zbog isplata iz budžeta plata, penzija, socijalnih davanja, starog duga putarima, subvencionisanja kredita ministarstva ekonomije i nabavke vakcina. Sve je plaćeno u kratkom roku, od samo tri dana, što je dovelo do rasta deviznog kursa.
Javnost se zbog toga uzburkala, a ekonomisti i političari su krivicu uglavnom svalili na Narodnu banku Srbije, jer kako kažu, nije na vreme odreagovala i predupredila skok evra. Uticaj tog "udara" dinara i dalje se oseća.
Kako se odjednom pojavila velika količina dinara u opticaju i gde su završili?
- U decembru je novčana masa uvećana za blizu 30 milijardi dinara - kaže Radovan Jelašić, guverner NBS. - Pri tome, uobičajeno je povećanje količine dinara krajem svake godine, a sada je to bilo dodatno intenzivirano konvertovanjem deviza koje je država dobila od Međunarodnog monetarnog fonda i EU u dinare i njihovim trošenjem u poslednjim danima decembra. Da podsetim, rebalans budžeta je usvojen tek 29. decembra 2009, što znači da je država u kratkom roku, od svega tri dana, regulisala svoje preostale obaveze i obavila plaćanja za sve budžetske korisnike, što je rezultiralo povećanjem dinara kod banaka i rastom novčane mase, uz rast deviznog kursa. Država je morala da realizuje budžet i izvrši plaćanja, a zašto je rebalans usvojen u poslednjim danima prošle godine, zaista ne treba pitati Narodnu banku.
Prema rečima guvernera, prošlog meseca smo prvi put imali veći deficit od emisije državnih hartija od vrednosti i fiskalna politika više nije bila neutralna, kao prethodnih 11 meseci. Osnovni problem nije bio toliko obim budžetskih plaćanja, koliko njihova koncentracija u veoma kratkom roku.
- Od početka prošle godine do novembra, ukupno finansiranje budžetskog deficita bilo je neutralno po novčano i devizno tržište, jer je država preko trezorskih zapisa povlačila novac sa tržišta, da bi ga nakon toga kroz svoja plaćanja vraćala tom istom tržištu. Tako su plate, penzije, stara devizna štednja, socijalna davanja i ostali rashodi obezbeđivani puštanjem trezorskih zapisa države. Decembar je bio prvi mesec, kada je država puštala novac, a nije ga i povlačila sa tržišta i tako je u sistem "upumpala" 12 milijardi dinara. Naravno da je to moralo imati uticaja na kurs.
Nije tačno, kako ističe Jelašić, da NBS nije na vreme odreagovala. Naime, 30. decembra je na devizno tržište izneto 58,5 miliona evra. Ali, Narodna banka i kada zna koliki je planirani deficit, ne može unapred da zna kolika će biti potražnja za devizama. NBS je reagovala na vreme, ali u cilju stabilizovanja deviznog tržišta uz oprezno trošenje deviznih rezervi, a ne da bi fiksirala neki nivo kursa koji bi "zainteresovanima" omogućio da se, po za njih povoljnom deviznom kursu, vrate iz dinara nazad u evre i tako dodatno zarade. To, očito, nekima baš ne odgovara, objašnjava guverner.
- Kao i do sada, kurs dinara će biti stabilan, uz određene oscilacije. Kurs je plivajući, a što bude manja potrošnja, što se pre krene u restrukturiranje privrede i što bude veći priliv direktnih stranih investicija, to će i on biti stabilniji - kaže Jelašić. - Jedan od pokazatelja da će se devizni kurs umiriti je i kupovina od strane banaka trezorskih zapisa na srednji i duži rok. Tako su banke do 11. januara kupile ove vrednosne hartije u iznosu od 100,7 milijardi dinara, a od toga 25,8 odsto je na tri meseca, 56,58 na pola godine, a 17,58 odsto na godinu. Primećeno je da od novembra raste kupovina zapisa na godinu dana i to za oko četiri odsto.
Evro ili dinar
Sve je više zagovornika koji tvrde da je 90 odsto plaćanja u zemlji vezano i izraženo u evrima i da bi trebalo preći na ovu valutu. Guverner NBS smatra da za to nema nikakve osnove i da bi nam teško Evropska centralna banka ustupila stolicu, iz koje bi uticali na poslovanje u drugim državama, a da pre toga nismo u praksi pokazali da smo sposobni da svojom valutom ispunimo mastrihtske kriterijume.
- I dalje smatram da privreda i građani treba da se zadužuju i da štede u domaćoj valuti - kaže Jelašić. - Isto mislim i za državu, jer u tom slučaju nema deviznog rizika.
Cvetković: Ne prebacujte odgovornost
Očekujem da Narodna banka Srbije, kao nezavisna institucija, ali i partner Vlade u kreiranju ekonomske politike zemlje dosledno sprovodi ciljeve u okviru monetarne politike, a ne da njeni predstavnici izjavama u medijima prebacuju odgovornost za svoje propuste na Vladu - rekao je u sredu premijer Srbije Mirko Cvetković.
Država svojom budžetskom politikom i merama koje je sprovodila krajem 2009. i početkom ove godine, nije povukla, prema proceni predsednika Vlade, nijedan potez koji bi izazvao uticaj na slabljenje kursa dinara.
- Narodna banka Srbije je trebalo da predvidi da krajem godine raste potreba za kupovinom deviza i da jačim i blagovremenim intervencijama stabilizuje kurs naše valute - zaključio je premijer.
Izvor: Večernje novosti
Radovan Jelašić očekuje da će kurs biti stabilan.
Da lie zbog slabljenja dinara u poslednje dve nedelje kriva Narodna banka Srbije ili država, ili obe, što se nisu dogovorile, kako da to spreče, više nije važno, jer je ulje na vatru već prosuto, odnosno evro iz dana u dan jača i bliži se psihološkoj granici od 100 dinara.
Jedan od glavnih razloga je puštanje u opticaj veće količine dinara koja se pojavila na tržištu krajem decembra zbog isplata iz budžeta plata, penzija, socijalnih davanja, starog duga putarima, subvencionisanja kredita ministarstva ekonomije i nabavke vakcina. Sve je plaćeno u kratkom roku, od samo tri dana, što je dovelo do rasta deviznog kursa.
Javnost se zbog toga uzburkala, a ekonomisti i političari su krivicu uglavnom svalili na Narodnu banku Srbije, jer kako kažu, nije na vreme odreagovala i predupredila skok evra. Uticaj tog "udara" dinara i dalje se oseća.
Kako se odjednom pojavila velika količina dinara u opticaju i gde su završili?
- U decembru je novčana masa uvećana za blizu 30 milijardi dinara - kaže Radovan Jelašić, guverner NBS. - Pri tome, uobičajeno je povećanje količine dinara krajem svake godine, a sada je to bilo dodatno intenzivirano konvertovanjem deviza koje je država dobila od Međunarodnog monetarnog fonda i EU u dinare i njihovim trošenjem u poslednjim danima decembra. Da podsetim, rebalans budžeta je usvojen tek 29. decembra 2009, što znači da je država u kratkom roku, od svega tri dana, regulisala svoje preostale obaveze i obavila plaćanja za sve budžetske korisnike, što je rezultiralo povećanjem dinara kod banaka i rastom novčane mase, uz rast deviznog kursa. Država je morala da realizuje budžet i izvrši plaćanja, a zašto je rebalans usvojen u poslednjim danima prošle godine, zaista ne treba pitati Narodnu banku.
Prema rečima guvernera, prošlog meseca smo prvi put imali veći deficit od emisije državnih hartija od vrednosti i fiskalna politika više nije bila neutralna, kao prethodnih 11 meseci. Osnovni problem nije bio toliko obim budžetskih plaćanja, koliko njihova koncentracija u veoma kratkom roku.
- Od početka prošle godine do novembra, ukupno finansiranje budžetskog deficita bilo je neutralno po novčano i devizno tržište, jer je država preko trezorskih zapisa povlačila novac sa tržišta, da bi ga nakon toga kroz svoja plaćanja vraćala tom istom tržištu. Tako su plate, penzije, stara devizna štednja, socijalna davanja i ostali rashodi obezbeđivani puštanjem trezorskih zapisa države. Decembar je bio prvi mesec, kada je država puštala novac, a nije ga i povlačila sa tržišta i tako je u sistem "upumpala" 12 milijardi dinara. Naravno da je to moralo imati uticaja na kurs.
Nije tačno, kako ističe Jelašić, da NBS nije na vreme odreagovala. Naime, 30. decembra je na devizno tržište izneto 58,5 miliona evra. Ali, Narodna banka i kada zna koliki je planirani deficit, ne može unapred da zna kolika će biti potražnja za devizama. NBS je reagovala na vreme, ali u cilju stabilizovanja deviznog tržišta uz oprezno trošenje deviznih rezervi, a ne da bi fiksirala neki nivo kursa koji bi "zainteresovanima" omogućio da se, po za njih povoljnom deviznom kursu, vrate iz dinara nazad u evre i tako dodatno zarade. To, očito, nekima baš ne odgovara, objašnjava guverner.
- Kao i do sada, kurs dinara će biti stabilan, uz određene oscilacije. Kurs je plivajući, a što bude manja potrošnja, što se pre krene u restrukturiranje privrede i što bude veći priliv direktnih stranih investicija, to će i on biti stabilniji - kaže Jelašić. - Jedan od pokazatelja da će se devizni kurs umiriti je i kupovina od strane banaka trezorskih zapisa na srednji i duži rok. Tako su banke do 11. januara kupile ove vrednosne hartije u iznosu od 100,7 milijardi dinara, a od toga 25,8 odsto je na tri meseca, 56,58 na pola godine, a 17,58 odsto na godinu. Primećeno je da od novembra raste kupovina zapisa na godinu dana i to za oko četiri odsto.
Evro ili dinar
Sve je više zagovornika koji tvrde da je 90 odsto plaćanja u zemlji vezano i izraženo u evrima i da bi trebalo preći na ovu valutu. Guverner NBS smatra da za to nema nikakve osnove i da bi nam teško Evropska centralna banka ustupila stolicu, iz koje bi uticali na poslovanje u drugim državama, a da pre toga nismo u praksi pokazali da smo sposobni da svojom valutom ispunimo mastrihtske kriterijume.
- I dalje smatram da privreda i građani treba da se zadužuju i da štede u domaćoj valuti - kaže Jelašić. - Isto mislim i za državu, jer u tom slučaju nema deviznog rizika.
Cvetković: Ne prebacujte odgovornost
Očekujem da Narodna banka Srbije, kao nezavisna institucija, ali i partner Vlade u kreiranju ekonomske politike zemlje dosledno sprovodi ciljeve u okviru monetarne politike, a ne da njeni predstavnici izjavama u medijima prebacuju odgovornost za svoje propuste na Vladu - rekao je u sredu premijer Srbije Mirko Cvetković.
Država svojom budžetskom politikom i merama koje je sprovodila krajem 2009. i početkom ove godine, nije povukla, prema proceni predsednika Vlade, nijedan potez koji bi izazvao uticaj na slabljenje kursa dinara.
- Narodna banka Srbije je trebalo da predvidi da krajem godine raste potreba za kupovinom deviza i da jačim i blagovremenim intervencijama stabilizuje kurs naše valute - zaključio je premijer.
Izvor: Večernje novosti