Za razvojnu banku i protiv nje

Član
Učlanjen(a)
17.04.2009
Poruka
4.299
Za razvojnu banku i protiv nje


Sve su glasniji zahtevi privrednika o osnivanju nacionalne razvojne banke, bez koje nema veće konkurentnosti, nema većeg izvoza, ni napretka. – Srbiji nedostaje milijarda evra da bi firmama ponudila najpovoljnije zajmove.





Zar mislite da mi nemamo dovoljno pameti da svoj novac prodajemo svom narodu, često se pita Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, inače žestoki zagovornik ideje da posustaloj srpskoj privredi finansijski može da pomogne osnivanje nacionalne razvojne banke.

Ideja da se, uz pomoć države, preduzećima ponude krediti po znatno nižim kamatama od komercijalnih nije od juče. Kriza je samo produbila probleme u vezi sa finansiranjem razvoja i ponovo oživela ideju koju su neke zemlje (baš kao odgovor na krizu) pretvorile u stvarnost. Knežević predlaže, međutim, da umesto trošenja budžetskih sredstava, građani i preduzeća deponuju sredstva u razvojnu banku, odakle bi se novac pozajmljivao firmama kojima je neophodan, po povoljnim uslovima.

– Istina je da postoji državni Fond za razvoj, odakle je moguće uzeti pozajmicu, međutim on nema kapacitete da pokrije zahteve cele privrede, a i državne pare koje se na taj način dele niko ne kontroliše. Kamate u bankama sa stranim kapitalom su među najvišima u Evropi, privrednicima se ne isplate takvi zajmovi. Jednom me je guverner kritikovao zašto privrednici i građani ne štede u bankama, jer one kasnije taj novac plasiraju kroz kredite. Rekao sam mu da ni ja ne tražim od mojih kupaca da mi donesu materijal za majicu koju ću posle da prodam. Ako hoće da nam ponude svoju „robu”, onda neka pozajme sredstva u inostranstvu – predložio je ovaj proizvođač tekstilne robe.

Iskusni bankari, međutim, objašnjavaju da su skuplje pare koje se pozajmljuju iz inostranstva, pogotovo sa niskim rejtingom zemlje, nego novac koji se koristi iz domaćih izvora. Iako razvojne banke postoje svuda u Evropi pa bi takva finansijska institucija i Srbiji dobrodošla, bankari koji su želeli da ostanu anonimni, procenjuju da naša zemlja nema uslova za to. Kažu da državi za pokretanje takvog posla nedostaje najmanje milijardu evra, a mi te pare nemamo.

– Zašto bi se novac poreskih obveznika tako trošio kada već postoje banke i Fond za razvoj? – pita se naš sagovornik.

A na dilemu da li bi neka od preostalih državnih, neprodatih banaka mogla da preraste u razvojnu, odgovara da nijedna nije finansijski sposobna, niti ima dugoročne izvore da bi mogla da bude potpora privredi.

Izgleda da ni država ne misli da bi bila dobar bankar, jer Nebojša Ćirić, sekretar u Ministarstvu ekonomije, ističe da već postoji Fond za razvoj koji ima ulogu da po povoljnijim kamatama plasira privredi zajmove.

– Ukoliko interesovanje privrednika postoji, vlada će razmotriti taj predlog. Zasad, međutim, ta potreba nije zvanično uobličena, niti je bilo šta slično adresirano na izvršnu vlast – kaže on.

Bez obzira na to što se država nećka da novcem poreskih obveznika, preko razvojne banke, pomogne privredi da prodiše, direktor Telekoma Branko Radujko je ubeđen da je takav scenario izvestan.

– Siguran sam da će država stvoriti razvojnu banku i to je veoma dobro za preduzetnike, mala i srednja preduzeća. Kada je o Telekomu reč, ne verujem da će biti korisnik takvih zajmova, jer se razvojne banke, u principu, ne prave da bi podržavale kompanije koje imaju izuzetan rejting u međunarodnom bankarskom sektoru i relativno lako pozajmljuju novac – smatra Radujko.

Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, smatra da je aktuelna kriza „priterala cara do duvara” i da preduzećima hitno treba takva pomoć države:

– Ko to ne razume, on ima problem kako da usmeri razvoj srpske privrede. Bez razvojne banke nećemo moći da podignemo nivo konkurentnosti, niti nivo izvoza, a bez toga nema ni razvoja ni napretka.

Bugarin je za potrebe domaćih firmi smislio i model po kojem bi njihovi direktori mogli da pozajme novac. Idealno bi bilo kad bi razvojni krediti mogli da se dobiju na duži rok (10–15 godina), sa počekom od jedne do tri godine i sa kamatom koja ne bi trebalo da pređe više od tri odsto godišnje. Bugarin je, međutim, propustio da kaže na kojim finansijskim izvorima bi se njegov model zasnivao.

Formiranje razvojne banke je predlog Privredne komore Srbije za srednjoročni period, a to znači za najmanje dve godine, objašnjava naš sagovornik.

– Ako u naredne dve godine ne profilišemo srpsku razvojnu banku i srpsku agrarnu banku, onda ćemo imati strahovito tehnološko zaostajanje i izgubljenu tržišnu utakmicu. Ne može srpska privreda da ima razvojnu dimenziju sa kreditom na godinu dana, sa kamatom od osam odsto i deviznom klauzulom, odnosno sa kamatom od 21 odsto na dinarske kredite – smatra Bugarin.

Ekonomista Vladimir Vučković smatra da bi trebalo razmisliti o takvoj varijanti, odnosno osnovati instituciju u kojoj bi sav novac koji već postoji u raznim fondovima bio na jednom mestu.



Izvor: Politika
 
Natrag
Top