LEGEND
- Učlanjen(a)
- 08.02.2009
- Poruka
- 5.533
Za neprijavljivanje imovine sledi čak pet godina zatvora
Zorana Marković, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, za „Blic“
04.09.2009. 05:00
Agencija za borbu protiv korupcije napraviće po prvi put registar funkcionera kojih, pretpostavlja se, ima oko 13.000. Takođe će izraditi njihove imovinske karte na osnovu izveštaja o imovini koju imaju.
Provera istinitosti podataka zavisiće i od ažurnosti evidencija poreskih organa, katastra, zemljišnih knjiga i evidencija preduzeća. Na to za „Blic“ ukazuje Zorana Marković, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, i ističe da neprijavljivanje imovine prvi put postaje krivično delo, kažnjivo zatvorom od šest meseci do pet godina. Imovinu ne prijavljuju samo odbornici u lokalnim skupštinama.
- Javnost ima pravo uvida u imovinsko stanje funkcionera. Osim toga, evidencija će štititi funkcionere od neopravdanih napada i sumnji u kredibilitet. Podnećemo krivičnu prijavu protiv funkcionera kad postoji krivično delo neprijavljivanja imovine ili davanja lažnih podataka o imovini - dodaje Markovićeva.
Opšte je uverenje da imamo mnoštvo funkcionera u sukobu interesa, ali ta politička tradicija mogla bi biti unekoliko stavljena pod kontrolu.
- Kad postoji sukob interesa, biće izricana mera upozorenja kao nejavna, ili mera objavljivanja preporuke za razrešenje. Tada iniciramo razrešenje funkcionera pred organom koji ga je izabrao, postavio ili imenovao, a koji mora da nas u roku od 60 dana obavesti o učinjenom - kaže Markovićeva.
Posebna pažnja biće posvećena pitanju poklona koje funkcioneri ne mogu da zadrže zbog elemenata koruptivnosti.
- U toku je izrada pravilnika o registru poklona koji će regulisati prijavljivanje i čuvanje poklona, kao i to koji su pokloni protokolarni i prigodni, pa funkcioneri mogu da ih zadrže - dodaje Markovićeva.
Kod kontrole zakulisnog finansiranja političkih stranaka ključna je inicijativa Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstva pravde da se napravi tekst potpuno novog zakona o finansiranju političkih stranaka.
- S obzirom na dosadašnje probleme, jasno je da je transparentnost finansiranja najveći izazov u izradi novog zakona - dodaje ona.
Markovićeva ocenjuje da je evidencija oko 24.000 fantomskih firmi sa jednim ili nijednim zaposlenim, prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), veoma važna za Agenciju zbog provera koje će Agencija vršiti, kao što će u tom pogledu biti važne i baze podataka koje će Agencija praviti.
- Ta evidencija PKS je važna pre svega zbog pogubnih efekata koje ovaj fenomen ima na privređivanje i ekonomiju naše zemlje. Pozdravljamo odlučnost da se to pitanje rešava - ukazuje ona.
Analiza stanja
Na pitanje koja je vrsta korupcije u Srbiji najzastupljenija i sa čime će se prvo uhvatiti u koštac, Markovićeva kaže da analizu stanja imaju organizacije i institucije koje su se do sada time bavile, a da Agencija od 1. januara startuje sa svim poslovima podjednako u skladu sa dinamikom popunjavanja stručne službe.
Izvor: Blic
Zorana Marković, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, za „Blic“
04.09.2009. 05:00
Agencija za borbu protiv korupcije napraviće po prvi put registar funkcionera kojih, pretpostavlja se, ima oko 13.000. Takođe će izraditi njihove imovinske karte na osnovu izveštaja o imovini koju imaju.
Provera istinitosti podataka zavisiće i od ažurnosti evidencija poreskih organa, katastra, zemljišnih knjiga i evidencija preduzeća. Na to za „Blic“ ukazuje Zorana Marković, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, i ističe da neprijavljivanje imovine prvi put postaje krivično delo, kažnjivo zatvorom od šest meseci do pet godina. Imovinu ne prijavljuju samo odbornici u lokalnim skupštinama.
- Javnost ima pravo uvida u imovinsko stanje funkcionera. Osim toga, evidencija će štititi funkcionere od neopravdanih napada i sumnji u kredibilitet. Podnećemo krivičnu prijavu protiv funkcionera kad postoji krivično delo neprijavljivanja imovine ili davanja lažnih podataka o imovini - dodaje Markovićeva.
Opšte je uverenje da imamo mnoštvo funkcionera u sukobu interesa, ali ta politička tradicija mogla bi biti unekoliko stavljena pod kontrolu.
- Kad postoji sukob interesa, biće izricana mera upozorenja kao nejavna, ili mera objavljivanja preporuke za razrešenje. Tada iniciramo razrešenje funkcionera pred organom koji ga je izabrao, postavio ili imenovao, a koji mora da nas u roku od 60 dana obavesti o učinjenom - kaže Markovićeva.
Posebna pažnja biće posvećena pitanju poklona koje funkcioneri ne mogu da zadrže zbog elemenata koruptivnosti.
- U toku je izrada pravilnika o registru poklona koji će regulisati prijavljivanje i čuvanje poklona, kao i to koji su pokloni protokolarni i prigodni, pa funkcioneri mogu da ih zadrže - dodaje Markovićeva.
Kod kontrole zakulisnog finansiranja političkih stranaka ključna je inicijativa Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstva pravde da se napravi tekst potpuno novog zakona o finansiranju političkih stranaka.
- S obzirom na dosadašnje probleme, jasno je da je transparentnost finansiranja najveći izazov u izradi novog zakona - dodaje ona.
Markovićeva ocenjuje da je evidencija oko 24.000 fantomskih firmi sa jednim ili nijednim zaposlenim, prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), veoma važna za Agenciju zbog provera koje će Agencija vršiti, kao što će u tom pogledu biti važne i baze podataka koje će Agencija praviti.
- Ta evidencija PKS je važna pre svega zbog pogubnih efekata koje ovaj fenomen ima na privređivanje i ekonomiju naše zemlje. Pozdravljamo odlučnost da se to pitanje rešava - ukazuje ona.
Analiza stanja
Na pitanje koja je vrsta korupcije u Srbiji najzastupljenija i sa čime će se prvo uhvatiti u koštac, Markovićeva kaže da analizu stanja imaju organizacije i institucije koje su se do sada time bavile, a da Agencija od 1. januara startuje sa svim poslovima podjednako u skladu sa dinamikom popunjavanja stručne službe.
Izvor: Blic