LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Za mlinare krenuo izvoz brašna
Prema Uredbi Vlade, u naredna tri meseca inostranim tržištima može da se isporuči 33.000 tona brašna. Zašto samo mlinari, pita Vukosav Saković iz udruženja Žita Srbije.
Predsednik Upravnog odbora "Žitoprometa" iz Sente Predrag Đurović rekao je za Tanjug da je ta kompanija pre dva dana ponovo počela da izvozi brašno, naglasivši da od izvoza imaju koristi i mlinska industrija i država.
On je kazao da 40 odsto ukupnih prihoda "Žitoprometa" čini izvoz brašna i testenine u zemlje bivše Jugoslavije kao i u Mađarsku, Rumuniju i Švedsku.
"Nama je devizni priliv vrlo bitan, ali isto tako i državi. To je negde oko četiri do 4,5 miliona evra na godišnjem nivou", izjavio je Đurović.
Prema njegovim rečima, dobro je što je nastavljen kontinuitet izvoza jer to omogućava da mlinska industrija radi i snabdeva inostrane partnere sa kojima imaju dugogodišnju saradnju.
Đurović je istakao da je dobro i to što je mera zabrane izvoza brašna koja je, prema njegovoj oceni, bila ishitrena i doneta preko noći, brzo stavljena van snage i da za petnaestak dana koliko je trajala nije napravila veliku štetu mlinskoj industriji u nekom materijalnom smislu.
"Ovde se više izgubilo na lošoj propagandi koja je stvorena, da se nama (mlinskoj industriji) sprečava da radimo posao i da ostavljamo dugogodišnje inostrane partnere", kazao je on.
"Da je mera zabrane izvoza brašna duže ostala na snazi sigurno bi značajno pogodila mlinare", dodao je Đurović.
Komercijalni direktor kompanije "Žitko" u Bačkoj Topoli Dejan Pilja rekao je da je juče nastavljen izvoz brašna i da su prvi kamioni te komapanije krenuli u Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.
"Iako je Uredba kojom je dozvoljen izvoz brašna u naredna tri meseca po 11. 000 tona mesečno, doneta 31.marta, plasman na inostrano tržiste nastavljen je tek juče jer carine nisu dobile uputstva na koji način treba da postupaju, što je za još pet, šest dana odložilo snabdevanje naših inostranih partnera" ,rekao je Pilja za Tanjug.
On je dodao da su, u vreme trajanja zabrane izvoza brašna, održavani konatakti sa firmama van Srbije sa kojima su sklopljeni godišnji ugovori i dodao da je nastavljena dinamika isporuke precizirana odredbama tih ugovora.
Sreća što je ta "nerazumna" odluka Vlade Srbije o zabrani izvoza brašna trajala samo petnaestak dana čime nisu prouzrokvani veliki problemi, i što je vlada uvažila zahteva mlinara, koji mogu nastaviti plasman proizvoda u inostranstvo, na kome su godinama sticali pozicije, kazao je Pilja.
Prema njegovim rečima, odluka o bescarinskom uvozu 100.000 tona pšenice doprineće cenovnoj stabilnosti na domaćem tržištu.
Kompanija "Žitko" na tržište Crne Gore, Makedonije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Bugarske i indirektno Francuske godišnje proda 12.000 tona mlinskih proizvoda .
Direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković smatra da je mera Vlade Srbije da odobri izvoz brašna selektivna i da samo mlinarima daje mogućnost izvoza.
"U nekim normalnim vremenima izvozom su se bavili izvoznici, a mlinari su proizvodili. Ova mera je selektivno odobrena, van svih očekivanja. Određenim privrednim subjektima je uskraćeno pravo na rad, bez obzira na to što su za tu delatnost baš oni registrovani. Mimo svake zdrave logike, izvoz brašna je dozvoljen samo mlinarima", kazao je Saković Tanjugu.
Prema njegovim rečima, posao je vlade da stvori okvire da bi privreda normalno radila, a selektivno biranje ko će se baviti određenom delatnošću nikada nije dalo dobre rezultate.
Vlada Srbije je 16. marta donela odluku o potpunoj restrikciji izvoza pšenice i brašna kako bi se stabilizovalo domaće tržište u pogledu snabdevenosti i cena.
Zabrana izvoza brašna naišla je na burnu rekaciju mlinara.
Dve nedelje kasnije, 31. marta, vlada je odobrila izvoz 33.000 tona brašna za tri meseca za sva tržišta, a predloženo je da mesečni iznos kvote ne prelazi 11.000 tona.
Takođe, doneta je i odluka da se odobri bescarinski uvoz 100.000 tona merkantilne pšenice sa rokom važenja do 15. juna 2011.
(Tanjug)
Prema Uredbi Vlade, u naredna tri meseca inostranim tržištima može da se isporuči 33.000 tona brašna. Zašto samo mlinari, pita Vukosav Saković iz udruženja Žita Srbije.
Predsednik Upravnog odbora "Žitoprometa" iz Sente Predrag Đurović rekao je za Tanjug da je ta kompanija pre dva dana ponovo počela da izvozi brašno, naglasivši da od izvoza imaju koristi i mlinska industrija i država.
On je kazao da 40 odsto ukupnih prihoda "Žitoprometa" čini izvoz brašna i testenine u zemlje bivše Jugoslavije kao i u Mađarsku, Rumuniju i Švedsku.
"Nama je devizni priliv vrlo bitan, ali isto tako i državi. To je negde oko četiri do 4,5 miliona evra na godišnjem nivou", izjavio je Đurović.
Prema njegovim rečima, dobro je što je nastavljen kontinuitet izvoza jer to omogućava da mlinska industrija radi i snabdeva inostrane partnere sa kojima imaju dugogodišnju saradnju.
Đurović je istakao da je dobro i to što je mera zabrane izvoza brašna koja je, prema njegovoj oceni, bila ishitrena i doneta preko noći, brzo stavljena van snage i da za petnaestak dana koliko je trajala nije napravila veliku štetu mlinskoj industriji u nekom materijalnom smislu.
"Ovde se više izgubilo na lošoj propagandi koja je stvorena, da se nama (mlinskoj industriji) sprečava da radimo posao i da ostavljamo dugogodišnje inostrane partnere", kazao je on.
"Da je mera zabrane izvoza brašna duže ostala na snazi sigurno bi značajno pogodila mlinare", dodao je Đurović.
Komercijalni direktor kompanije "Žitko" u Bačkoj Topoli Dejan Pilja rekao je da je juče nastavljen izvoz brašna i da su prvi kamioni te komapanije krenuli u Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.
"Iako je Uredba kojom je dozvoljen izvoz brašna u naredna tri meseca po 11. 000 tona mesečno, doneta 31.marta, plasman na inostrano tržiste nastavljen je tek juče jer carine nisu dobile uputstva na koji način treba da postupaju, što je za još pet, šest dana odložilo snabdevanje naših inostranih partnera" ,rekao je Pilja za Tanjug.
On je dodao da su, u vreme trajanja zabrane izvoza brašna, održavani konatakti sa firmama van Srbije sa kojima su sklopljeni godišnji ugovori i dodao da je nastavljena dinamika isporuke precizirana odredbama tih ugovora.
Sreća što je ta "nerazumna" odluka Vlade Srbije o zabrani izvoza brašna trajala samo petnaestak dana čime nisu prouzrokvani veliki problemi, i što je vlada uvažila zahteva mlinara, koji mogu nastaviti plasman proizvoda u inostranstvo, na kome su godinama sticali pozicije, kazao je Pilja.
Prema njegovim rečima, odluka o bescarinskom uvozu 100.000 tona pšenice doprineće cenovnoj stabilnosti na domaćem tržištu.
Kompanija "Žitko" na tržište Crne Gore, Makedonije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Bugarske i indirektno Francuske godišnje proda 12.000 tona mlinskih proizvoda .
Direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković smatra da je mera Vlade Srbije da odobri izvoz brašna selektivna i da samo mlinarima daje mogućnost izvoza.
"U nekim normalnim vremenima izvozom su se bavili izvoznici, a mlinari su proizvodili. Ova mera je selektivno odobrena, van svih očekivanja. Određenim privrednim subjektima je uskraćeno pravo na rad, bez obzira na to što su za tu delatnost baš oni registrovani. Mimo svake zdrave logike, izvoz brašna je dozvoljen samo mlinarima", kazao je Saković Tanjugu.
Prema njegovim rečima, posao je vlade da stvori okvire da bi privreda normalno radila, a selektivno biranje ko će se baviti određenom delatnošću nikada nije dalo dobre rezultate.
Vlada Srbije je 16. marta donela odluku o potpunoj restrikciji izvoza pšenice i brašna kako bi se stabilizovalo domaće tržište u pogledu snabdevenosti i cena.
Zabrana izvoza brašna naišla je na burnu rekaciju mlinara.
Dve nedelje kasnije, 31. marta, vlada je odobrila izvoz 33.000 tona brašna za tri meseca za sva tržišta, a predloženo je da mesečni iznos kvote ne prelazi 11.000 tona.
Takođe, doneta je i odluka da se odobri bescarinski uvoz 100.000 tona merkantilne pšenice sa rokom važenja do 15. juna 2011.
(Tanjug)