Šta je novo?

Za gradnju svaka dozvola za trideset dana

PYC

Član
Učlanjen(a)
04.10.2009
Poruka
11.512
Za gradnju svaka dozvola za trideset dana



U. E. R.
Izvor: Politika 23/11/2010


Izmenom zakona ćutanje administracije smatraće se odobravanjem za lokacijske i građevinske dozvole, kaže ministar Oliver Dulić
gradilisste-foto-D-JEVREMOVICH.jpg

Admnistrativni vrtlog zaustavio gradnju Foto D. Jevremović


Javna preduzeća i administracija imaće ubuduće rok u kome moraju da daju saglasnost, odnosno donesu odluku o podnetim zahtevima za lokacijske i građevinske dozvole. U suprotnom ćutanje administracije smatraće se odobravanjem, kaže za „Politiku” Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja. Ove novine biće unete u tekst Zakona o planiranju i izgradnji. O izmenama građevinskog propisa, usvojenog pre nešto više od godinu dana, parlament će se izjašnjavati za mesec dana.
– Ključno zastajkivanje pri izdavanju dozvola nastaje kada treba dobiti saglasnost komunalnih preduzeća za priključke na vodu, kanalizaciju, struju, telefon, grejanje. Tu se utroši 50-60 dana. Sledeći problem je što u urbanističkim službama obrada dokumenata traje predugo. A dozvola se čeka oko 90 dana. U Zakon ćemo uneti da ona mora da bude izdata za 30 dana, od dana kada je predata kompletna dokumentacija. Svako kršenje tog roka smatraće se kao ćutanje administracije, što znači da je odgovor pozitivan – objašnjava Dulić.
Upitan zbog čega se u Beogradu Zakon ne primenjuje kao u Novom Sadu, u kome je za nešto više od mesec dana moguće dobiti dozvolu, Dulić kaže:
– Sa gradonačelnikom Draganom Đilasom svakodnevno radimo na tome. Pokušavamo da ispravimo nešto što 60 godina nije funkcionisalo u oblasti urbanističkog promišljanja grada i rešavanja imovinskih odnosa. Politička volja postoji za ubrzanje procedura. Pri izmeni Zakona uzeli smo u obzir veliki broj primedaba Beograda. Neće postojati više ni jedan argument da neko kaže da Sekretarijat za urbanizam ne radi zato što ne valja Zakon.
Dulić kaže da će biti ukinute interne procedure koje nisu postojale u Zakonu, da će rokovi za donošenje planova biti skraćeni i da će potom etapna gradnja, koja je regulisana pravilnikom, biti uneta u Zakon. To znači da će investitor na osnovu tehničkog projekta kopanja temeljne jame moći da uđe u gradilište, a u međuvremenu da prikuplja dokumentaciju za dozvolu.
Kada je reč o konverziji prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, jedina novina je što će tekst uredbe, kojim se to reguliše, biti unet u Zakon.
– Primedba Saveta za borbu protiv korupcije bila je da uredba nije usaglašena sa Zakonom. Prihvatamo sugestiju. Stavićemo uredbu u Zakon – kaže Dulić.
U Zakonu je, podsetimo, propisano da gradsko građevinsko zemljište, na kome je pravo korišćenja stečeno kupovinom preduzeća, kroz privatizaciju ili stečaj, može biti konvertovano u svojinu – uz nadoknadu. Ona se određuje tako što se utvrdi tržišna vrednost zemljišta umanjena za troškove pribavljanja prava korišćenja (ulaganje u izgradnju infrastrukture, uklanjanja starih zgrada…). Uredbom iz februara je to izmenjeno pa su troškovi pribavljanja prava korišćenja izjednačeni sa plaćenom cenom kapitala preduzeća. Potom je uredba u junu doživela još jednu izmenu. Ona se odnosila na utvrđivanje tržišne vrednosti zemljišta i dinamiku i način plaćanja naknade. Tako je kupcima privatizovanih preduzeća koji na mestu fabrika hoće da grade stanove i kancelarije, kao i građevinskim firmama koje su davno dobile zemljište na korišćenje, a na njemu ništa nisu sagradile, omogućeno da ako do kraja godine podnesu zahtev za konverziju i odluče da je odmah plate – dobija popust od 50 odsto. Ostali imaju mogućnost plaćanja na 240 rata. Uplatom prve rate investitor može da podnese zahtev za dobijanje lokacijske dozvole, jer potpisivanjem ugovora sa Poreskom upravom, smatraće se da su imovinski odnosi rešeni, što je osnov za dobijanje lokacijske dozvole.
– U Srbiji je doneto nekoliko rešenja za plaćanje konverzije, a u Beogradu znamo za jedan slučaj. Reč je o građevinskom preduzeću „Napred”– kaže ministar.
Prema saznanjima „Politike”, Poreska uprava je procenila da „Napred” za kvadratni metar u novobeogradskom bloku 34 treba da plati konverziju oko 400 evra.
Međutim i konverzija za građane, koja je besplatna, ne teče glatko. Na nju su već uloženo mnogo žalbi pravobranilaca, a zastoji su nastali u katastrima i lokalnim samoupravama. Ali, nikakvih promena pri postupku njenog sprovođenja u izmenjenom zakonu neće biti.
M. Avakumović

------------------------------------------------------

Beograd: Država ne treba da bude povlašćeni investitor
(Reagovanje Skupštine grada Beograda na ocene ministra Olivera Dulića izrečene u intervjuu „Politici”.)
Povodom ocena o radu nadležnih gradskih službi od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja iznetih u dnevnom listu „Politika”, oglasila se Služba za informisanje grada Beograda.
U saopštenju dostavljenom našem listu kaže se da su „u periodu od donošenja novog Zakona o planiranju i izgradnji u Beogradu izdata 353 rešenja o odobrenju za izgradnju i 679 potvrda o prijemu tehničke dokumentacije i prijavi radova za investitore koji su se opredelili da proceduru za dobijanje građevinske dozvole završe po starom zakonu. U isto vreme izdata su 653 rešenja o lokacijskim dozvolama. Na osnovu njih, samo 80 investitora podnelo je zahtev za izdavanje građevinske dozvole, jer je uslov za izdavanje građevinske dozvole potpisan ugovor sa Direkcijom za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda i regulisana naknada za uređenje građevinskog zemljišta”. U Skupštini grada, a na osnovu saopštenja Službe za informisanje, tvrde da su apsolutno svesni da i pored velikog broja izdatih dozvola postoje mnogi birokratski problemi kojima su od strane nadležnih gradskih službi izloženi potencijalni investitori i da se trude da otklone nedostatke u radu.
Prema računici Skupštine grada, samo na osnovu ovih izdatih dozvola za gradnju moguće je u Beogradu izgraditi 759.863 kvadrata stambenog i poslovnog prostora, čija je tržišna vrednost oko milijardu i po evra. A jedini razlog zašto se sa gradnjom ne počne jeste, po oceni iz saopštenja, pad kupovne moći građana i nespremnost banaka da kreditiraju građevinski sektor. „Za razliku od države kojoj banke bez ikakvih problema odobravaju građevinske kredite, procedura za privatne investitore je mnogo komplikovanija i sa veoma neizvesnim konačnim ishodom. Želeći da budemo konstruktivni i pomognemo oporavak građevinske industrije, prihvatili smo da se projekat izgradnje pet hiljada stanova na Voždovcu realizuje kroz izradu urbanističkog projekta, a ne kroz izradu plana detaljne regulacije, što bi za ovakav veliki građevinski poduhvat bilo zakonski ispravno, logično i u praksi potvrđeno rešenje. Napominjemo i to da do dana današnjeg gradu Beogradu nije plaćena naknada za uređenje građevinskog zemljišta za izgradnju pomenutog kompleksa, a da su radovi na lokaciji već počeli. Ne smatramo da je ispravan princip da za državu kada se ona pojavi kao investitor važe jedna pravila, a za privatne investitore druga”, kaže se u saopštenju Službe za informisanje Skupštine grada Beograda.
Skupština grada priznaje i prihvata svoje propuste, ali očekuje kritičan odnos Ministarstva prema službama koje su u njihovoj nadležnosti. Pri tome se misli, pre svega na Republički geodetski zavod – katastar i rešavanje pitanja imovine. Kao što je poznato, rešena imovina je osnov za dobijanje lokacijske dozvole i tu se mnogi investitori sapletu i izgube puno vremena. „Upis u zemljišne knjige ili realizacija konverzije uz naknadu su dva velika problema, često nerešiva. Koliki je to problem najbolje govori broj do sada rešenih zahteva za konverziju zemljišta uz naknadu na teritoriji grada Beograda”, kaže se u saopštenju.
U Skupštini grada nisu želeli da komentarišu rešenja koja predviđa novi zakon jer smatraju da će sud o njemu dati oni na koje se zakon odnosi. „Svoje predloge za promene određenih članova zakona dostavili smo Ministarstvu u zvaničnoj proceduri i očekujemo da ti predlozi budu u potpunosti prihvaćeni” kažu u Skupštini grada Beograda i dodaju da je njihov posao da svaki zakon, kakav god on bio, poštuju i da ga sprovode – „i mi ćemo kao i do sada to i ubuduće činiti”.
 
Član
Učlanjen(a)
12.01.2010
Poruka
472
Momak se stvarno transformisao u politicara, i ono malo je nestalo u njemu, sta cini odlazak na senjak, a kao takav ni sam vise ne zna sta prica ili izjavljuje i ko to slusa ili nedaj boze sprovodi, to nema veze sa stvarnoscu. Ja spadam u onih dobijenih desetak lokacijskih dozvola na teritoriji grada Beograda i iz svega u gore navedenom tekstu, mogu da izvucem samo jedan zakljucak, gordijev cvor se samo jos vise uvezuje, a ko ce macem imati mu.. da ga isece, verujem niko, jer ko je lud da sece granu......Beograd nije Srbije, to je do sada valjda i srbima jasno....
 
Top