Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Za dom bez neželjenih posetilaca
Lične dragocenosti i imovina tokom godišnjeg odmora ili praznika mogu se zaštiti iznajmljivanjem sefa u banci za nekoliko stotina dinara, ugradnjom sigurnije brave za 2.000 dinara ili promenom vrata za oko 40.000 dinara. Poveravanje čuvanja stana ili kuće komšijama, odnosno rodbini, besplatno je pod uslovom da imate na koga da se oslonite.
Dok se dobar deo populacije tokom leta odmara, postoje i oni koji tih dana mukotrpno „rade“. Njihov posao sastoji se od provala u tuđe stanove ili kuće, iznošenja para, nakita, televizora... Uprkos apelima, mnogi građani svoja domaćinstva ostavljaju nebranjena i nezaštićena. Lopovi u stan ulaze, kao i svi ostali, na vrata, a ređe preko prozora, pa na ovim mestima treba i pojačati bezbednost. Da bi se sprečio nezakonit ulazak vrata, za početak treba zaključati, ali postojeće brave nisu često dovoljne.
– Najveći broj brava u Srbiji ne pruža dovoljnu zaštitu pred lopovima, pa treba uraditi bilo šta da se to promeni. Šta će se preduzeti, zavisi od vrata. Promena postojećeg cilindra, mehanizma u koji se stavlja ključ, nekim bezbednijim modelom košta najmanje hiljadu dinara.
Treba birati cilindre koje nije lako „otvoriti“ ili slomiti. Veći stepen zaštite pružiće ugradnja još jedne, pomoćne, brave, koja se može kupiti za oko 2.000 dinara. Na kraju, mogu se zameniti i cela vrata. Kineska su najjeftinija i koštaju od 18.000 do 25.000 dinara, ali ih ne bih preporučio jer su lošeg kvaliteta. Kod njih je glavni nedostatak loš mehanizam koji se često kvari, pa nas često ljudi zovu da ih razvaljujemo, tako da je veća šteta nego korist. Mnogo bolja su, na primer, italijanska vrata koja se sklapaju u Srbiji, ali koštaju i više od 40.000 dinara. Treba pažljivo birati servisera jer ima onih koji iskopiraju ključ pa ga „pozajme“ lopovima – priča jedan od majstora.
Postoje i mnogo skuplje i sugurnije brave. Za „šapu“ treba izdvojiti s montiranjem od 7.000 do 9.000 dinara, a za „letvu“ od 12.000 do 14.000 dinara. Osim promene cilindra, brave i vrata, stručnjaci za bezbednost često preporučuju i ugradnju alarma.
– Alarmi za stanove nisu pogodni jer moraju da se nadgledaju, što znači da neko mora da ih isključi ako se slučajno uključe, a to se dešava. Zamislite šta se desi kad se u zgradi uključi alarm, a nema ko da ga isključi. Alarmi se zajedno sa video nadzorom mogu nabaviti za 5.000 do 6.000 dinara. U suštini nabolja je kombinacija mehaničke i elektronske zaštite, jer kamere psihološki deluju na potencijalne lopove, posebno na narkomane koji se veoma često odlučuju da ovako dođu do novca – kaže
Ko nema novac za ove investicije ostaju mu sefovi u banci i rodbina i prijatelji. U bankarskim sefovima mogu se smestiti dragocenosti, numizmatičke i filatelističke zbirke, rezervni ključevi, štedne knjižice, vrednosni papiri, dokumenti, umetničke slike, nakit. Postoji veliki izbor veličine sefova, od malih dimenzija 4x34x25 centimetara do velikih 180x30x100 centimetara. Duži period zakupa jeftiniji je od kraćeg, pa mesečno rentiranje može da košta 250 dinara, a godišnje 1.500 dinara. Za korišćenje sefa banka daje korisniku ključ jedne brave, a ključ druge brave zadržava, te se sef može otvoriti i zatvoriti samo uz istovremeno prisustvo i klijenta i službenika.
Bez obzira na zaštitu koju koristite, stručnjaci savetuju da dodatne mere obezbeđenja nekad predstavljaju signal lopovima da je stan prazan, pa je nekad presudno da stan obilaze rodbina ili prijatelji. Zeleno svetlo za lopove je da su u stanu ugašena svetla, spuštene roletne, puno poštansko sanduče, nezaliveno cveće na terasi.
Cena bezbednosti zakup sefa
6x30x40 - 30 dana - 200–400
120x30x60 30 - dana - 300–1.000
cilindar za bravu - 100
alarm sa video nadzorom - 5.000–6.000
vrata - 20.000–40.000
Napomena: cene u dinarima
Dodatni troškovi
Zakup sefa može da bude i skuplji zbog usluga koje naplaćuju neke banke. Klijent tako mora da plati depozit za ključ – 25 evra, zatim troškove zamene ključa ili kartice od 500 dinara. Dodatno se plaća i zamena identifikacione kartice, sedam evra, ali i dostavljanje obaveštenja ili opomene korisnicima sefova – 70 dinara plus PTT troškovi.
Izvor: Blic/Spasić
Lične dragocenosti i imovina tokom godišnjeg odmora ili praznika mogu se zaštiti iznajmljivanjem sefa u banci za nekoliko stotina dinara, ugradnjom sigurnije brave za 2.000 dinara ili promenom vrata za oko 40.000 dinara. Poveravanje čuvanja stana ili kuće komšijama, odnosno rodbini, besplatno je pod uslovom da imate na koga da se oslonite.
Dok se dobar deo populacije tokom leta odmara, postoje i oni koji tih dana mukotrpno „rade“. Njihov posao sastoji se od provala u tuđe stanove ili kuće, iznošenja para, nakita, televizora... Uprkos apelima, mnogi građani svoja domaćinstva ostavljaju nebranjena i nezaštićena. Lopovi u stan ulaze, kao i svi ostali, na vrata, a ređe preko prozora, pa na ovim mestima treba i pojačati bezbednost. Da bi se sprečio nezakonit ulazak vrata, za početak treba zaključati, ali postojeće brave nisu često dovoljne.
– Najveći broj brava u Srbiji ne pruža dovoljnu zaštitu pred lopovima, pa treba uraditi bilo šta da se to promeni. Šta će se preduzeti, zavisi od vrata. Promena postojećeg cilindra, mehanizma u koji se stavlja ključ, nekim bezbednijim modelom košta najmanje hiljadu dinara.
Treba birati cilindre koje nije lako „otvoriti“ ili slomiti. Veći stepen zaštite pružiće ugradnja još jedne, pomoćne, brave, koja se može kupiti za oko 2.000 dinara. Na kraju, mogu se zameniti i cela vrata. Kineska su najjeftinija i koštaju od 18.000 do 25.000 dinara, ali ih ne bih preporučio jer su lošeg kvaliteta. Kod njih je glavni nedostatak loš mehanizam koji se često kvari, pa nas često ljudi zovu da ih razvaljujemo, tako da je veća šteta nego korist. Mnogo bolja su, na primer, italijanska vrata koja se sklapaju u Srbiji, ali koštaju i više od 40.000 dinara. Treba pažljivo birati servisera jer ima onih koji iskopiraju ključ pa ga „pozajme“ lopovima – priča jedan od majstora.
Postoje i mnogo skuplje i sugurnije brave. Za „šapu“ treba izdvojiti s montiranjem od 7.000 do 9.000 dinara, a za „letvu“ od 12.000 do 14.000 dinara. Osim promene cilindra, brave i vrata, stručnjaci za bezbednost često preporučuju i ugradnju alarma.
– Alarmi za stanove nisu pogodni jer moraju da se nadgledaju, što znači da neko mora da ih isključi ako se slučajno uključe, a to se dešava. Zamislite šta se desi kad se u zgradi uključi alarm, a nema ko da ga isključi. Alarmi se zajedno sa video nadzorom mogu nabaviti za 5.000 do 6.000 dinara. U suštini nabolja je kombinacija mehaničke i elektronske zaštite, jer kamere psihološki deluju na potencijalne lopove, posebno na narkomane koji se veoma često odlučuju da ovako dođu do novca – kaže
Ko nema novac za ove investicije ostaju mu sefovi u banci i rodbina i prijatelji. U bankarskim sefovima mogu se smestiti dragocenosti, numizmatičke i filatelističke zbirke, rezervni ključevi, štedne knjižice, vrednosni papiri, dokumenti, umetničke slike, nakit. Postoji veliki izbor veličine sefova, od malih dimenzija 4x34x25 centimetara do velikih 180x30x100 centimetara. Duži period zakupa jeftiniji je od kraćeg, pa mesečno rentiranje može da košta 250 dinara, a godišnje 1.500 dinara. Za korišćenje sefa banka daje korisniku ključ jedne brave, a ključ druge brave zadržava, te se sef može otvoriti i zatvoriti samo uz istovremeno prisustvo i klijenta i službenika.
Bez obzira na zaštitu koju koristite, stručnjaci savetuju da dodatne mere obezbeđenja nekad predstavljaju signal lopovima da je stan prazan, pa je nekad presudno da stan obilaze rodbina ili prijatelji. Zeleno svetlo za lopove je da su u stanu ugašena svetla, spuštene roletne, puno poštansko sanduče, nezaliveno cveće na terasi.
Cena bezbednosti zakup sefa
6x30x40 - 30 dana - 200–400
120x30x60 30 - dana - 300–1.000
cilindar za bravu - 100
alarm sa video nadzorom - 5.000–6.000
vrata - 20.000–40.000
Napomena: cene u dinarima
Dodatni troškovi
Zakup sefa može da bude i skuplji zbog usluga koje naplaćuju neke banke. Klijent tako mora da plati depozit za ključ – 25 evra, zatim troškove zamene ključa ili kartice od 500 dinara. Dodatno se plaća i zamena identifikacione kartice, sedam evra, ali i dostavljanje obaveštenja ili opomene korisnicima sefova – 70 dinara plus PTT troškovi.
Izvor: Blic/Spasić