LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Za CG marka bolja od perpera[/h] Izvor: Portal Analitika
Podgorica -- U slučaju raspada evrozone i kraha evra Crna Gora ne treba da uvede svoju valutu, kaže Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
"Crna Gora koristi evro po svojoj volji i uz dogovor sa nemačkom Centralnom bankom, jer ste prvo uveli marku", navodi on.
Gligorov dodaje da "ukoliko se raspadne evrozona, ukoliko više ne bi bilo evra, prva alternativa Crnoj Gori trebalo bi da bude - nemačka marka".
On objašnjava da je "uvođenje sopstvenog novca u slučaju Crne Gore teoretski moguće, a da li bi to bilo dobro ne zavisi od toga šta će se događati sa evrom ili nemačkom markom".
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Nemačka će imati koristi od krize
Vladimir Gligorov kaže da se već nazire koja zemlja EU će imati najviše koristi od krize. "Naravno da je to Nemačka. Vidite, nemačke obveznice se smatraju najsigurnijim, a tu su i zemlje blisko povezane sa Nemačkom koje će takođe imati koristi", navodi on.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
"Valja voditi računa o činjenici da čitav Balkan praktično koristi evro, nezavisno od toga da li ima i neki svoj novac, jer centralne banke na Balkanu nemaju nikakvu kredibilnost. Zbog toga ne preporučujem Crnoj Gori uvođenje sopstvene valute u slučaju raspada evrozone", rekao je Gligorov.
U Francuskoj i Nemačkoj se sve češče čuju glasovi da sadašnju evrozonu ne treba držati na okupu po svaku cenu i da bi države pogođene krizom - poput Grčke i Španije - trebalo da vrate nacionalne valute, dok bi ostale nastavile da koriste evro.
Govoreći o ovim navodima, Gligorov kaže da zemlje kojima preti izbacivanje iz evrozone nisu imale baš neku sreću sa svojim novcem i sopstvenom centralnom bankom.
"Tačno je da bi te zemlje uvođenjem sopstvene valute mogle da obezvrede svoje dugove, kako domaće tako i strane, i da devalvacijom podstaknu izvoz ili bar ograniče uvoz, ali bi ih sanacija finansijskog sistema dosta koštala, a i socijalne i posledice na tržištu rada ne bi bile zanemarljive", tvrdi Gligorov.
U slučaju da evrozona ostane ovakva kakva je sada, Gligorov smatra da će se Crna Gora, konstantno, suočavati sa izazovom održavanja stabilnosti finansija.
"Ukoliko deficit Crne Gore bude veliki i trajan, onda su potrebne značajne strukturne reforme da bi se povećao izvoz i smanjio uvoz. Druga varijanta je da obezbedi odgovarajući priliv stranih investicija", zaključio je on.
Podgorica -- U slučaju raspada evrozone i kraha evra Crna Gora ne treba da uvede svoju valutu, kaže Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
Gligorov dodaje da "ukoliko se raspadne evrozona, ukoliko više ne bi bilo evra, prva alternativa Crnoj Gori trebalo bi da bude - nemačka marka".
On objašnjava da je "uvođenje sopstvenog novca u slučaju Crne Gore teoretski moguće, a da li bi to bilo dobro ne zavisi od toga šta će se događati sa evrom ili nemačkom markom".
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Nemačka će imati koristi od krize
Vladimir Gligorov kaže da se već nazire koja zemlja EU će imati najviše koristi od krize. "Naravno da je to Nemačka. Vidite, nemačke obveznice se smatraju najsigurnijim, a tu su i zemlje blisko povezane sa Nemačkom koje će takođe imati koristi", navodi on.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
"Valja voditi računa o činjenici da čitav Balkan praktično koristi evro, nezavisno od toga da li ima i neki svoj novac, jer centralne banke na Balkanu nemaju nikakvu kredibilnost. Zbog toga ne preporučujem Crnoj Gori uvođenje sopstvene valute u slučaju raspada evrozone", rekao je Gligorov.
U Francuskoj i Nemačkoj se sve češče čuju glasovi da sadašnju evrozonu ne treba držati na okupu po svaku cenu i da bi države pogođene krizom - poput Grčke i Španije - trebalo da vrate nacionalne valute, dok bi ostale nastavile da koriste evro.
Govoreći o ovim navodima, Gligorov kaže da zemlje kojima preti izbacivanje iz evrozone nisu imale baš neku sreću sa svojim novcem i sopstvenom centralnom bankom.
"Tačno je da bi te zemlje uvođenjem sopstvene valute mogle da obezvrede svoje dugove, kako domaće tako i strane, i da devalvacijom podstaknu izvoz ili bar ograniče uvoz, ali bi ih sanacija finansijskog sistema dosta koštala, a i socijalne i posledice na tržištu rada ne bi bile zanemarljive", tvrdi Gligorov.
U slučaju da evrozona ostane ovakva kakva je sada, Gligorov smatra da će se Crna Gora, konstantno, suočavati sa izazovom održavanja stabilnosti finansija.
"Ukoliko deficit Crne Gore bude veliki i trajan, onda su potrebne značajne strukturne reforme da bi se povećao izvoz i smanjio uvoz. Druga varijanta je da obezbedi odgovarajući priliv stranih investicija", zaključio je on.