Član
- Učlanjen(a)
- 19.06.2009
- Poruka
- 519
Za BISTROOKE
USNE I MOZAK
Ako izmedju dve osobe postoji »fluid«, dovoljan je samo pogled, slucajni dodir, miris koze i da mozak pocne da luci seriju hormona: norepinefrin, finiletilamin, ali pre svega kao najvazniji – dopamin – koji utice na »budjenje« radoznalosti i zelje za avanturom.
Ovi hormoni zapravo imaju efekte anfetamina : ubrzavaju rad srca, izazivaju toplotne talase, donose osecaje zadovoljstva i napade euforicnog raspolozenja ili prijatnog stanja u citavom organizmu.
Poljubac deluje kao analgetik. Svaki put kada se usne dotaknu, mozak luci endorfin – molekul zadovoljstva , slican morfinu, supstanci koja umanjuje bol i stvara »slatkasti« osecaj prijatnosti ili zadovoljstva.
GLAS
Zasto nam sopstveni glas zvuci »drugacije« kada ga cujemo na nekom snimku?
Razlog za to se nalazi u vibracijama koje se razlezu kroz telo. Dok nasa okolina cuje samo zvuk koji dolazi iz nasih usta i prostire se kroz etar, nas mozak »belezi« talase koji dolaze iz oba izvora, tj. iz naseg tela i iz okolnog prostora.
MIRISI EVOCIRAJU USPOMENE
Od svih cula koje covek koristi, culo mirisa je najstarije. Senzori koji registruju mirise smesteni su u hipokampusu, »centrali« mozga koja upravlja emocijama. Mozak je u stanju da memorise vise od deset hiljada razlicitih mirisa.
RAZLIKA IZMEDJU SPONTANOG I POZERSKOG SMEHA
Dve reakcije koje nam se cine skoro identicne, aktiviraju se u razlicitim delovima mozga. Spontani smeh je instinktivan i stvara se u centralnom delu mozga, gde se nalazi i hipokampus, koji ima za zadatak da obradjuje emocije. »Vestacki« ili namesteni osmeh, aktivira se u mozdanoj kori, odnosno u delu koji kontrolise logicno razmisljenje i racio. Zasto nam se cini prirodnim smeh nekog glumca, iako smo svesni da je to deo njegove uloge? Odgovor se krije u limbickom sitemu, deo mozga koji nije dovoljno evoluirao. Kada glumac dobro glumi, mimika na njegovom licu »zavarava« ovaj deo naseg mozga, navodeci nas na uverenje da se on smeje iskreno i od srca.
ORGAZAM
Zasto samo ljudska vrsta doziljava orgazam, a druge vrste ne? Najkraci odgovor je: zato sto je piroda morala da pribegne »triku« i od cina produzenja ljudske vrste nacininila – najprijatnije zadovoljstvo.
Kod mnogih zivotinjskih vrsta seks je koban za zivot. Tako se na primer, puzevi, u toku parenja, ranjavaju majusnom bodljom od krecnjaka, koju luce iz ljusture. Jaki bol aktivira mehanizam izbacivanja reproduktivnih celija.
Bogomoljka, na »vrhuncu strasti« otkida glavu muzjaku i jede je. Ovaj ekstremni gest stimulise izbacivanje spermatozoida. Pitamo se, zasto je priroda bila ovako »surova«? U zivotinjskom svetu, orgazam zapravo nije neophodan za produzetak vrste. Parenje je »osigurano« delovanjem hormona, zahvaljujuci kojima se pobudjuje zelja da se obezbedi prezivljavanje i produzavanje vrste. Dok su kod coveka ovi hormoni izgubili ovu sposobnost, priroda je morala da pribegne »triku« i da »uvede orgazam«.
Ako izmedju dve osobe postoji »fluid«, dovoljan je samo pogled, slucajni dodir, miris koze i da mozak pocne da luci seriju hormona: norepinefrin, finiletilamin, ali pre svega kao najvazniji – dopamin – koji utice na »budjenje« radoznalosti i zelje za avanturom.
Ovi hormoni zapravo imaju efekte anfetamina : ubrzavaju rad srca, izazivaju toplotne talase, donose osecaje zadovoljstva i napade euforicnog raspolozenja ili prijatnog stanja u citavom organizmu.
Poljubac deluje kao analgetik. Svaki put kada se usne dotaknu, mozak luci endorfin – molekul zadovoljstva , slican morfinu, supstanci koja umanjuje bol i stvara »slatkasti« osecaj prijatnosti ili zadovoljstva.
GLAS
Zasto nam sopstveni glas zvuci »drugacije« kada ga cujemo na nekom snimku?
Razlog za to se nalazi u vibracijama koje se razlezu kroz telo. Dok nasa okolina cuje samo zvuk koji dolazi iz nasih usta i prostire se kroz etar, nas mozak »belezi« talase koji dolaze iz oba izvora, tj. iz naseg tela i iz okolnog prostora.
MIRISI EVOCIRAJU USPOMENE
Od svih cula koje covek koristi, culo mirisa je najstarije. Senzori koji registruju mirise smesteni su u hipokampusu, »centrali« mozga koja upravlja emocijama. Mozak je u stanju da memorise vise od deset hiljada razlicitih mirisa.
RAZLIKA IZMEDJU SPONTANOG I POZERSKOG SMEHA
Dve reakcije koje nam se cine skoro identicne, aktiviraju se u razlicitim delovima mozga. Spontani smeh je instinktivan i stvara se u centralnom delu mozga, gde se nalazi i hipokampus, koji ima za zadatak da obradjuje emocije. »Vestacki« ili namesteni osmeh, aktivira se u mozdanoj kori, odnosno u delu koji kontrolise logicno razmisljenje i racio. Zasto nam se cini prirodnim smeh nekog glumca, iako smo svesni da je to deo njegove uloge? Odgovor se krije u limbickom sitemu, deo mozga koji nije dovoljno evoluirao. Kada glumac dobro glumi, mimika na njegovom licu »zavarava« ovaj deo naseg mozga, navodeci nas na uverenje da se on smeje iskreno i od srca.
ORGAZAM
Zasto samo ljudska vrsta doziljava orgazam, a druge vrste ne? Najkraci odgovor je: zato sto je piroda morala da pribegne »triku« i od cina produzenja ljudske vrste nacininila – najprijatnije zadovoljstvo.
Kod mnogih zivotinjskih vrsta seks je koban za zivot. Tako se na primer, puzevi, u toku parenja, ranjavaju majusnom bodljom od krecnjaka, koju luce iz ljusture. Jaki bol aktivira mehanizam izbacivanja reproduktivnih celija.
Bogomoljka, na »vrhuncu strasti« otkida glavu muzjaku i jede je. Ovaj ekstremni gest stimulise izbacivanje spermatozoida. Pitamo se, zasto je priroda bila ovako »surova«? U zivotinjskom svetu, orgazam zapravo nije neophodan za produzetak vrste. Parenje je »osigurano« delovanjem hormona, zahvaljujuci kojima se pobudjuje zelja da se obezbedi prezivljavanje i produzavanje vrste. Dok su kod coveka ovi hormoni izgubili ovu sposobnost, priroda je morala da pribegne »triku« i da »uvede orgazam«.