LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Za banke štediša mogući terorista
Izvor: Novosti
Beograd -- Šta sve može da vam se desi kada odlučite da oročite svoj teško stečeni novac i odete u banku na šalter? Interesuje ih i da li ste politički angažovani.
"Kad su mi dali da popunim upitnike, osećao sam se kao da sam u policiji a ne u banci. Bio sam ponižen i izgubio sam silno vreme", ispričao je za Novosti čitalac Đ. V. iz Beograda, koji nam se javio revoltiran procedurom kroz koju je morao da prođe da bi stavio novac na štednju.
"Dali su mi tri upitnika. Prvi je sadržavao uobičajena pitanja: ime i prezime, matični broj, broj telefona, adresu... U drugom su bila krajnje neuobičajena - da li ste politički povezani, na koji način i sa kim? Da li ste poslanik? Da li ste u vezi sa stranim diplomatama? U trećem upitniku, pod nazivom 'Upoznaj svog klijenta', traženi su podaci o mom poslodavcu, visini plate, godinama staža", priča Đ. V.
On se pobunio i odbio da popuni upitnike, a službenica mu je uzvratila da onda ne može da oroči novac. Posle razgovora sa šefom ekspoziture, koji je objasnio da ovakva pitanja diktira Narodna banka zbog straha od pranja novca, Đ. V. je ipak omogućeno da uloži novac bez svih odgovora.
Redakcija Novosti obratila se Narodnoj banci Srbije, Upravi za sprečavanje pranja novca i povereniku za zaštitu podataka o ličnosti. Zanimalo nas je koja pitanja banke moraju da postavljaju, a kojima se krši poverljivost ličnih podataka. Iz odgovora koje smo dobili vidi se da banke često, u strahu da ne prekrše zakon, ali i zbog nerazumevanja propisa, preteraju u ažurnosti i pitaju i ono što ne smeju.
"Banke su, u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, obavezne da o klijentima pribave podatke: ime i prezime, datum i mesto rođenja, prebivalište ili boravište i JMBG, vrstu i broj ličnog dokumenta, naziv izdavaoca, datum i mesto izdavanja, svrhu i namenu poslovnog odnosa i informaciju o poslovnim aktivnostima", kažu u NBS.
One moraju da procene i stepen njegove rizičnosti, pa prema klijentima koji pripadaju rizičnoj grupi primenjuju pojačane „mere poznavanja i praćenja.“
NBS je uputila banke da procena rizika treba da obuhvati: geografski rizik, rizik stranke, rizik transakcije i rizik proizvoda. Rizičniji su oni koji poslove obavljaju pod neuobičajenim okolnostima, nerezidenti, kladionice, oni za koje se sumnja da ne posluju za svoj račun, strani funkcioneri i oni čiji je izvor novca nejasan... Sve podatke zaposleni u banci može koristiti samo za namene određene zakonom, u protivnom čini privredni prestup.
Isto su nam objasnili i u Upravi za sprečavanje pranja novca, dodajući da je banka dužna da čuva podatke najmanje 10 godina nakon prestanka saradnje s klijentom.
"Proces upoznavanja klijenta se ne završava uspostavljanjem poslovnog odnosa. Banka je obavezna da redovno prati njegovo poslovanje. Klijenti mogu biti svrstani u nizak, srednji i visok stepen rizika, a svrstavanje u visokorizičnu kategoriju ne znači da je neko sumnjiv, već samo da na njega treba obratiti više pažnje i postaviti mu više pitanja", kažu oni.
Cilj banke je da prepozna sumnjivog klijenta, a takav će biti, recimo, student koji često polaže visoke iznose keša na račun za štednju ili lokalni ugostitelj koji uobičajeno ima dnevni pazar nekoliko hiljada dinara, a naprasno počne da dnevno uplaćuje hiljade evra.
Lane su u Upravi otvorena 72 predmeta na osnovu dostavljenih prijava o sumnji da klijent pere novac, i oni su prosleđeni tužilaštvu i policiji. Do sada je u Srbiji doneto 13 presuda za pranje novca, od kojih je šest pravnosnažno, i vodi se postupak protiv 132 lica.
ŠABIĆ: KRŠENJE PRIVATNOSTI
Ustavom je zajemčena zaštita podataka o ličnosti i utvrđeno da se obrada tih podataka uređuje zakonom, kaže poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić. On dodaje da u konkretnom slučaju neki od traženih podataka, kao, recimo, o političkom opredeljenju ili pripadnosti partiji, spadaju u naročito osetljive podatke, pa se čak ni zakonom ne može predvideti da se njihova obrada može vršiti, osim uz direktan pristanak onoga o kome je reč. - Shodno tome, banka nije imala nikakvo pravo da prikuplja te podatke. Njeno postupanje je pokušaj kršenja privatnosti i povrede prava građana - ocenjuje poverenik.
Izvor: Novosti
Beograd -- Šta sve može da vam se desi kada odlučite da oročite svoj teško stečeni novac i odete u banku na šalter? Interesuje ih i da li ste politički angažovani.
"Dali su mi tri upitnika. Prvi je sadržavao uobičajena pitanja: ime i prezime, matični broj, broj telefona, adresu... U drugom su bila krajnje neuobičajena - da li ste politički povezani, na koji način i sa kim? Da li ste poslanik? Da li ste u vezi sa stranim diplomatama? U trećem upitniku, pod nazivom 'Upoznaj svog klijenta', traženi su podaci o mom poslodavcu, visini plate, godinama staža", priča Đ. V.
On se pobunio i odbio da popuni upitnike, a službenica mu je uzvratila da onda ne može da oroči novac. Posle razgovora sa šefom ekspoziture, koji je objasnio da ovakva pitanja diktira Narodna banka zbog straha od pranja novca, Đ. V. je ipak omogućeno da uloži novac bez svih odgovora.
Redakcija Novosti obratila se Narodnoj banci Srbije, Upravi za sprečavanje pranja novca i povereniku za zaštitu podataka o ličnosti. Zanimalo nas je koja pitanja banke moraju da postavljaju, a kojima se krši poverljivost ličnih podataka. Iz odgovora koje smo dobili vidi se da banke često, u strahu da ne prekrše zakon, ali i zbog nerazumevanja propisa, preteraju u ažurnosti i pitaju i ono što ne smeju.
"Banke su, u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, obavezne da o klijentima pribave podatke: ime i prezime, datum i mesto rođenja, prebivalište ili boravište i JMBG, vrstu i broj ličnog dokumenta, naziv izdavaoca, datum i mesto izdavanja, svrhu i namenu poslovnog odnosa i informaciju o poslovnim aktivnostima", kažu u NBS.
One moraju da procene i stepen njegove rizičnosti, pa prema klijentima koji pripadaju rizičnoj grupi primenjuju pojačane „mere poznavanja i praćenja.“
NBS je uputila banke da procena rizika treba da obuhvati: geografski rizik, rizik stranke, rizik transakcije i rizik proizvoda. Rizičniji su oni koji poslove obavljaju pod neuobičajenim okolnostima, nerezidenti, kladionice, oni za koje se sumnja da ne posluju za svoj račun, strani funkcioneri i oni čiji je izvor novca nejasan... Sve podatke zaposleni u banci može koristiti samo za namene određene zakonom, u protivnom čini privredni prestup.
Isto su nam objasnili i u Upravi za sprečavanje pranja novca, dodajući da je banka dužna da čuva podatke najmanje 10 godina nakon prestanka saradnje s klijentom.
"Proces upoznavanja klijenta se ne završava uspostavljanjem poslovnog odnosa. Banka je obavezna da redovno prati njegovo poslovanje. Klijenti mogu biti svrstani u nizak, srednji i visok stepen rizika, a svrstavanje u visokorizičnu kategoriju ne znači da je neko sumnjiv, već samo da na njega treba obratiti više pažnje i postaviti mu više pitanja", kažu oni.
Cilj banke je da prepozna sumnjivog klijenta, a takav će biti, recimo, student koji često polaže visoke iznose keša na račun za štednju ili lokalni ugostitelj koji uobičajeno ima dnevni pazar nekoliko hiljada dinara, a naprasno počne da dnevno uplaćuje hiljade evra.
Lane su u Upravi otvorena 72 predmeta na osnovu dostavljenih prijava o sumnji da klijent pere novac, i oni su prosleđeni tužilaštvu i policiji. Do sada je u Srbiji doneto 13 presuda za pranje novca, od kojih je šest pravnosnažno, i vodi se postupak protiv 132 lica.
ŠABIĆ: KRŠENJE PRIVATNOSTI
Ustavom je zajemčena zaštita podataka o ličnosti i utvrđeno da se obrada tih podataka uređuje zakonom, kaže poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić. On dodaje da u konkretnom slučaju neki od traženih podataka, kao, recimo, o političkom opredeljenju ili pripadnosti partiji, spadaju u naročito osetljive podatke, pa se čak ni zakonom ne može predvideti da se njihova obrada može vršiti, osim uz direktan pristanak onoga o kome je reč. - Shodno tome, banka nije imala nikakvo pravo da prikuplja te podatke. Njeno postupanje je pokušaj kršenja privatnosti i povrede prava građana - ocenjuje poverenik.