- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Za četiri godine ceo budžet Srbije odlaziće samo za plate i penzije
Izvor:
Blic.rs
U odnosu na lane, samo ove godine će dotacije PIO fondu iz budžeta biti veće za 56 milijardi dinara, što odgovara vrednosti izgradnje celog jednog mosta na Adi, sa svim pristupnim saobraćajnicama. Ako penzioneri budu pristizali istim tempom, a zapošljavanje ne bude drastično veće, već za četiri godine će ceo republički budžet služiti samo da se isplate plate i penzije i ni dinar neće ostati za bilo kakvu investiciju.
Pošto takav scenario nije održiv jer nijedna država koja ne ulaže u svoj razvoj ne može ni da ostvaruje privredni rast, reforma penzijskog sistema trebalo bi da bude prvi vruć krompir s kojim će se suočiti nova vlast jer više nema vremena za odlaganje, smatraju sagovornici “Blica”.
- Deset godina smo pojeli. Da smo makar sa ozbiljnijom reformom počeli pet godina ranije, danas bi nam bilo mnogo lakše. Zato sa rezovima moramo početi odmah - kaže Dragoljub Rajić, član UO Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja, ispred Unije poslodavaca Srbije.
Ozbiljna reforma u prvom redu znači podizanje starosne granice za odlazak u penziju, te duži radni staž. Građani Norveške recimo u penziju odlaze sa 67, dok će sa toliko godina odlaziti u penziju i Nemci 2029. iako su danas ubedljivo najjača ekonomija u evrozoni i među retkim u svetu koje kriza nije ni okrznula. Predlog je da muškarci u Srbiji odlaze u penziju sa 65, a žene sa 60, iako su one brojniji deo populacije.
Za razliku od bogatih zemalja u zoni evra, u Srbiji je stanje alarmantno - sredinom devedesetih je učešće transfera iz budžeta u prihodima PIO fonda bilo 14 odsto, da bi ove godine taj udeo narastao na 49,3 odsto ili 290 milijardi dinara. - Srbija ne može da razvija svoju privredu ako godišnje dve milijarde evra izgubi zato što mora da dotira Fond PIO. A ni trend ne postaje bolji jer je i demografska struktura sve nepovoljnija. Pritom je prosečna penzija sve manja i sve više opada u odnosu na prosečnu platu - kaže Rajić.
U kabinetu Jovana Krkobabića zaduženom u vladi za socijalnu politiku kažu da “penzioneri nisu krivi što nema više zaposlenih”, te da ubuduće treba insistirati na strogoj fiskalnoj disciplini pošto je suma neplaćenih doprinosa pola milijarde dinara.
Ekonomista Miladin Kovačević kaže da bi PIO fond mogao iz sopstvenih sredstava, bez zahvatanja u budžet ne samo da redovno isplaćuje penzije svojim osiguranicima, nego i da ostvaruje dodatne prihode, što pokazuje i studija koju je on uradio zajedno sa kolegama okupljenim oko Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) koji izdaje Ekonomski institut.
- Potrebno je stvoriti uslove da se PIO fond pretvori u otvoreni investicioni fond koji učestvuje na tržištu kapitala. On bi, na primer, mogao da bude idealan kupac trezorskih zapisa i da na taj način obezbedi delimično finansiranje deficita budžeta, uz pribiranje i dodatnih prihoda novca - objašnjava Kovačević.
U slučaju da se država opredeli za ovakav fond, on bi učestvovao u vlasničkoj strukturi javnih i komunalnih preduzeća, dok bi jedan deo renti koje bi se ubirale na bazi nove zemljišne politike takođe ušao u njegov portfolio, kao i hartije od vrednosti koje će država izdati umesto novca za restituciju.
Izvor:
Blic.rs
U odnosu na lane, samo ove godine će dotacije PIO fondu iz budžeta biti veće za 56 milijardi dinara, što odgovara vrednosti izgradnje celog jednog mosta na Adi, sa svim pristupnim saobraćajnicama. Ako penzioneri budu pristizali istim tempom, a zapošljavanje ne bude drastično veće, već za četiri godine će ceo republički budžet služiti samo da se isplate plate i penzije i ni dinar neće ostati za bilo kakvu investiciju.
Pošto takav scenario nije održiv jer nijedna država koja ne ulaže u svoj razvoj ne može ni da ostvaruje privredni rast, reforma penzijskog sistema trebalo bi da bude prvi vruć krompir s kojim će se suočiti nova vlast jer više nema vremena za odlaganje, smatraju sagovornici “Blica”.
- Deset godina smo pojeli. Da smo makar sa ozbiljnijom reformom počeli pet godina ranije, danas bi nam bilo mnogo lakše. Zato sa rezovima moramo početi odmah - kaže Dragoljub Rajić, član UO Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja, ispred Unije poslodavaca Srbije.
Ozbiljna reforma u prvom redu znači podizanje starosne granice za odlazak u penziju, te duži radni staž. Građani Norveške recimo u penziju odlaze sa 67, dok će sa toliko godina odlaziti u penziju i Nemci 2029. iako su danas ubedljivo najjača ekonomija u evrozoni i među retkim u svetu koje kriza nije ni okrznula. Predlog je da muškarci u Srbiji odlaze u penziju sa 65, a žene sa 60, iako su one brojniji deo populacije.
Za razliku od bogatih zemalja u zoni evra, u Srbiji je stanje alarmantno - sredinom devedesetih je učešće transfera iz budžeta u prihodima PIO fonda bilo 14 odsto, da bi ove godine taj udeo narastao na 49,3 odsto ili 290 milijardi dinara. - Srbija ne može da razvija svoju privredu ako godišnje dve milijarde evra izgubi zato što mora da dotira Fond PIO. A ni trend ne postaje bolji jer je i demografska struktura sve nepovoljnija. Pritom je prosečna penzija sve manja i sve više opada u odnosu na prosečnu platu - kaže Rajić.
U kabinetu Jovana Krkobabića zaduženom u vladi za socijalnu politiku kažu da “penzioneri nisu krivi što nema više zaposlenih”, te da ubuduće treba insistirati na strogoj fiskalnoj disciplini pošto je suma neplaćenih doprinosa pola milijarde dinara.
Ekonomista Miladin Kovačević kaže da bi PIO fond mogao iz sopstvenih sredstava, bez zahvatanja u budžet ne samo da redovno isplaćuje penzije svojim osiguranicima, nego i da ostvaruje dodatne prihode, što pokazuje i studija koju je on uradio zajedno sa kolegama okupljenim oko Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) koji izdaje Ekonomski institut.
- Potrebno je stvoriti uslove da se PIO fond pretvori u otvoreni investicioni fond koji učestvuje na tržištu kapitala. On bi, na primer, mogao da bude idealan kupac trezorskih zapisa i da na taj način obezbedi delimično finansiranje deficita budžeta, uz pribiranje i dodatnih prihoda novca - objašnjava Kovačević.
U slučaju da se država opredeli za ovakav fond, on bi učestvovao u vlasničkoj strukturi javnih i komunalnih preduzeća, dok bi jedan deo renti koje bi se ubirale na bazi nove zemljišne politike takođe ušao u njegov portfolio, kao i hartije od vrednosti koje će država izdati umesto novca za restituciju.