Vujica Rešin Tucić

LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.042
Vujica Rešin Tucić



Vujica Rešin Tucić (17. jul 1941, Melenci — 28. novembar 2009, Novi Sad) bio je srpski pesnik, jedan od najznačajnijih članova neoavangardnog pokreta u Jugoslaviji tokom sedamdesetih godina 20. veka (Nova umetnička praksa). Uređivao je časopise "Ulaznica" (Zrenjanin), "Dalje" (Sarajevo) i "Tisa" (Novi Bečej). 1977. pokrenuo je časopis "Adresa". Radio je najpre u biblioteci Radija Novog Sada, a potom i kao dramaturg u dramskom programu iste medijske kuće. U svoje vreme bio je poznat, između ostalog, i po specifičnom načinu interpretacije svojih pesama. Zbog svoje umetničke aktivnosti bio je marginalizovan u vreme komunističke vlasti, koja ga je držala za anarhistu. Bio je osuđen na 12 godina zatvora zbog stihova kao što su "Marks/Englez/Lenjir", zbog kojih je njegova poezija proglašena neprijateljskom delatnošću. Od izdržavanja kazne spasila ga je intervencija Oskara Daviča. Početkom devedesetih osnovao je i vodio književnu školu Tradicija avangarde (Beograd, 1993-95), iz koje je nastala umetnička grupa Magnet. Za poslednju zbirku pesama, “Gnezdo paranoje”, dobio je nagradu “Vasko Popa” za najbolju pesničku knjigu na srpskom jeziku 2007. godine.



Objavljene knjige




  1. Jaje u čeličnoj ljusci, pesme, 1970.
  2. San i kritika, pesme, 1977.
  3. Slovo je puklo, pesme, 1978.
  4. Prostak u noći, pesme, 1979.
  5. Reform grotesk, pesme, 1983.
  6. Hladno čelo, eseji, 1983.
  7. Sneg veje, ljubav je večna, pesme, 1990.
  8. Strahote podzemlja, roman, 1991.
  9. Struganje mašte, sabrana dela, 1991.
  10. Igrač u svim pravcima, izbor iz poezije, 2001.
  11. Vreme fantoma, kritike, 2005.
  12. Gnezdo paranoje, pesme, 2007.


( Vikipedija )
 
Natrag
Top