"Vrt dobre nade" u rukama grada?
11. novembar 2010. | 07:52 -> 11:09 | Izvor: B92
Beograd -- Odbornici grada Beograda danas bi trebalo da donesu odluke kojima će pojedina preduzeća, poput PKB i "Vrta dobre nade", postati vlasništvo grada.
Time će biti rešen problem njihovog finansiranja tih preduzeća.
Među njima su, najznačajniji, PKB, koji je prošao kroz neuspelu privatizaciju i “Vrt dobre nade” koji je do nedavno kuburio kao društveno preduzeće.
Sednica Skupštine grada počela je s pola sata zakašnjenja, a današnjom odlukom biće konačno zatvorene sumnje da će gradski zoološki vrt dobiti privatnog vlasnika koji bi vremenom atraktivnu lokaciju u centru Beograda iskoristio za drugu namenu.
Beogradski Zoološki vrt je čekao na vlasnika duže od većine preduzeća u Srbiji. Nedavno je, među poslednjima, iz društvene svojine prešao u državnu, a sada se osnivačka prava prenose na grad Beograd.
To znači da će jedan od najstarijih evropskih zoo vrtova, nastao 1936, konačno dobiti sigurno finansiranje, pošto će od januara biti na budžetu Beograda.
Iako se preostala društvena preduzeća po pravilu spremaju za prodaju, direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković objašnjava da traženja privatnog vlasnika nije bilo dobro rešenje za Beogradski zološki vrt.
“Bez obzira na svoju registraciju kao društvenog preduzeća, Beogradski zološki vrt nikada nije ni trebalo da bude predmet privatizacije i činjenicom da je on prebačen na gazdovanje gradu samo je suštinski formalizovano ono što je uvek i bilo, a to je da zoo vrt pripada gradu. Što svakako treba i da ostane”, kaže Cvetković.
Biznismeni verovatno ne bi ni bili previše zainteresovani za kupovinu zoo vrta, jer bi im se ta investicija teško isplatila. Međutim, gradu se isplati čak i da gubi novac na održavanju ovakve turističke atrakcije.
Na osnovu svog iskustva sa zološkim vrtom koji je otvorio u Jagodini pre dve godine, gradonačelnik tog grada Dragan Marković tvrdi da ovakva investicija donosi mnogostruku korist.
“Tamo radi do 70, a u sezoni oko 100 mladih ljudi. Zološki vrt ne da je povećao popularnost grada, nego je Jagodina ekonomski živnula jer kada neko dođe u zološki vrt, on prošeta gradom, uđe u prodavnice da nešto kupi, a leti se dešavalo da ljudi drže letke na kojima piše: izdajemo sobe”, kaže Marković..
Pošto postane gradsko preduzeće, Beogradski Zoo vrt će dobiti direktora na javnom konkursu za koji u gradskoj upravi ne znaju kada će biti raspisan. Na pitanje da li to znači da će Vuk Bojović zadržati funkciju koju obavlja još od 1986-te godine, član Gradskog veća Dejan Mali kaže da nije bilo primedbi na dosadašnje poslovanje.
“Mislimo da je zološki vrt solidno poslovao i mi u prethodnom periodu nismo imali primedbe na poslovanje zoološkog vrta. Sledstveno tome, logično je da se ne ulazi u tu vrstu personalnih promena i mislim da je to nešto o čemu ćemo tek razgovarati u budućnosti”, kaže Mali.
Reditelj Goran Paskaljević, koji se bavi i zaštitom prava životinja, nada se da će na čelu beogradskog Zološkog vrta ostati Vuk Bojović koji ga kroz različite političke okolnosti vodi već 24 godine.
“Bez Vuka Bojovića bi verovatno beogradski zološki vrt ostao rupa kakav je bio pre nego što je on došao. I on sa mnogo ljubavi zaista radi, ali ima i dosta prepreka. Raduje me što će zološki vrt ostati na lokaciji na kojoj jeste i što će biti proširen prema Donjem Kalemegdanu jer to je mogućnost da se mnoge životinje izvuku iz kaveza jer je zaista neprimereno da lavovi šetaju u šest kvadrata i da ćemo dobiti još lepši vrt”, kaže Paskaljević.
Aktuelna beogradska vlast priprema proširenje "Vrta dobre nade" pošto je odbacila ideju svojih prethodnika da životinje budu premeštene na veću lokaciju van centra grada. Umesto toga, beogradskom zološkom vrtu bi trebalo da bude vraćena predratna teritorija u Donjem gradu čime bi mu površina bila praktično duplirana.
11. novembar 2010. | 07:52 -> 11:09 | Izvor: B92
Beograd -- Odbornici grada Beograda danas bi trebalo da donesu odluke kojima će pojedina preduzeća, poput PKB i "Vrta dobre nade", postati vlasništvo grada.
Time će biti rešen problem njihovog finansiranja tih preduzeća.
Među njima su, najznačajniji, PKB, koji je prošao kroz neuspelu privatizaciju i “Vrt dobre nade” koji je do nedavno kuburio kao društveno preduzeće.
Sednica Skupštine grada počela je s pola sata zakašnjenja, a današnjom odlukom biće konačno zatvorene sumnje da će gradski zoološki vrt dobiti privatnog vlasnika koji bi vremenom atraktivnu lokaciju u centru Beograda iskoristio za drugu namenu.
Beogradski Zoološki vrt je čekao na vlasnika duže od većine preduzeća u Srbiji. Nedavno je, među poslednjima, iz društvene svojine prešao u državnu, a sada se osnivačka prava prenose na grad Beograd.
To znači da će jedan od najstarijih evropskih zoo vrtova, nastao 1936, konačno dobiti sigurno finansiranje, pošto će od januara biti na budžetu Beograda.
Iako se preostala društvena preduzeća po pravilu spremaju za prodaju, direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković objašnjava da traženja privatnog vlasnika nije bilo dobro rešenje za Beogradski zološki vrt.
“Bez obzira na svoju registraciju kao društvenog preduzeća, Beogradski zološki vrt nikada nije ni trebalo da bude predmet privatizacije i činjenicom da je on prebačen na gazdovanje gradu samo je suštinski formalizovano ono što je uvek i bilo, a to je da zoo vrt pripada gradu. Što svakako treba i da ostane”, kaže Cvetković.
Biznismeni verovatno ne bi ni bili previše zainteresovani za kupovinu zoo vrta, jer bi im se ta investicija teško isplatila. Međutim, gradu se isplati čak i da gubi novac na održavanju ovakve turističke atrakcije.
Na osnovu svog iskustva sa zološkim vrtom koji je otvorio u Jagodini pre dve godine, gradonačelnik tog grada Dragan Marković tvrdi da ovakva investicija donosi mnogostruku korist.
“Tamo radi do 70, a u sezoni oko 100 mladih ljudi. Zološki vrt ne da je povećao popularnost grada, nego je Jagodina ekonomski živnula jer kada neko dođe u zološki vrt, on prošeta gradom, uđe u prodavnice da nešto kupi, a leti se dešavalo da ljudi drže letke na kojima piše: izdajemo sobe”, kaže Marković..
Pošto postane gradsko preduzeće, Beogradski Zoo vrt će dobiti direktora na javnom konkursu za koji u gradskoj upravi ne znaju kada će biti raspisan. Na pitanje da li to znači da će Vuk Bojović zadržati funkciju koju obavlja još od 1986-te godine, član Gradskog veća Dejan Mali kaže da nije bilo primedbi na dosadašnje poslovanje.
“Mislimo da je zološki vrt solidno poslovao i mi u prethodnom periodu nismo imali primedbe na poslovanje zoološkog vrta. Sledstveno tome, logično je da se ne ulazi u tu vrstu personalnih promena i mislim da je to nešto o čemu ćemo tek razgovarati u budućnosti”, kaže Mali.
Reditelj Goran Paskaljević, koji se bavi i zaštitom prava životinja, nada se da će na čelu beogradskog Zološkog vrta ostati Vuk Bojović koji ga kroz različite političke okolnosti vodi već 24 godine.
“Bez Vuka Bojovića bi verovatno beogradski zološki vrt ostao rupa kakav je bio pre nego što je on došao. I on sa mnogo ljubavi zaista radi, ali ima i dosta prepreka. Raduje me što će zološki vrt ostati na lokaciji na kojoj jeste i što će biti proširen prema Donjem Kalemegdanu jer to je mogućnost da se mnoge životinje izvuku iz kaveza jer je zaista neprimereno da lavovi šetaju u šest kvadrata i da ćemo dobiti još lepši vrt”, kaže Paskaljević.
Aktuelna beogradska vlast priprema proširenje "Vrta dobre nade" pošto je odbacila ideju svojih prethodnika da životinje budu premeštene na veću lokaciju van centra grada. Umesto toga, beogradskom zološkom vrtu bi trebalo da bude vraćena predratna teritorija u Donjem gradu čime bi mu površina bila praktično duplirana.