Član
- Učlanjen(a)
- 12.01.2010
- Poruka
- 472
U Srbiji je vreme slava. Ako me pitate šta su današnje slave teško da mogu da Vam objasnim, znam samo da ima neke veze sa pravoslavnom verom. Pitao sam mnoge Srbe, ali vidim da i oni jedva znaju. To je zato što većina Srba slavi tek poslednjih dvadesetak godina. Kažu da ranije nisu smeli da slave jer su im branili, kad ih pitate ko? neumeju da kažu. Pravilo je da se na slavu ne zove, ali je vrlo važno ko ti na slavu dolazi. Takođe je vrlo bitno koliko ti gost na slavi ostane, jer skoro da nema Srbina koji u jednom danu ide na samo jednu slavu.
Slavski razgovori obično počinju kurtoaznim raspitivanjem o zdravlju, poslu, uspehu dece u školi, ali već posle čašice, dve, počinje neko priču o politici. Sport izostavljam bila bi to duga priča. To je signal i ostalim muškarcima ili ti mužjacima za stolom da i oni polako podignu svoje glave i stranac se tada po prvi put susreće sa velikim i malim Srbima. Ajde sada da se vratimo na početak slave kada neupućenom strancu svi gosti izgledaju jednako, muškarci opeglani, žene sa novim izblajhanim frizurama, ali na pomen politike veliki Srbi počinju počinju da se ističu u svojoj veličini. Za stolom uvek mora da se nađe i neki mali Srbin i to mu se čitavo veče nabija na nos. Ali ako se nađu dva ili nedaj bože više velikih Srba, eto bitke do iznemoglosti u dokazivanju najvećeg, i to sve tako traje do iznemoglosti svih gostiju jer se veliki Srbi od srpstva neumaraju. A domaćin će za to vreme sa zaleđenim osmehom pokušavati da skrene temu sa probuđenog patriotizma nazdravljajući svakih pet minuta sa rakijom što šest jezika govori neshavajući da samo doliva vatru. I tako to ide dalje..pre nego što se posluži teleća čorba, bar dvojica velikih Srba biće do krvi posvađana, a o uvređenim malim Srbima ovaj put nećemo reči trošiti. Domaćin da izvadi stvar počinje sa vicevima, najbolje masnim, pa rasnim ciganjskim, trudeći se da upamti za sledeću godinu ko se skim posvađao, jer treba napraviti bolji raspored sedenja za narednu slavu. Mislim...toliko razmišljanja o sedenju je nepotrebno jer do slavskog kolača će se svi izmiriti i složno zapevati naše lepe patriotske pesme, malo o ratovanju, malo o dalekoj zemlji, malo o selu i zavičaju svome, sve dok domaćica nespasi stvar i iznese vruću sarmu, od koje pucaju i najtvrđe sujete i naravno dijete. U trenutku kada stigne i pečenje veliki Srbin će već šesti put udariti malog Srbina i reći mu da ga voli iako je izdajnik. Stranac to neće ni videti jer će od tolike pojedene hrane poželeti da je mrtav. Sada polako dolazi trenutak kada domaćini stoje na ivici stola moleći goste da ostanu još malo, a u sebi će se pitati šta im je sve ovo trebalo. Izvinjavam se ako nešto nije bilo u redu...stranac će i ove godine ići po slavama bez obzira na sve i poželeti domaćinu Srećnu slavu!
Slavski razgovori obično počinju kurtoaznim raspitivanjem o zdravlju, poslu, uspehu dece u školi, ali već posle čašice, dve, počinje neko priču o politici. Sport izostavljam bila bi to duga priča. To je signal i ostalim muškarcima ili ti mužjacima za stolom da i oni polako podignu svoje glave i stranac se tada po prvi put susreće sa velikim i malim Srbima. Ajde sada da se vratimo na početak slave kada neupućenom strancu svi gosti izgledaju jednako, muškarci opeglani, žene sa novim izblajhanim frizurama, ali na pomen politike veliki Srbi počinju počinju da se ističu u svojoj veličini. Za stolom uvek mora da se nađe i neki mali Srbin i to mu se čitavo veče nabija na nos. Ali ako se nađu dva ili nedaj bože više velikih Srba, eto bitke do iznemoglosti u dokazivanju najvećeg, i to sve tako traje do iznemoglosti svih gostiju jer se veliki Srbi od srpstva neumaraju. A domaćin će za to vreme sa zaleđenim osmehom pokušavati da skrene temu sa probuđenog patriotizma nazdravljajući svakih pet minuta sa rakijom što šest jezika govori neshavajući da samo doliva vatru. I tako to ide dalje..pre nego što se posluži teleća čorba, bar dvojica velikih Srba biće do krvi posvađana, a o uvređenim malim Srbima ovaj put nećemo reči trošiti. Domaćin da izvadi stvar počinje sa vicevima, najbolje masnim, pa rasnim ciganjskim, trudeći se da upamti za sledeću godinu ko se skim posvađao, jer treba napraviti bolji raspored sedenja za narednu slavu. Mislim...toliko razmišljanja o sedenju je nepotrebno jer do slavskog kolača će se svi izmiriti i složno zapevati naše lepe patriotske pesme, malo o ratovanju, malo o dalekoj zemlji, malo o selu i zavičaju svome, sve dok domaćica nespasi stvar i iznese vruću sarmu, od koje pucaju i najtvrđe sujete i naravno dijete. U trenutku kada stigne i pečenje veliki Srbin će već šesti put udariti malog Srbina i reći mu da ga voli iako je izdajnik. Stranac to neće ni videti jer će od tolike pojedene hrane poželeti da je mrtav. Sada polako dolazi trenutak kada domaćini stoje na ivici stola moleći goste da ostanu još malo, a u sebi će se pitati šta im je sve ovo trebalo. Izvinjavam se ako nešto nije bilo u redu...stranac će i ove godine ići po slavama bez obzira na sve i poželeti domaćinu Srećnu slavu!
Poslednja izmena: