- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.626
Vredi živeti zbog beogradske publike
Masimo Savić, popularni pevač, održaće koncert 22. decembra u beogradskom Sava centru. Ostao je, kaže, dužan prošli put da otpeva neke pesme, pa će ovaj put to da nadoknadi. U intervjuu za „Blic“, Masimo priča o specifičnoj publici u Beogradu, ćerki i supruzi koje često na nastupima uživaju uz njegove pesme, objašnjava zbog čega ceni Halida Bešlića na čijem se koncertu nedavno pojavio kao gost i otpevao jednu pesmu. Otkriva da će uskoro postati modni kreator, a oduševljava ga pomisao da mu češće nude glumačke uloge.
– Biće nas desetak na bini u Sava centru, mislim da je to sasvim dovoljno, vrlo respektabilno. Osim nas sedmoro, u osnovnom bendu biće i dve prekrasne devojke koje su sa mnom uvek u Beogradu, Martina i Matea, i biće Marko Križan, muzičar koji je multiinstrumentalista, jer sam shvatio da ima nekih zvukova koji postoje na albumu a niko ih ne svira jer se jednostavno ne stigne sve. Aranžmani su takvi i nije dovoljno ljudi u bendu da bi se sve to pokrilo. Tako da upada Marko koji je s Prljavim kazalištem svirao saksofone i klavijature, a sada će svirati harmoniku i sve one instrumente koji zafale kako bi se čuo svaki ton sa albuma. Zvuk će raditi Nikola Vranjković, a kada on radi zvuk, ja sam potpuno miran – priča Masimo Savić.
Osećate li neki poseban senzibilitet kada nastupate pred beogradskom publikom?
– Kako da ne. Ja uvek kažem da ta amplituda koncerta, kada čovek nastoji da dovede publiku u trans, pred kraj, da te zovu na bis, tako u Zagrebu završim koncert, a u Beogradu tako počne koncert. Kako da kažem, ta koncertna skakaonica u Zagrebu je pedeset metara, a u Beogradu je 200 metara, taj zalet. Neverovatno. Ta jedna ljubav i poštovanje koje ja osećam od beogradske publike… verujte mi, zbog takvih stvari vredi da se živi.
Hoće li biti na koncertu i nekih novih pesama na kojima trenutno radite?
– Biće pesme koje nisam izveo na prošlom koncertu, a mi toliko muziciramo, da možemo u bilo šta da uletimo u zavisnosti od raspoloženja, od mene do Sinatre. Šta god da se desi, tako ćemo svirati i svašta može da se dogodi na koncertu.
Hoćete li pevati i Sinatru? Uskoro se očekuje album na kome pevate njegove numere.
– Pa to ne znam jer se poseban koncert „Masimo peva Sinatru“ sprema za april mesec u Beogradu i to sa Big bendom Hrvatske radio-televizije. Ja sam taj koncert radio u Zagrebu i to je bilo ludilo. To nije još objavljeno, ali treba uskoro da izađe snimak tog koncerta u „Lisinskom“ i jedva čekam da to Beograd vidi jer to je posebna priča, sa četrdeset muzičara na bini. Biće isto u Sava centru i mislim da će koncert biti 18. aprila, ali nisam sasvim siguran za datum.
Nedavno ste mnoge iznenadili kada ste gostovali na koncertu Halida Bešlića. Kako je došlo do toga?
– Mi se viđamo na tim humanitarnim koncertima, pa na koncertima posvećenim Indeksima, i nazvao sam Halida za neke karte jer su me ugnjavili neki moji prijatelji da ga pitam za ulaznice, ne na poklon, nego da kupe, a trebalo je nekih desetak komada. Ja ga nazovem i on kaže: „Nema problema, za tebe prijatelju.“ Posle par minuta pozove on mene i kaže: „Ajde da mi budeš gost na koncertu, da otpevaš nešto.“ Pristao sam jer je on stvarno dobar čovek. Jednom u Sarajevu nigde nije bilo da se kupi pivo i on je istrčao iz „Zetre“ negde napolje i doneo piće uz reči kako sam ja u njegovom gradu i mora da bude pića, a na mene je ostavio utisak takvim gostoprimstvom. Tako da kad me je pitao da budem gost, i meni je bilo čudno, ali sledećeg dana kada sam video u šta se to pretvorilo, bila mi je čast, a i „Miljacka“ je čudna pesma kada je ja pevam. Isto je zanimljivo delovalo kada je njegov bend svirao „Stranac u noći“.
Kada ste odlučili da počnete da nastupate u koncertnim salama u kojima se sedi? Da li je to nakon perioda rada u grupi Dorijan Grej?
– Već je to počelo sa „Dorijanom Grejom“, zato što je to najveći izazov. Znate kada publika nema piće, cigare u ruci, ona nema izbora nego da ih zabavljam ja sa mojim bendom. Takve kriterijume je mnogo teže zadovoljiti nego u nekom klubu gde su u nekom pokretu. Ako zarobiš publiku na nekoj stolici, onda moraš da budeš spreman da im daš mnogo više.
Da li na vaše koncerte dolaze ćerka i supruga? Imate li tu vrstu podrške?
– Vrlo često. Kad god mogu, dođu. Trenutno mi je ćerka u Kanadi, gde se školuje, pa ne može da dolazi na koncerte. Zato supruga i ja sada potpuno ludujemo kao da se ponovo zabavljamo. Svuda idemo zajedno. Inače, ćerka je najkritičnija kada su moji koncerti u pitanju, ali dosta uspem da pogodim šta je po njenom ukusu.
U poslednje vreme ste počeli da se bavite kreiranjem odeće?
– Pa da, ali to treba tek da krene. Ja sam već napravio sve dizajne za mušku i žensku liniju i to će sigurno da krene. Radi se samo o tome da odeljenje za ručnu izradu u fabrici „Varteks“ počne sa izradom prototipova, pa ćemo videti kako će to da izgleda. Ukazali su mi veliko poverenje.
Autor: Neven Džodan
Masimo Savić, popularni pevač, održaće koncert 22. decembra u beogradskom Sava centru. Ostao je, kaže, dužan prošli put da otpeva neke pesme, pa će ovaj put to da nadoknadi. U intervjuu za „Blic“, Masimo priča o specifičnoj publici u Beogradu, ćerki i supruzi koje često na nastupima uživaju uz njegove pesme, objašnjava zbog čega ceni Halida Bešlića na čijem se koncertu nedavno pojavio kao gost i otpevao jednu pesmu. Otkriva da će uskoro postati modni kreator, a oduševljava ga pomisao da mu češće nude glumačke uloge.
– Biće nas desetak na bini u Sava centru, mislim da je to sasvim dovoljno, vrlo respektabilno. Osim nas sedmoro, u osnovnom bendu biće i dve prekrasne devojke koje su sa mnom uvek u Beogradu, Martina i Matea, i biće Marko Križan, muzičar koji je multiinstrumentalista, jer sam shvatio da ima nekih zvukova koji postoje na albumu a niko ih ne svira jer se jednostavno ne stigne sve. Aranžmani su takvi i nije dovoljno ljudi u bendu da bi se sve to pokrilo. Tako da upada Marko koji je s Prljavim kazalištem svirao saksofone i klavijature, a sada će svirati harmoniku i sve one instrumente koji zafale kako bi se čuo svaki ton sa albuma. Zvuk će raditi Nikola Vranjković, a kada on radi zvuk, ja sam potpuno miran – priča Masimo Savić.
Osećate li neki poseban senzibilitet kada nastupate pred beogradskom publikom?
– Kako da ne. Ja uvek kažem da ta amplituda koncerta, kada čovek nastoji da dovede publiku u trans, pred kraj, da te zovu na bis, tako u Zagrebu završim koncert, a u Beogradu tako počne koncert. Kako da kažem, ta koncertna skakaonica u Zagrebu je pedeset metara, a u Beogradu je 200 metara, taj zalet. Neverovatno. Ta jedna ljubav i poštovanje koje ja osećam od beogradske publike… verujte mi, zbog takvih stvari vredi da se živi.
Hoće li biti na koncertu i nekih novih pesama na kojima trenutno radite?
– Biće pesme koje nisam izveo na prošlom koncertu, a mi toliko muziciramo, da možemo u bilo šta da uletimo u zavisnosti od raspoloženja, od mene do Sinatre. Šta god da se desi, tako ćemo svirati i svašta može da se dogodi na koncertu.
Hoćete li pevati i Sinatru? Uskoro se očekuje album na kome pevate njegove numere.
– Pa to ne znam jer se poseban koncert „Masimo peva Sinatru“ sprema za april mesec u Beogradu i to sa Big bendom Hrvatske radio-televizije. Ja sam taj koncert radio u Zagrebu i to je bilo ludilo. To nije još objavljeno, ali treba uskoro da izađe snimak tog koncerta u „Lisinskom“ i jedva čekam da to Beograd vidi jer to je posebna priča, sa četrdeset muzičara na bini. Biće isto u Sava centru i mislim da će koncert biti 18. aprila, ali nisam sasvim siguran za datum.
Nedavno ste mnoge iznenadili kada ste gostovali na koncertu Halida Bešlića. Kako je došlo do toga?
– Mi se viđamo na tim humanitarnim koncertima, pa na koncertima posvećenim Indeksima, i nazvao sam Halida za neke karte jer su me ugnjavili neki moji prijatelji da ga pitam za ulaznice, ne na poklon, nego da kupe, a trebalo je nekih desetak komada. Ja ga nazovem i on kaže: „Nema problema, za tebe prijatelju.“ Posle par minuta pozove on mene i kaže: „Ajde da mi budeš gost na koncertu, da otpevaš nešto.“ Pristao sam jer je on stvarno dobar čovek. Jednom u Sarajevu nigde nije bilo da se kupi pivo i on je istrčao iz „Zetre“ negde napolje i doneo piće uz reči kako sam ja u njegovom gradu i mora da bude pića, a na mene je ostavio utisak takvim gostoprimstvom. Tako da kad me je pitao da budem gost, i meni je bilo čudno, ali sledećeg dana kada sam video u šta se to pretvorilo, bila mi je čast, a i „Miljacka“ je čudna pesma kada je ja pevam. Isto je zanimljivo delovalo kada je njegov bend svirao „Stranac u noći“.
Kada ste odlučili da počnete da nastupate u koncertnim salama u kojima se sedi? Da li je to nakon perioda rada u grupi Dorijan Grej?
– Već je to počelo sa „Dorijanom Grejom“, zato što je to najveći izazov. Znate kada publika nema piće, cigare u ruci, ona nema izbora nego da ih zabavljam ja sa mojim bendom. Takve kriterijume je mnogo teže zadovoljiti nego u nekom klubu gde su u nekom pokretu. Ako zarobiš publiku na nekoj stolici, onda moraš da budeš spreman da im daš mnogo više.
Da li na vaše koncerte dolaze ćerka i supruga? Imate li tu vrstu podrške?
– Vrlo često. Kad god mogu, dođu. Trenutno mi je ćerka u Kanadi, gde se školuje, pa ne može da dolazi na koncerte. Zato supruga i ja sada potpuno ludujemo kao da se ponovo zabavljamo. Svuda idemo zajedno. Inače, ćerka je najkritičnija kada su moji koncerti u pitanju, ali dosta uspem da pogodim šta je po njenom ukusu.
U poslednje vreme ste počeli da se bavite kreiranjem odeće?
– Pa da, ali to treba tek da krene. Ja sam već napravio sve dizajne za mušku i žensku liniju i to će sigurno da krene. Radi se samo o tome da odeljenje za ručnu izradu u fabrici „Varteks“ počne sa izradom prototipova, pa ćemo videti kako će to da izgleda. Ukazali su mi veliko poverenje.
Autor: Neven Džodan
