- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Jazz
Džez je specifičan muzički pravac nastao krajem XIX veka u Nju Orleansu (S.A.D.), sa korenima u afričkoj tradicionalnoj muzici. Džez je prvenstveno bio narodna muzika porobljenog crnačkog naroda u Americi da bi vremenom dobio status umetnosti i postao osnova bluz i rokenrol muzike.
Ovaj pravac karakterišu korišćenje bluz nota, sinkopa, svinga, poliritmova i improvizacije. Od gore navedenih karakteristika, najbitnija za džez je improvizacija koja ga odvaja od klasične muzike. U klasičnoj muzici, izvođači neke kompozicije su morali strogo da se pridržavaju nota, dok su džez muzičari bili muzički neobrazovani, ali izuzetno talentovani i samim tim je način izvođenja bio ličan i vezan za trenutak. Improvizacije su ritmički smele i neobične, sa obaveznim korišćenjem sinkopa, što je zahtevalo maksimalnu kreativnost izvođača.
Samo značenje reči „Jazz“ je nepoznato ali se pretpostavlja da je bila vulgarna reč.
Stilovi Džez Muzike:
Esid džez („Acid Jazz”):
Ejsid džez je stil koji je nastao 80ih, a svoj vrhunac je dostigao 90ih. Sam stil je mešavina džez, fank, soul i disko muzike. Ejsid džez, iako često sadrži elemente elektronske muzike, se izvodi uživo na normalnim instrumentima.
Predstavnici: Brend Nju Hevis, Inkognito („Incognito“), Džemirokvai, Masiv Atek („Massive Attack“), Moloko, Pet Meteni...
Bebop („Bi Bap”):
Bibop je stil nastao 40ih godina XX veka. Razlog postojanja ovog stila je veća kreativna sloboda nego u Svingu. Karakteriše ga brz tempo, kompleksne harmonije i zamršene melodije. Za razliku od svinga, bio je manje prihvatljiv široj publici, ali je zato muzičarima i ljubiteljima ove grane umetnosti predstavljao uzbudljivu i lepu revoluciju u džez muzici. Bibop je dozvoljavao veliku slobodu improvizacije. Interesantna odlika ove improvizacije je bilo korišćenje rifova, kao i više arpeđa nego skala. Klasičan Bibop instrumentarij čine saksofon, truba, kontrabas, bubnjevi i klavir. Bibop je uticao na nastanak stilova poput kul, vest koust, fri i avantgard džeza.
Predstavnici: Majls Dejvis, Dizi Gilespi, Čarls Mingus, Teolonijus Monk, Čarli Parker, Čet Bejker…
Diksilend („Dixieland”):
Ovaj stil je nastao početkom XX veka u Nju Orleansu i do 1910. se proširio na Čikago i Nju Jork. Bio je izuzetno popularan među ljudima i često se smatra prvim pravim džez stilom. Stil je nastao kao kombinacija regtajma, bluza i polifonih improvizacija. Diksilend se deli na tri stila: Čikago, Vest Koust i Nju Orleans Tradicionalni. Diksilend je imao veliki uticaj na razvijanje Svinga, Ritma i Bluza kao i na Rokenrol.
Predstavnici: King Oliver, Dželi Rol Morton, Luis Armstrong, Stiv Lejsi, Džordž Geršvin, Fets Domino…
Kul Džez („Cool Jazz”):
Nakon drugog svetskog rata veliki broj Kalifornijskih (uglavnom belih) muzičara otislo je u Nju Jork gde su svirali sa afroameričkim bibop muzičarima. Novi stil je izbegavao agresivan tempo i harmonsku apstrakciju bibopa i dobio je ime Kul Džez. U ovom stilu se prvi put javlja francuska truba kao instrument u džez muzici. Kul džez je imao veliki uticaj na razvijanje vest koast džeza, fri džeza, bosa novu i modal džeza.
Predstavnici: Majls Dejvis, Gil Evans, Bil Evans, Geri Muligan, Čet Bejker, Li Konic, Pol Dezmond, Leni Tristano, Lester Jang...
HardBop:
Hardbop je stil na čiji nastanak su veliki uticaj imali bibop, bluz, gospel, ritam i bluz, i to njihovo izvođenje na klaviru i saksofonu. U ovom stilu bas i kontrabas su imali značajniju ulogu nego u gore navedenim stilovima.
Predstavnici: Art Bleki, Džon Koltrejn, Herbi Henkok, Herbi Luis, Čarls Mingus, Teolonijus Monk…
Džez Fuzija („Jazz Fusion”):
Džez fuzija je muzički stil koji spaja elemente džeza sa drugim stilovima muzike poput popa, roka, folka, regea, fanka, metala, hip-hopa, elektronske muzike, ritam i bluza…
Razvijanje stila je počelo 60ih, sa kombinovanjem džez improvizacije, svirane na električnim rok instrumentima, sa ritam sekcijom kakva se javlja u sol i ritam i bluz muzici. Sa druge strane, mnogi rok muzičari su ubacivali elemente džeza u svoju muziku.70-e su bile najbolje godine za ovaj stil, ali je on i te kako zastupljen i danas. Pesme ovog stila su uglavnom instrumentali. Stil je najviše zastupljen u Evropi, Južnoj Americi i Japanu.
Predstavnici: Čikago, Majls Dejvis, Frenk Zapa, Fokus, Džef Bek, Stenli Klark, Bili Kobam, Al Di Meola, Herbi Henkok, Pet Meteni, Džon Mekloflin, Jako Pastorius, Karlos Santana, Vedr Report, Čik Korea, Roben Ford, Vlatko Stefanovski…
Smut Džez („Smooth Jazz”):
Ovaj stil se razvio pod uticajem fanka, popa i ritam i bluza. Krajem 80ih stil je postao popularan u radio formatu. Nastao je sredinom 70ih i kao njegova odlika se uzima stavljanje akcenta na melodiju, dok se malo pažnje posvećivalo improvizaciji. Od instrumenata u smut džezu se najviše koristi saksofon i gitare, a od vokala najpopularniji su tenor i soprano. Smut džez je uticao na razvoj urban džeza, a delimično i na nastanak hip-hop muzike.
Predstavnici: Li Ritenour, Leri Kaltron, Grover Vašington, Spiro Gira, Džordž Benson, Serđio Mendes, Čak Manjone, Forplej...
Sving („Swing”):
Sving džez ili samo sving je oblik džez muzike nastao 20ih godina XX veka. Odlikuju ga jaka ritam sekcija (sa kontrabasom i bubnjevima), tempo koji varira od srednjeg do brzog i za sving prepoznatljivi vremenski ritam. Sving je na popularnosti izgubio tokom II svetskog rata, ali se zato razvio u stilove kao sto su: džamp bluz, ritam i bluz, bibop, rok en rol, kauntri i fank.
Predstavnici: Djuk Elington, Kaunt Besi, Flečer Henderson, Braća Dorsi, Beni Gudmen, Džin Krupa, Glen Miler, Čik Veb, Arti Šov, Luis Armstrong, Roj Eldridž, Oskar Piterson, Dželi Rol Morton…
Izvor: Balkanrock.com
Volite li jazz? Koji stil posebno volite? Koje izvođače?
Posećujete li klubove i koncerte?
Čiji Vam je koncert ostao u posebno lepom sećanju?
Pričajmo o jazz-u...
Džez je specifičan muzički pravac nastao krajem XIX veka u Nju Orleansu (S.A.D.), sa korenima u afričkoj tradicionalnoj muzici. Džez je prvenstveno bio narodna muzika porobljenog crnačkog naroda u Americi da bi vremenom dobio status umetnosti i postao osnova bluz i rokenrol muzike.
Ovaj pravac karakterišu korišćenje bluz nota, sinkopa, svinga, poliritmova i improvizacije. Od gore navedenih karakteristika, najbitnija za džez je improvizacija koja ga odvaja od klasične muzike. U klasičnoj muzici, izvođači neke kompozicije su morali strogo da se pridržavaju nota, dok su džez muzičari bili muzički neobrazovani, ali izuzetno talentovani i samim tim je način izvođenja bio ličan i vezan za trenutak. Improvizacije su ritmički smele i neobične, sa obaveznim korišćenjem sinkopa, što je zahtevalo maksimalnu kreativnost izvođača.
Samo značenje reči „Jazz“ je nepoznato ali se pretpostavlja da je bila vulgarna reč.
Stilovi Džez Muzike:
Esid džez („Acid Jazz”):
Ejsid džez je stil koji je nastao 80ih, a svoj vrhunac je dostigao 90ih. Sam stil je mešavina džez, fank, soul i disko muzike. Ejsid džez, iako često sadrži elemente elektronske muzike, se izvodi uživo na normalnim instrumentima.
Predstavnici: Brend Nju Hevis, Inkognito („Incognito“), Džemirokvai, Masiv Atek („Massive Attack“), Moloko, Pet Meteni...
Bebop („Bi Bap”):
Bibop je stil nastao 40ih godina XX veka. Razlog postojanja ovog stila je veća kreativna sloboda nego u Svingu. Karakteriše ga brz tempo, kompleksne harmonije i zamršene melodije. Za razliku od svinga, bio je manje prihvatljiv široj publici, ali je zato muzičarima i ljubiteljima ove grane umetnosti predstavljao uzbudljivu i lepu revoluciju u džez muzici. Bibop je dozvoljavao veliku slobodu improvizacije. Interesantna odlika ove improvizacije je bilo korišćenje rifova, kao i više arpeđa nego skala. Klasičan Bibop instrumentarij čine saksofon, truba, kontrabas, bubnjevi i klavir. Bibop je uticao na nastanak stilova poput kul, vest koust, fri i avantgard džeza.
Predstavnici: Majls Dejvis, Dizi Gilespi, Čarls Mingus, Teolonijus Monk, Čarli Parker, Čet Bejker…
Diksilend („Dixieland”):
Ovaj stil je nastao početkom XX veka u Nju Orleansu i do 1910. se proširio na Čikago i Nju Jork. Bio je izuzetno popularan među ljudima i često se smatra prvim pravim džez stilom. Stil je nastao kao kombinacija regtajma, bluza i polifonih improvizacija. Diksilend se deli na tri stila: Čikago, Vest Koust i Nju Orleans Tradicionalni. Diksilend je imao veliki uticaj na razvijanje Svinga, Ritma i Bluza kao i na Rokenrol.
Predstavnici: King Oliver, Dželi Rol Morton, Luis Armstrong, Stiv Lejsi, Džordž Geršvin, Fets Domino…
Kul Džez („Cool Jazz”):
Nakon drugog svetskog rata veliki broj Kalifornijskih (uglavnom belih) muzičara otislo je u Nju Jork gde su svirali sa afroameričkim bibop muzičarima. Novi stil je izbegavao agresivan tempo i harmonsku apstrakciju bibopa i dobio je ime Kul Džez. U ovom stilu se prvi put javlja francuska truba kao instrument u džez muzici. Kul džez je imao veliki uticaj na razvijanje vest koast džeza, fri džeza, bosa novu i modal džeza.
Predstavnici: Majls Dejvis, Gil Evans, Bil Evans, Geri Muligan, Čet Bejker, Li Konic, Pol Dezmond, Leni Tristano, Lester Jang...
HardBop:
Hardbop je stil na čiji nastanak su veliki uticaj imali bibop, bluz, gospel, ritam i bluz, i to njihovo izvođenje na klaviru i saksofonu. U ovom stilu bas i kontrabas su imali značajniju ulogu nego u gore navedenim stilovima.
Predstavnici: Art Bleki, Džon Koltrejn, Herbi Henkok, Herbi Luis, Čarls Mingus, Teolonijus Monk…
Džez Fuzija („Jazz Fusion”):
Džez fuzija je muzički stil koji spaja elemente džeza sa drugim stilovima muzike poput popa, roka, folka, regea, fanka, metala, hip-hopa, elektronske muzike, ritam i bluza…
Razvijanje stila je počelo 60ih, sa kombinovanjem džez improvizacije, svirane na električnim rok instrumentima, sa ritam sekcijom kakva se javlja u sol i ritam i bluz muzici. Sa druge strane, mnogi rok muzičari su ubacivali elemente džeza u svoju muziku.70-e su bile najbolje godine za ovaj stil, ali je on i te kako zastupljen i danas. Pesme ovog stila su uglavnom instrumentali. Stil je najviše zastupljen u Evropi, Južnoj Americi i Japanu.
Predstavnici: Čikago, Majls Dejvis, Frenk Zapa, Fokus, Džef Bek, Stenli Klark, Bili Kobam, Al Di Meola, Herbi Henkok, Pet Meteni, Džon Mekloflin, Jako Pastorius, Karlos Santana, Vedr Report, Čik Korea, Roben Ford, Vlatko Stefanovski…
Smut Džez („Smooth Jazz”):
Ovaj stil se razvio pod uticajem fanka, popa i ritam i bluza. Krajem 80ih stil je postao popularan u radio formatu. Nastao je sredinom 70ih i kao njegova odlika se uzima stavljanje akcenta na melodiju, dok se malo pažnje posvećivalo improvizaciji. Od instrumenata u smut džezu se najviše koristi saksofon i gitare, a od vokala najpopularniji su tenor i soprano. Smut džez je uticao na razvoj urban džeza, a delimično i na nastanak hip-hop muzike.
Predstavnici: Li Ritenour, Leri Kaltron, Grover Vašington, Spiro Gira, Džordž Benson, Serđio Mendes, Čak Manjone, Forplej...
Sving („Swing”):
Sving džez ili samo sving je oblik džez muzike nastao 20ih godina XX veka. Odlikuju ga jaka ritam sekcija (sa kontrabasom i bubnjevima), tempo koji varira od srednjeg do brzog i za sving prepoznatljivi vremenski ritam. Sving je na popularnosti izgubio tokom II svetskog rata, ali se zato razvio u stilove kao sto su: džamp bluz, ritam i bluz, bibop, rok en rol, kauntri i fank.
Predstavnici: Djuk Elington, Kaunt Besi, Flečer Henderson, Braća Dorsi, Beni Gudmen, Džin Krupa, Glen Miler, Čik Veb, Arti Šov, Luis Armstrong, Roj Eldridž, Oskar Piterson, Dželi Rol Morton…
Izvor: Balkanrock.com
Volite li jazz? Koji stil posebno volite? Koje izvođače?
Posećujete li klubove i koncerte?
Čiji Vam je koncert ostao u posebno lepom sećanju?
Pričajmo o jazz-u...
