- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.036
Formule ljubavi
Voleti i biti voljen
Ljubav je jedna od onih reči u našem jeziku koje toliko mnogo šta označavaju da više stvaraju nejasnoću nego što pomažu da se jasno misli. Odnosi se na raznorazne odnose između ljudi, ali i na trivijalne stvari poput „ljubavi prema čokoladi“.
Ljubav je imenica, a imenice su u stvari imena za ono što postoji kao biće, predmet ili predeo. I zato kada malo dete čuje reč ljubav, ono intuitivno zaključuje da je to neka stvar ili predmet. A onda se može uplašiti da će taj predmet izgubiti, da će se ljubav smanjiti, ili čak umreti. Pesnički govor je upravo zasnovan na opredmećenju ljubavi, tako da i mnogi odrasli nastavljaju da veruju da je ljubav neki predmet kojitreba pronaći ili događaj kojitreba dočekati.
Ako malo bolje pogledamo na šta se odnosi reč ljubav kada je u pitanju odnos dvoje ljudi koji se vole, tada shvatamo da je ljubav složenija nego što se čini na prvi pogled. Na primer, uviđamo da nije reč o jednom osećanju, već o dva osećanja. Jedno osećanje ljubavi je ono kada mi nekoga volimo, kada „dajemo“ ili upućujemo ljubav drugome. Drugo osećanje ljubavi je kada osećamo da nas neko voli, kada „primamo“ ljubav od drugoga.
Optimalno je kada je veza takva da osoba u isto vreme oseća i da voli i da je voljena. Ali postoje i situacije u kojima se pojavljuje samo jedno od ovih osećanja. Na primer, kada ljubav nije uzvraćena, osoba oseća da voli, ali ne i da je voljena. Isto tako, osoba može osetiti da nju voli neko drugi, iako ona ne voli tu drugu osobu.
Ako osećanja biti voljen i voleti drugog stavimo u razvojnu, odnosno hronološku dimenziju, onda se moramo složiti sa onim autorima koji su primetili da je ljudima u prvoj polovini života nekako važnije da budu voljeni, a u drugoj polovni života im je važnije da nekoga vole. Sasvim je razumljivo da je detetu koje je nesposobno za samostalni život i zavisno od odraslih koji ga vole i izdržavaju daleko važnije da prima ljubav. A kada osoba odraste, kada se u njenom životu pojave roditeljske i druge uloge u kojima ona voli i brine za druge, voljenje drugih takođe ispunjava emocionalni život.
Razlikovanje između primanja i pružanja ljubavijeste veoma korisno jer sebe i druge ljude možemo sagledati kroz ove dve dimenzije. Možemo primetiti da neki skladno balansiraju između davanja i primanja, ali i da neki naginju ka jednoj od dve krajnosti. Interesantno jekada postoji velika razlika kako neko sebe vidi kroz ove dimenzije i kako ga drugi vide. Osoba misli da pruža veoma mnogo ljubavi, ali ljudi oko nje to ne primećuju. To može biti onaj nesporazum kada neko pruža ljubav tako da drugi to ne prepoznaju kao ljubav.
Zoran Milivojević
Objavljeno: 12.03.2011.
Izvor: Politika
Voleti i biti voljen
Ljubav je jedna od onih reči u našem jeziku koje toliko mnogo šta označavaju da više stvaraju nejasnoću nego što pomažu da se jasno misli. Odnosi se na raznorazne odnose između ljudi, ali i na trivijalne stvari poput „ljubavi prema čokoladi“.
Ljubav je imenica, a imenice su u stvari imena za ono što postoji kao biće, predmet ili predeo. I zato kada malo dete čuje reč ljubav, ono intuitivno zaključuje da je to neka stvar ili predmet. A onda se može uplašiti da će taj predmet izgubiti, da će se ljubav smanjiti, ili čak umreti. Pesnički govor je upravo zasnovan na opredmećenju ljubavi, tako da i mnogi odrasli nastavljaju da veruju da je ljubav neki predmet kojitreba pronaći ili događaj kojitreba dočekati.
Ako malo bolje pogledamo na šta se odnosi reč ljubav kada je u pitanju odnos dvoje ljudi koji se vole, tada shvatamo da je ljubav složenija nego što se čini na prvi pogled. Na primer, uviđamo da nije reč o jednom osećanju, već o dva osećanja. Jedno osećanje ljubavi je ono kada mi nekoga volimo, kada „dajemo“ ili upućujemo ljubav drugome. Drugo osećanje ljubavi je kada osećamo da nas neko voli, kada „primamo“ ljubav od drugoga.
Optimalno je kada je veza takva da osoba u isto vreme oseća i da voli i da je voljena. Ali postoje i situacije u kojima se pojavljuje samo jedno od ovih osećanja. Na primer, kada ljubav nije uzvraćena, osoba oseća da voli, ali ne i da je voljena. Isto tako, osoba može osetiti da nju voli neko drugi, iako ona ne voli tu drugu osobu.
Ako osećanja biti voljen i voleti drugog stavimo u razvojnu, odnosno hronološku dimenziju, onda se moramo složiti sa onim autorima koji su primetili da je ljudima u prvoj polovini života nekako važnije da budu voljeni, a u drugoj polovni života im je važnije da nekoga vole. Sasvim je razumljivo da je detetu koje je nesposobno za samostalni život i zavisno od odraslih koji ga vole i izdržavaju daleko važnije da prima ljubav. A kada osoba odraste, kada se u njenom životu pojave roditeljske i druge uloge u kojima ona voli i brine za druge, voljenje drugih takođe ispunjava emocionalni život.
Razlikovanje između primanja i pružanja ljubavijeste veoma korisno jer sebe i druge ljude možemo sagledati kroz ove dve dimenzije. Možemo primetiti da neki skladno balansiraju između davanja i primanja, ali i da neki naginju ka jednoj od dve krajnosti. Interesantno jekada postoji velika razlika kako neko sebe vidi kroz ove dimenzije i kako ga drugi vide. Osoba misli da pruža veoma mnogo ljubavi, ali ljudi oko nje to ne primećuju. To može biti onaj nesporazum kada neko pruža ljubav tako da drugi to ne prepoznaju kao ljubav.
Zoran Milivojević
Objavljeno: 12.03.2011.
Izvor: Politika