Vojvođani hoće puteve, železnicu...
1. novembar 2010. | 08:34 | Izvor: Politika, Novosti
Beograd -- Liga socijaldemokrata Vojvodine traži da se pokrajini i lokalnim samoupravama vrati imovina koja im je pripadala do donošenja Ustava iz 1990. godine.
Vojvodina treba ponovo da dobije nadležnost i vlasništvo nad putevima, železnicom, telekomunikacijskim sistemima, poštom i elektrodistribucijom na svojoj teritoriji.
„To je imovina koja je izgrađena, ali i unapređivana, sredstvima koja su izdvajali građani Vojvodine", kaže potpredsednica Izvršnog odbora LSV-a Maja Sedlarević.
„Najvredniju imovinu Vojvodine upravo su predstavljale železničke i drumske saobraćajnice, objekti vodoprivrede, kanali ili prevodnice, elektroprivreda, pošta, ali i veliki privredni sistemi poput ’Naftagasa’. Onda se desilo to da je Ustavom iz 1990. godine ukinuta autonomija a, pet godina kasnije, jednako pogubnim Zakonom o sredstvima o svojini Republike Srbije, i imovina i prihodi pokrajine i lokalnih samouprava prešli su u ruke republičke vlasti. Najgore u celoj priči je to što je ovaj zakon na snazi punih 15 godina, a prošlo je 10 godina od demokratskih promena“, navodi Sedlarevićeva.
Posle usvajanja novog Statuta i Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, ostala su nerešena pitanja pokrajinske imovine i izvornih prihoda, koji bi trebalo da se reše posebnim zakonima. Međutim, i godinu dana posle usvajanja statuta potpuno je neizvesno kada će ovi zakoni biti doneti.
Nacrt zakona o javnoj svojini, koji bi trebalo da razgraniči šta je vlasništvo države, a šta pokrajine, odnosno lokalnih samouprava Ministarstvo finansija završilo je pre više od godinu dana, ali je za sada potpuno neizvesno kada će se naći pred skupštinom.
Kako je, odgovarajući na poslaničko pitanje, prošlog četvrtka objasnila ministarka Diana Dragutinović, predlog ovog zakona bi vlada trebalo da usvoji zajedno sa predlogom zakona o restituciji. A izbor modela restitucije zavisi od toga kako će Ustavni sud oceniti ustavnost.
Obeštećenje za NIS
Srboljub Panić objašnjava da, pri prenosu vlasništva može da nastane problem kod lokalnih javnih preduzeća, jer su njihovi osnivači nekada država, a nekada lokalne samouprave. Drugi problem je kada od jednog javnog preduzeća nastane njih više, kao u slučaju NIS-a (od koga su nastali NIS A.D., Trans nafta, Srbijagas). U tim slučajevima je teško utvrditi šta kome od imovine pripada. U LSV, međutim, nemaju dilema. „NIS je prodat za višestruko manju vrednost od knjigovodstvene. Smatramo da građani Vojvodine moraju da budu obeštećeni jer 90 odsto kompanije čini Naftagas koji su oni izgradili svojim sredstvima. Do sada smo 19 puta tražili od Skupštine Vojvodine da se izjasni o tome, i na tome ćemo i ubuduće insistirati. Sve dok naš zahtev ne bude usvojen, odnosno, dok od Bojana Pajtića ne dobijemo suvislo objašnjenje zašto misli da Vojvodina u ovom slučaju ne treba da bude obeštećena"
U LSV-u, međutim, smatraju da su ovi zakoni ključni za dalju decentralizaciju vlasti, što često ističu i predstavnici opština i gradova širom Srbije, svesni, naravno, da je to dugotrajan proces.
Uz to, što još nema zakona, problem je i što, uprkos tome što je još u izveštaju Državne revizorske institucije za 2008. godinu ukazano na problem nepostojanja pouzdane evidencija o državnoj imovini Srbije, centralni registar ni do danas nije napravljen.
Nepostojanje popisa celokupne imovine u Republičkoj direkciji za imovinu pravdaju tehničkim manjkavostima. „Direkcija”, kako su naveli u pisanom odgovoru, „vodi jedinstvenu elektronsku evidenciju nepokretnosti i zbirnu evidenciju pokretnih stvari u državnoj svojini”, a do sada je oko 91 odsto korisnika državne imovine prijavilo šta koristi.
Vojvodina, odnosno njene lokalne samouprave i javna preduzeća su, navedeno je „u velikom procentu prijavili imovinu koju koriste”.
Srboljub Panić, pomoćnik direktora Republičke direkcije za imovinu , ističe da Vojvodina u tome ne zaostaje niti prednjači u odnosu na ostale delove Srbije
Podsetimo, Zakonom o sredstvima u svojini Republike iz 1995. godine država je postala vlasnik svih dobara koja koriste državni organi, pokrajina, gradovi, opštine, javna preduzeća. Mnogi su tu činjenicu shvatili kao novu nacionalizaciju i iz revolta još tada nisu prijavili imovinu kojom se služe, iako je bilo propisano da to učine u roku od šest meseci. Zakonska odluka nije poštovana, a simbolične novčane kazne nisu nikoga doticale.
„Ni zgrada Banovine, ni Novosadskog univerziteta, niti bilo koja zgrada u kojoj se nalazi neka pokrajinska institucija nije vlasništvo Vojvodine, već je sve u državnom vlasništvu. Zbog toga je Srbija jedna od zemalja sa najcentralizovanijom vlašću” , kaže Maja Sedlarević.
Na pitanje zašto ne postoji tačan popis imovine koja bi trebalo da pripadne pokrajini, Sedlarevićeva objašnjava da se time niko ne bavi isto kao, kako kaže, u slučaju Zavoda za statistiku koji ne obrađuje podatke na nivou regiona.
Zakon o finansiranju pokrajine do kraja godine?
Predsednik Pokrajinskog odbora DS Dušan Elezović izjavio je da je izrada nacrta republičkog zakona o finansiranju pokrajine u toku i da očekuje da bi on mogao da bude usvojen do kraja godine. Time će, prema njegovim rečima, u velikoj meri biti ubrzan i završetak procesa prenošenja nadležnosti koje je Vojvodina dobila zakonom usvojenim pre otprilike godinu dana.
Za razliku od predsednika Skupštine Vojvodine Šandora Egerešija, koji je, tražeći što hitnije donošenje ovog zakona, izjavio "da ne želi da veruje da ćemo i zbog tih zahteva sedeti na optuženičkoj klupi",
Elezović misli da ni za zabrinutost, ni za rezignaciju nema mesta. "Više od dve trećine novih nadležnosti koje je pokrajina dobila je već preneto, a Zakon o finansiranju AP Vojvodine će to u značajnoj meri da zaokruži. Uz to, očekujem da, paralelno, bude usvojen i Zakon o javnoj svojini, koji je presudan dokument u procesu decentralizacije Srbije", objašnjava Elezović.
Po važećem Zakonu o javnoj svojini iz 1995. godine, sva državna imovina je u vlasništvu republike. Vraćanje jednog njenog dela opštinama, odnosno pokrajini Vojvodini, upravo je ono što se očekuje od novog zakona, a to ključnim za decentralizovanje Srbije označava i predsednik opštine Inđija Goran Ješić.
1. novembar 2010. | 08:34 | Izvor: Politika, Novosti
Beograd -- Liga socijaldemokrata Vojvodine traži da se pokrajini i lokalnim samoupravama vrati imovina koja im je pripadala do donošenja Ustava iz 1990. godine.
Vojvodina treba ponovo da dobije nadležnost i vlasništvo nad putevima, železnicom, telekomunikacijskim sistemima, poštom i elektrodistribucijom na svojoj teritoriji.
„To je imovina koja je izgrađena, ali i unapređivana, sredstvima koja su izdvajali građani Vojvodine", kaže potpredsednica Izvršnog odbora LSV-a Maja Sedlarević.
„Najvredniju imovinu Vojvodine upravo su predstavljale železničke i drumske saobraćajnice, objekti vodoprivrede, kanali ili prevodnice, elektroprivreda, pošta, ali i veliki privredni sistemi poput ’Naftagasa’. Onda se desilo to da je Ustavom iz 1990. godine ukinuta autonomija a, pet godina kasnije, jednako pogubnim Zakonom o sredstvima o svojini Republike Srbije, i imovina i prihodi pokrajine i lokalnih samouprava prešli su u ruke republičke vlasti. Najgore u celoj priči je to što je ovaj zakon na snazi punih 15 godina, a prošlo je 10 godina od demokratskih promena“, navodi Sedlarevićeva.
Posle usvajanja novog Statuta i Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, ostala su nerešena pitanja pokrajinske imovine i izvornih prihoda, koji bi trebalo da se reše posebnim zakonima. Međutim, i godinu dana posle usvajanja statuta potpuno je neizvesno kada će ovi zakoni biti doneti.
Nacrt zakona o javnoj svojini, koji bi trebalo da razgraniči šta je vlasništvo države, a šta pokrajine, odnosno lokalnih samouprava Ministarstvo finansija završilo je pre više od godinu dana, ali je za sada potpuno neizvesno kada će se naći pred skupštinom.
Kako je, odgovarajući na poslaničko pitanje, prošlog četvrtka objasnila ministarka Diana Dragutinović, predlog ovog zakona bi vlada trebalo da usvoji zajedno sa predlogom zakona o restituciji. A izbor modela restitucije zavisi od toga kako će Ustavni sud oceniti ustavnost.
Obeštećenje za NIS
Srboljub Panić objašnjava da, pri prenosu vlasništva može da nastane problem kod lokalnih javnih preduzeća, jer su njihovi osnivači nekada država, a nekada lokalne samouprave. Drugi problem je kada od jednog javnog preduzeća nastane njih više, kao u slučaju NIS-a (od koga su nastali NIS A.D., Trans nafta, Srbijagas). U tim slučajevima je teško utvrditi šta kome od imovine pripada. U LSV, međutim, nemaju dilema. „NIS je prodat za višestruko manju vrednost od knjigovodstvene. Smatramo da građani Vojvodine moraju da budu obeštećeni jer 90 odsto kompanije čini Naftagas koji su oni izgradili svojim sredstvima. Do sada smo 19 puta tražili od Skupštine Vojvodine da se izjasni o tome, i na tome ćemo i ubuduće insistirati. Sve dok naš zahtev ne bude usvojen, odnosno, dok od Bojana Pajtića ne dobijemo suvislo objašnjenje zašto misli da Vojvodina u ovom slučaju ne treba da bude obeštećena"
U LSV-u, međutim, smatraju da su ovi zakoni ključni za dalju decentralizaciju vlasti, što često ističu i predstavnici opština i gradova širom Srbije, svesni, naravno, da je to dugotrajan proces.
Uz to, što još nema zakona, problem je i što, uprkos tome što je još u izveštaju Državne revizorske institucije za 2008. godinu ukazano na problem nepostojanja pouzdane evidencija o državnoj imovini Srbije, centralni registar ni do danas nije napravljen.
Nepostojanje popisa celokupne imovine u Republičkoj direkciji za imovinu pravdaju tehničkim manjkavostima. „Direkcija”, kako su naveli u pisanom odgovoru, „vodi jedinstvenu elektronsku evidenciju nepokretnosti i zbirnu evidenciju pokretnih stvari u državnoj svojini”, a do sada je oko 91 odsto korisnika državne imovine prijavilo šta koristi.
Vojvodina, odnosno njene lokalne samouprave i javna preduzeća su, navedeno je „u velikom procentu prijavili imovinu koju koriste”.
Srboljub Panić, pomoćnik direktora Republičke direkcije za imovinu , ističe da Vojvodina u tome ne zaostaje niti prednjači u odnosu na ostale delove Srbije
Podsetimo, Zakonom o sredstvima u svojini Republike iz 1995. godine država je postala vlasnik svih dobara koja koriste državni organi, pokrajina, gradovi, opštine, javna preduzeća. Mnogi su tu činjenicu shvatili kao novu nacionalizaciju i iz revolta još tada nisu prijavili imovinu kojom se služe, iako je bilo propisano da to učine u roku od šest meseci. Zakonska odluka nije poštovana, a simbolične novčane kazne nisu nikoga doticale.
„Ni zgrada Banovine, ni Novosadskog univerziteta, niti bilo koja zgrada u kojoj se nalazi neka pokrajinska institucija nije vlasništvo Vojvodine, već je sve u državnom vlasništvu. Zbog toga je Srbija jedna od zemalja sa najcentralizovanijom vlašću” , kaže Maja Sedlarević.
Na pitanje zašto ne postoji tačan popis imovine koja bi trebalo da pripadne pokrajini, Sedlarevićeva objašnjava da se time niko ne bavi isto kao, kako kaže, u slučaju Zavoda za statistiku koji ne obrađuje podatke na nivou regiona.
Zakon o finansiranju pokrajine do kraja godine?
Predsednik Pokrajinskog odbora DS Dušan Elezović izjavio je da je izrada nacrta republičkog zakona o finansiranju pokrajine u toku i da očekuje da bi on mogao da bude usvojen do kraja godine. Time će, prema njegovim rečima, u velikoj meri biti ubrzan i završetak procesa prenošenja nadležnosti koje je Vojvodina dobila zakonom usvojenim pre otprilike godinu dana.
Za razliku od predsednika Skupštine Vojvodine Šandora Egerešija, koji je, tražeći što hitnije donošenje ovog zakona, izjavio "da ne želi da veruje da ćemo i zbog tih zahteva sedeti na optuženičkoj klupi",
Elezović misli da ni za zabrinutost, ni za rezignaciju nema mesta. "Više od dve trećine novih nadležnosti koje je pokrajina dobila je već preneto, a Zakon o finansiranju AP Vojvodine će to u značajnoj meri da zaokruži. Uz to, očekujem da, paralelno, bude usvojen i Zakon o javnoj svojini, koji je presudan dokument u procesu decentralizacije Srbije", objašnjava Elezović.
Po važećem Zakonu o javnoj svojini iz 1995. godine, sva državna imovina je u vlasništvu republike. Vraćanje jednog njenog dela opštinama, odnosno pokrajini Vojvodini, upravo je ono što se očekuje od novog zakona, a to ključnim za decentralizovanje Srbije označava i predsednik opštine Inđija Goran Ješić.