- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Voda presudno utiče na telo
Branislava Gigović| 27. 06. 2010. - 00:02h| Foto: Shutterstock|Blic Online
Ljudski organizam sastoji se od 70 odsto vode, zato je adekvatan unos ove tečnosti preko potreban za njegovo normalno funkcionisanje, naročito leti kada su visoke temperature. Bez hrane čovek može da preživi i nekoliko nedelja, a bez vode svega nekoliko dana.
Vodu je neophodno piti stalno, čak i pre nego što ožednimo, jer je žeđ kod zdravih osoba signal da je unos vode nedovoljan. Prema rečima dr Dragane Jovanović, u organizmu postoje fiziološki mehanizmi koji vodu raspoređuju u telu shodno onome koliko smo je uneli.
– Da li unosimo dovoljno vode može da se prepozna po tome koliko osoba često mokri, kao i po izgledu urina. Ukoliko zdrava osoba ređe i manje mokri tokom dana, to je jasan pokazatelj da treba da unosi više tečnosti. Takođe, tamonožuta boja urina znači da organizam negde štedi vodu, što opet znači da treba da pojačamo njen unos – objašnjava naša sagovornica.
Boja limuna karakteristična je za razređenu mokraću pri izlučivanju velikih kočina urina.
Prema rečima doktorke Jovanović, voda je neophodna za sve metaboličke procese u organizmu. Važna je za rad bubrega, učestvuje u procesu varenja, transportu i eliminaciji štetnih materija, apsorpciji samih materija, održavanju konstantne telesne temperature i termoregulacije organizma.
– Količina vode koja je neophodna za fiziološki rad organizma je različita i zavisi od pola, uzrasta, zdravstvenog stanja, spoljašnje temperature i fizičke aktivnosti. Muškarci imaju nešto veći procenat vode u organizmu od žena, pa oni dnevno treba da unose oko tri litra vode. Žene imaju veći procenat masnog tkiva u organizmu, koje manje vezuje vodu u odnosu na mišićno tkivo, koje preovlađuje kod muškarca. Preporuka za zdravu žensku osobu je da unosi oko 2,2 litra tečnosti dnevno – kaže naša sagovornica.
Koliko će se vode unositi, zavisi i od kalorijske vrednosti hrane koja se konzumira. Kako objašnjava doktorka Jovanović, jedan mililitar vode ide na jednu kilokaloriju.
– Deca do pet kilograma težine dnevno treba da piju oko 0,75 litara vode, a deca starosti od deset godina oko litar tečnosti – kaže doktorka Jovanović.
Ukoliko se konzumira flaširana voda, neophodno je obratiti pažnju na sastav svih minerala – kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum, sulfate, hloride i karbonate. Zato nije na odmet pogledati pre kupovine deklaraciju i pročitati šta sve ta voda sadrži.
– Ukoliko flaširana voda ima do 1.000 miligrama po litru suvog ostatka, što piše na etiketi, ta voda može da zameni pijaću vodu. One koje imaju više ovog suvog ostatka, što znači da su mineralizovanije, ne mogu da je zamene. Ona se onda može konzumirati uz obrok, jedna do dve čaše dnevno – objašnjava doktorka Jovanović.
Mozak
Oko 80 odsto mozga čini voda. Ona učestvuje
u prenošenju nervnih impulsa, pa je tako veoma
važna za normalno funkcionisanje mozga. Gubitak od samo dva odsto vode dovodi do smanjene koncentracije i usporenog razmišljanja. Simptomi teške dehidracije odražavaju se na mozak u smislu pojave konfuzije i, na kraju, kome. Voda je takođe veoma važna za ovaj organ, jer se u telesnim tečnostima osim nje nalaze i različiti rastvoreni minerali, kao što su intracelularni jon kalijuma i ekstracelularni joni, hloridni i natrijumski. Upravo adekvatan sadržaj ovih jona održava normalni sadržaj vode unutar i van ćelije. Bilo koji poremećaj tih minerala u organizmu dovodi do bubrenja ćelija što se na nivou mozga odražava kao edem mozga. Takođe i preterani unos vode u kratkom vremenskom periodu može da dovede do intoksikacije vodom, što takođe dovodi do stanja uznemirenosti, povraćanja, konfuzije i kome.
Koža
Dovoljna količina vode održava vitalnost kože, odnosno njen stepen hidratacije i elastičnosti i usporava njeno starenje.
Krvni sudovi
Oni su elastični i prilagođavaju se količini tečnosti koja je u njima, šireći i skupljajući svoj obim. Kada kroz njih prolazi manje tečnosti, oni toj situaciji moraju da se prilagode, pa počinju da se grče, odnosno smanjuje se njihov obim. Smanjenje količine tečnosti u krvotoku dovodi i do pada pritiska na njegovim krajevima – kapilarnoj mreži koja snabdeva tkiva i organe krvlju. Da ne bi došlo do oštećenja tkiva usled manjka krvi, kardiovaskularni sistem reaguje povećanjem pritiska. Tako zapravo manji unos tečnosti dovodi do povišenog pritiska. To je ona vrsta povišenog pritiska kome se zapravo ne zna uzrok i koji se naziva esencijalna hipertenzija.
Kosti, zubi i zglobovi
Voda čini zube i kosti jačim, jer ona nosi i izvesne količine fluora i kalcijuma koji su odgovorni za njihovu čvrstinu. Ona je i sastavni deo sinovijalne tečnosti koja je važna za pokretljivost zglobova.
Srce
Voda je važna za pravilan rad ovog važnog organa. Nedovoljan unos vode odražava se na funkcionisanje celog organizma, jer je tada smanjena količina cirkulišuće tečnosti, to jest, krvi koja u smanjenoj količini dolazi do svih organa, pa i srca, što remeti njegovu funkciju. Kod srčanih oboljenja, međutim, višak tečnosti u organizmu može da bude prepreka za normalan rad srca. Zato se srčanim bolesnicima ograničava unos tečnosti. Takođe, zbog toga ona može da zaostane u plućima, kada se može javiti edem pluća.
Sistem za varenje hrane
Voda pospešuje varenje i rastvaranje hrane u ćelijama, ali ima i ulogu u čišćenju ćelija od otpada. Zbog lakšeg varenja uzimanje vode za vreme obroka treba svesti na najmanju meru, kako ona ne bi razblažila sokove i usporila rad creva. Ne treba piti ledenu vodu, jer ona može da poremeti proces varenja hrane, ali i da izazove dijareju, upalu grla i tako dalje.
Bubrezi
Oni su glavni za eliminaciju toksičnih materija koje je prethodno jetra obradila, ali služe i za održavanje balansa vode u organizmu i konstantnog sastava telesnih tečnosti i njenog elektrolitnog sadržaja. Ukoliko je unos smanjen, bubrezi štede vodu i urin postaje koncentrovaniji i tamnožut, te je manja količina izmokrene vode. Ovakvo stanje ne bi trebalo dugo da potraje, jer se remeti balans elektrolita. To dovodi do dehidracije, odnosno pojave mučnine, povraćanja, grčeva u mišićima i poremećaja u sprovođenju nervnih impulsa. Kad se unosi više vode, bubreg izbacuje višak tečnosti. Kod određenih bubrežnih oboljenja, unos tečnosti mora da se ograniči.
Ponudite mališanima vodu
Deci do šest meseci može da se ponudi voda, ali se smatra da majčino mleko do ovog uzrasta može da ponudi dovoljan procenat vode, šećera i hranljivih materija. Uvođenje nemlečne ishrane od šestog meseca zahteva i unos vode.
- Ukoliko je beba rođena u letnjem periodu, kada su visoke temperature, treba joj svakako ponuditi vodu, i to posle dojenja. Ta voda ne sme da bude opterećena mineralima, jer su bubrezi do treće godine života nezreli. Za njih tada najveće opterećenje predstavlja natrijum. Preporuka je da se voda kojom se pravi mlečna formula ili se daje bebi da pije bude prokuvana, bilo da je flaširana ili sa česme. Dovoljno je da se prokuva jedan minut ako je voda kontrolisana i zdravstveno ispravna. U suprotnom, neophodno je da ona ključa najmanje 15 minuta. Prokuvavanje vode kao mera prevencije preporučuje se kod beba do šest meseci – objašnjava dr Dragana Jovanović.
Branislava Gigović| 27. 06. 2010. - 00:02h| Foto: Shutterstock|Blic Online
Ljudski organizam sastoji se od 70 odsto vode, zato je adekvatan unos ove tečnosti preko potreban za njegovo normalno funkcionisanje, naročito leti kada su visoke temperature. Bez hrane čovek može da preživi i nekoliko nedelja, a bez vode svega nekoliko dana.
Vodu je neophodno piti stalno, čak i pre nego što ožednimo, jer je žeđ kod zdravih osoba signal da je unos vode nedovoljan. Prema rečima dr Dragane Jovanović, u organizmu postoje fiziološki mehanizmi koji vodu raspoređuju u telu shodno onome koliko smo je uneli.
– Da li unosimo dovoljno vode može da se prepozna po tome koliko osoba često mokri, kao i po izgledu urina. Ukoliko zdrava osoba ređe i manje mokri tokom dana, to je jasan pokazatelj da treba da unosi više tečnosti. Takođe, tamonožuta boja urina znači da organizam negde štedi vodu, što opet znači da treba da pojačamo njen unos – objašnjava naša sagovornica.
Boja limuna karakteristična je za razređenu mokraću pri izlučivanju velikih kočina urina.
Prema rečima doktorke Jovanović, voda je neophodna za sve metaboličke procese u organizmu. Važna je za rad bubrega, učestvuje u procesu varenja, transportu i eliminaciji štetnih materija, apsorpciji samih materija, održavanju konstantne telesne temperature i termoregulacije organizma.
– Količina vode koja je neophodna za fiziološki rad organizma je različita i zavisi od pola, uzrasta, zdravstvenog stanja, spoljašnje temperature i fizičke aktivnosti. Muškarci imaju nešto veći procenat vode u organizmu od žena, pa oni dnevno treba da unose oko tri litra vode. Žene imaju veći procenat masnog tkiva u organizmu, koje manje vezuje vodu u odnosu na mišićno tkivo, koje preovlađuje kod muškarca. Preporuka za zdravu žensku osobu je da unosi oko 2,2 litra tečnosti dnevno – kaže naša sagovornica.
Koliko će se vode unositi, zavisi i od kalorijske vrednosti hrane koja se konzumira. Kako objašnjava doktorka Jovanović, jedan mililitar vode ide na jednu kilokaloriju.
– Deca do pet kilograma težine dnevno treba da piju oko 0,75 litara vode, a deca starosti od deset godina oko litar tečnosti – kaže doktorka Jovanović.
Ukoliko se konzumira flaširana voda, neophodno je obratiti pažnju na sastav svih minerala – kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum, sulfate, hloride i karbonate. Zato nije na odmet pogledati pre kupovine deklaraciju i pročitati šta sve ta voda sadrži.
– Ukoliko flaširana voda ima do 1.000 miligrama po litru suvog ostatka, što piše na etiketi, ta voda može da zameni pijaću vodu. One koje imaju više ovog suvog ostatka, što znači da su mineralizovanije, ne mogu da je zamene. Ona se onda može konzumirati uz obrok, jedna do dve čaše dnevno – objašnjava doktorka Jovanović.
Mozak
Oko 80 odsto mozga čini voda. Ona učestvuje
u prenošenju nervnih impulsa, pa je tako veoma
važna za normalno funkcionisanje mozga. Gubitak od samo dva odsto vode dovodi do smanjene koncentracije i usporenog razmišljanja. Simptomi teške dehidracije odražavaju se na mozak u smislu pojave konfuzije i, na kraju, kome. Voda je takođe veoma važna za ovaj organ, jer se u telesnim tečnostima osim nje nalaze i različiti rastvoreni minerali, kao što su intracelularni jon kalijuma i ekstracelularni joni, hloridni i natrijumski. Upravo adekvatan sadržaj ovih jona održava normalni sadržaj vode unutar i van ćelije. Bilo koji poremećaj tih minerala u organizmu dovodi do bubrenja ćelija što se na nivou mozga odražava kao edem mozga. Takođe i preterani unos vode u kratkom vremenskom periodu može da dovede do intoksikacije vodom, što takođe dovodi do stanja uznemirenosti, povraćanja, konfuzije i kome.
Koža
Dovoljna količina vode održava vitalnost kože, odnosno njen stepen hidratacije i elastičnosti i usporava njeno starenje.
Krvni sudovi
Oni su elastični i prilagođavaju se količini tečnosti koja je u njima, šireći i skupljajući svoj obim. Kada kroz njih prolazi manje tečnosti, oni toj situaciji moraju da se prilagode, pa počinju da se grče, odnosno smanjuje se njihov obim. Smanjenje količine tečnosti u krvotoku dovodi i do pada pritiska na njegovim krajevima – kapilarnoj mreži koja snabdeva tkiva i organe krvlju. Da ne bi došlo do oštećenja tkiva usled manjka krvi, kardiovaskularni sistem reaguje povećanjem pritiska. Tako zapravo manji unos tečnosti dovodi do povišenog pritiska. To je ona vrsta povišenog pritiska kome se zapravo ne zna uzrok i koji se naziva esencijalna hipertenzija.
Kosti, zubi i zglobovi
Voda čini zube i kosti jačim, jer ona nosi i izvesne količine fluora i kalcijuma koji su odgovorni za njihovu čvrstinu. Ona je i sastavni deo sinovijalne tečnosti koja je važna za pokretljivost zglobova.
Srce
Voda je važna za pravilan rad ovog važnog organa. Nedovoljan unos vode odražava se na funkcionisanje celog organizma, jer je tada smanjena količina cirkulišuće tečnosti, to jest, krvi koja u smanjenoj količini dolazi do svih organa, pa i srca, što remeti njegovu funkciju. Kod srčanih oboljenja, međutim, višak tečnosti u organizmu može da bude prepreka za normalan rad srca. Zato se srčanim bolesnicima ograničava unos tečnosti. Takođe, zbog toga ona može da zaostane u plućima, kada se može javiti edem pluća.
Sistem za varenje hrane
Voda pospešuje varenje i rastvaranje hrane u ćelijama, ali ima i ulogu u čišćenju ćelija od otpada. Zbog lakšeg varenja uzimanje vode za vreme obroka treba svesti na najmanju meru, kako ona ne bi razblažila sokove i usporila rad creva. Ne treba piti ledenu vodu, jer ona može da poremeti proces varenja hrane, ali i da izazove dijareju, upalu grla i tako dalje.
Bubrezi
Oni su glavni za eliminaciju toksičnih materija koje je prethodno jetra obradila, ali služe i za održavanje balansa vode u organizmu i konstantnog sastava telesnih tečnosti i njenog elektrolitnog sadržaja. Ukoliko je unos smanjen, bubrezi štede vodu i urin postaje koncentrovaniji i tamnožut, te je manja količina izmokrene vode. Ovakvo stanje ne bi trebalo dugo da potraje, jer se remeti balans elektrolita. To dovodi do dehidracije, odnosno pojave mučnine, povraćanja, grčeva u mišićima i poremećaja u sprovođenju nervnih impulsa. Kad se unosi više vode, bubreg izbacuje višak tečnosti. Kod određenih bubrežnih oboljenja, unos tečnosti mora da se ograniči.
Ponudite mališanima vodu
Deci do šest meseci može da se ponudi voda, ali se smatra da majčino mleko do ovog uzrasta može da ponudi dovoljan procenat vode, šećera i hranljivih materija. Uvođenje nemlečne ishrane od šestog meseca zahteva i unos vode.
- Ukoliko je beba rođena u letnjem periodu, kada su visoke temperature, treba joj svakako ponuditi vodu, i to posle dojenja. Ta voda ne sme da bude opterećena mineralima, jer su bubrezi do treće godine života nezreli. Za njih tada najveće opterećenje predstavlja natrijum. Preporuka je da se voda kojom se pravi mlečna formula ili se daje bebi da pije bude prokuvana, bilo da je flaširana ili sa česme. Dovoljno je da se prokuva jedan minut ako je voda kontrolisana i zdravstveno ispravna. U suprotnom, neophodno je da ona ključa najmanje 15 minuta. Prokuvavanje vode kao mera prevencije preporučuje se kod beba do šest meseci – objašnjava dr Dragana Jovanović.