Izgorela zgrada u Leskovcu trebalo da bude srušena pre 27 godina
Izvor: Blic MILICA IVANOVIĆ | 27. 04. 2011. - 00:02h
LESKOVAC - Zgrada od iverice i panel ploča sa 53 stanara u Vlajkovoj ulici u Radničkom neselju u Leskovcu, koja je izgorela u noći između nedelje i ponedeljka, trebalo je da bude srušena još pre 27 godina, kada je zgrada preko puta nje od istog materijala izgorela do temelja. Opštinska komisija je tada procenila da je i druga, manja zgrada rizična za stanovanje, pa je 18 porodica dobilo druge stanove. Umesto da ispražnjena i u međuvremenu ruinirana zgrada bude srušena po hitnom postupku, kasnije lokalne vlasti su dozvolile da se u nju na divlje usele drugi ljudi, koji su samo srećom preživeli vatrenu stihiju.
Danas se niko od ljudi koji su u to vreme donosili odluke ne seća skoro ničega. Gojko Veličković, koji je bio predsednik opštine 1995. kao i 2003. godine kaže da se ne zna da li je postojala odluka o rušenju stambenog objekta od panel ploča, te da je moguće da je potpisao neko od privremenih rešenja.
– Ako je zgrada bila neuslovna, onda nije trebalo useljavati ljude. O odluci o rušenju ne znam ništa, to treba da se potraži u gradskoj arhivi – kaže za „Blic“ Veličković.
I Vojislav Stamenković i Miroslav Zdravković, predsednici opštine u vreme i posle požara u prvoj zgradi, ne sećaju se ni kada se tačno desio požar, ni da li je doneta odluka o rušenju druge zgrade.
– I ako je doneta, to je možda bio više usmeni dogovor – komentarišu ovi bivši funkcioneri.
Precizan odgovor na ovo pitanje nemaju ni sadašnje vlasti, kojima je pao na teret problem star više od četvrt veka.
– Zgrada nije srušena zato što niko nije mario za javni interes. Prosipala se socijalna i svaka druga demagogija, a sve se u suštini svodilo na vlast radi vlasti i uživanje u njegovoj blagodeti – kaže gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić.
Gubitnici u celoj priči su 53 stanara, ali i građani Leskovca, ponajviše korisnici skromnog gradskog budžeta od dve milijarde dinara. Grad će plaćati kiriju dok se ne napravi novi stambeni objekat, za tri meseca, bar se tako nadaju lokalne vlasti. Ugroženi ljudi, među kojima većina živi od socijalne pomoći i dečjeg dodatka, dobiće po 100 i 50 hiljada dinara, u zavisnosti od toga da li je izgorela sva imovina ili je samo oštećena. Platiće i izdavanje novih ličnih dokumenata, a za gradnju novog objekta planira se kompenzacija, tako što će potencijalni investitor dobiti besplatnu atraktivnu lokaciju, a zauzvrat napraviti 18 stanova po sistemu ključ u ruke.
– S obzirom na to da se sredstva izdvajaju iz budžeta, srazmerno će teret podneti svi korisnici. Prosto smo dužni da budemo solidarni prema ljudima koje je zadesila nesreća – ističe gradonačelnik Kocić.
Stanari iz izgorele zgrade su pretprošlu noć proveli u iznajmljenim i nameštenim stanovima.
– Smeštaj je odličan, ali šta mi to znači kada mi je sve izgorelo – priča mladić koji iz pepela i gara vadi delove nagorelog kompjutera. Neki su i prespavali u oštećenim stanovima.
– Moj stan je samo nakvašen i mokar. Nisam smeo da ga napustim, plašim se lopova – objašnjava Nikola Milevski, tvrdeći da je dozvolu dobio od građevinske inspekcije.
Vlastima iz 1983. nije bilo teško da reše problem stanara iz 27 izgorelih stanova jer je leskovačka privreda bila moćna. Na istom mestu napravljena je nova sedmospratnica sa 75 stanova, a Leskovčani, koji su ljude iz te zgrade zvali „pogorelci“ i koje je pod tim nazivom vodio i „Dom“, taj trošak nisu ni osetili. Požar je izbio usled neispravnih elektroinstalacija, kao i u slučaju požara u kome je izgorela druga zgrada.
Goranu Peroviću (24), koji je spasavajući život od vatrene stihije skočio sa trećeg sprata, juče je u leskovačkoj bolnici operisana polomljena ruka, a povređeni pršljen na kičmi biće operisan u Nišu. „Strašno je bilo. U hodniku vatrena buktinja i gust dim, kroz prozor visoko. Odlučio sam se za skok, uz pomisao da je bolje da stradam neizgoreo. Pao sam na leđa i sav se polomio, bar takav utisak imam jer me sve boli”, priča on.
D. R, stanar sa drugog sprata u čijem stanu je najpre buknula vatra, juče se još nalazio u policijskom pritvoru. Sumnja se da je upaljena grejalica u njegovom stanu izazvala požar.
Vlasti useljavale ljude u rizičnu zgradu
Izvor: Blic MILICA IVANOVIĆ | 27. 04. 2011. - 00:02h
LESKOVAC - Zgrada od iverice i panel ploča sa 53 stanara u Vlajkovoj ulici u Radničkom neselju u Leskovcu, koja je izgorela u noći između nedelje i ponedeljka, trebalo je da bude srušena još pre 27 godina, kada je zgrada preko puta nje od istog materijala izgorela do temelja. Opštinska komisija je tada procenila da je i druga, manja zgrada rizična za stanovanje, pa je 18 porodica dobilo druge stanove. Umesto da ispražnjena i u međuvremenu ruinirana zgrada bude srušena po hitnom postupku, kasnije lokalne vlasti su dozvolile da se u nju na divlje usele drugi ljudi, koji su samo srećom preživeli vatrenu stihiju.
Nelegalno useljeni stanari dobili privremena rešenja 2003. godine
– Ubrzo posle požara na prvoj zgradi, tadašnje vlasti su počele da iseljavaju legalne stanare iz 18 stanova druge zgrade tako što su im obezbeđivali bezbednije stanove. Zgrada je bila nekoliko godina potpuno prazna. Preduzeće „Dom”, koje gazduje gradskom imovinom, naredilo je da se isključi struja, zatvori voda, skinu vrata, prozori i lavaboi. Ali je 1995. godine taj proces zaustavljen, sve je vraćeno na staro mesto i počela je najezda divljih stanara. Ubrzo su usledila i privremena rešenja na period od 6 meseci, koja su ponovo izdata 2003. godine – priča za „Blic” jedan od gradskih urbanista.
Danas se niko od ljudi koji su u to vreme donosili odluke ne seća skoro ničega. Gojko Veličković, koji je bio predsednik opštine 1995. kao i 2003. godine kaže da se ne zna da li je postojala odluka o rušenju stambenog objekta od panel ploča, te da je moguće da je potpisao neko od privremenih rešenja.
– Ako je zgrada bila neuslovna, onda nije trebalo useljavati ljude. O odluci o rušenju ne znam ništa, to treba da se potraži u gradskoj arhivi – kaže za „Blic“ Veličković.
I Vojislav Stamenković i Miroslav Zdravković, predsednici opštine u vreme i posle požara u prvoj zgradi, ne sećaju se ni kada se tačno desio požar, ni da li je doneta odluka o rušenju druge zgrade.
– I ako je doneta, to je možda bio više usmeni dogovor – komentarišu ovi bivši funkcioneri.
Precizan odgovor na ovo pitanje nemaju ni sadašnje vlasti, kojima je pao na teret problem star više od četvrt veka.
– Zgrada nije srušena zato što niko nije mario za javni interes. Prosipala se socijalna i svaka druga demagogija, a sve se u suštini svodilo na vlast radi vlasti i uživanje u njegovoj blagodeti – kaže gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić.
Gubitnici u celoj priči su 53 stanara, ali i građani Leskovca, ponajviše korisnici skromnog gradskog budžeta od dve milijarde dinara. Grad će plaćati kiriju dok se ne napravi novi stambeni objekat, za tri meseca, bar se tako nadaju lokalne vlasti. Ugroženi ljudi, među kojima većina živi od socijalne pomoći i dečjeg dodatka, dobiće po 100 i 50 hiljada dinara, u zavisnosti od toga da li je izgorela sva imovina ili je samo oštećena. Platiće i izdavanje novih ličnih dokumenata, a za gradnju novog objekta planira se kompenzacija, tako što će potencijalni investitor dobiti besplatnu atraktivnu lokaciju, a zauzvrat napraviti 18 stanova po sistemu ključ u ruke.
– S obzirom na to da se sredstva izdvajaju iz budžeta, srazmerno će teret podneti svi korisnici. Prosto smo dužni da budemo solidarni prema ljudima koje je zadesila nesreća – ističe gradonačelnik Kocić.
Stanari iz izgorele zgrade su pretprošlu noć proveli u iznajmljenim i nameštenim stanovima.
– Smeštaj je odličan, ali šta mi to znači kada mi je sve izgorelo – priča mladić koji iz pepela i gara vadi delove nagorelog kompjutera. Neki su i prespavali u oštećenim stanovima.
– Moj stan je samo nakvašen i mokar. Nisam smeo da ga napustim, plašim se lopova – objašnjava Nikola Milevski, tvrdeći da je dozvolu dobio od građevinske inspekcije.
Vlastima iz 1983. nije bilo teško da reše problem stanara iz 27 izgorelih stanova jer je leskovačka privreda bila moćna. Na istom mestu napravljena je nova sedmospratnica sa 75 stanova, a Leskovčani, koji su ljude iz te zgrade zvali „pogorelci“ i koje je pod tim nazivom vodio i „Dom“, taj trošak nisu ni osetili. Požar je izbio usled neispravnih elektroinstalacija, kao i u slučaju požara u kome je izgorela druga zgrada.
Čeka na operaciju kičme
Goranu Peroviću (24), koji je spasavajući život od vatrene stihije skočio sa trećeg sprata, juče je u leskovačkoj bolnici operisana polomljena ruka, a povređeni pršljen na kičmi biće operisan u Nišu. „Strašno je bilo. U hodniku vatrena buktinja i gust dim, kroz prozor visoko. Odlučio sam se za skok, uz pomisao da je bolje da stradam neizgoreo. Pao sam na leđa i sav se polomio, bar takav utisak imam jer me sve boli”, priča on.
Osumnjičeni još u pritvoru
D. R, stanar sa drugog sprata u čijem stanu je najpre buknula vatra, juče se još nalazio u policijskom pritvoru. Sumnja se da je upaljena grejalica u njegovom stanu izazvala požar.