Nezadovoljni zakonom o restituciji
Izvor: Blic Ana Slović | 10. 08. 2011. - 23:20h
Vlasnici nacionalizovane imovine i njihovi naslednici ne žele da im država kroz obveznice nadoknadi ono što im je oduzeto poslednjih decenija. Traže da im se vrati oduzeto ili da se njihova imovina zameni drugom iste vrednosti. U Vladi kažu da to nije moguće, dok bivši vlasnici navode da je čak u 95 odsto slučajeva reč o zahtevima za povraćaj lokala, mlinova ili zemljišta male površine i da je za to moguće naći zamenu.
Oduzeli zemlju , nisu proširili dvorište:Školsko dvorište u Sibnici
Jedan od takvih primera je i zahtev Dragana Đokića, koji traži povraćaj zemljišta od 25 ari u selu Sibnica, u beogradskoj opštini Sopot.
- Mom dedi je to zemljište oduzeto 1961. za proširenje školskog dvorišta. Od tada je prošlo 50 godina i ono nije privedeno nameni za koju je uzeto. Naknada u obveznicama ne dolazi u obzir, jer zemljište postoji u neizmenjenom obliku, i ne vidim razlog zbog kojeg se ne bi vratilo u naturi - kaže Đokić za „Blic“ i dodaje da postupak za povraćaj imovine traje još od 1995.
Mile Antić, predsednik Mreže za restituciju, rekao je na okruglom stolu „Restitucija - prilog javnoj raspravi o zakonu“ u organizaciji Novinske agencije Tanjug da je najveća primedba to što je izbačen model zamene imovine drugom. Predviđene dve milijarde evra za obeštećenje u formi obveznica, kako kaže, ne bi bile potrebne ukoliko se imovina vrati u naturi i kroz supstituciju.
Dragan Đokić
- Taj način vraćanja smo sagledali, ali smo videli da u zemljama gde je bila predviđena supstitucija nije dala rezultate - odgovara potpredsednik Vlade Božidar Đelić.
Đelić je podsetio da će u svim slučajevima gde je to moguće oduzeta imovina biti vraćena, osim u slučajevima kada bi se time narušavalo stečeno legalno pravo drugih ili ako nije neizostavna za funkcionisanje države. On je naveo i da je predviđeno obeštećenje u formi obveznica od 2015. s rokom isplate do 20 godina i najavio da je moguće da će taj rok biti skraćen posle javne rasprave.
Kada je reč o vraćanju građevinskog zemljišta, Đelić kaže da je predviđena odredba da investitori koji su ušli u dugoročni zakup zemljišta imaju pravo da ga privedu nameni, ali da će ugovori biti raskidani svuda gde se utvrdi da se oni ne poštuju.
Direktor u Centru za liberalno demokartske studije Boško Mijatović ocenio je da će obim naturalne restitucije u Srbiji biti minimalan jer su „najvrednije i najvažnije stvari već privatizovane i neće moći da se vrate, a slično je i s finansijskom restitucijom“.
Država je procenila da može da isplati 200 milijardi dinara u roku od 24 godine, što nije velika svota, istakao je Mijatović.
On je dodao da je gruba procena da je dve milijarde evra desetak odsto vrednosti nacionalizovane imovine.
Zbog restitucije zapošljavaju 200 radnika
Đelić kaže da će Direkcija za restituciju, kojoj je do sada upućeno više od 100.000 zahteva za povraćaj imovine, zbog velikog obima posla prerasti u Agenciju za restituciju. Radosavljević navodi da bi agencija, prema sugestijama Međunarodnog monetarnog fonda, trebalo da ima 200 zaposlenih, od kojih će deo biti prebačen iz institucija gde sada postoji višak zaposlenih.
Vlasnici neće državne obveznice kao naknadu
Izvor: Blic Ana Slović | 10. 08. 2011. - 23:20h
Vlasnici nacionalizovane imovine i njihovi naslednici ne žele da im država kroz obveznice nadoknadi ono što im je oduzeto poslednjih decenija. Traže da im se vrati oduzeto ili da se njihova imovina zameni drugom iste vrednosti. U Vladi kažu da to nije moguće, dok bivši vlasnici navode da je čak u 95 odsto slučajeva reč o zahtevima za povraćaj lokala, mlinova ili zemljišta male površine i da je za to moguće naći zamenu.
Oduzeli zemlju , nisu proširili dvorište:Školsko dvorište u Sibnici
Jedan od takvih primera je i zahtev Dragana Đokića, koji traži povraćaj zemljišta od 25 ari u selu Sibnica, u beogradskoj opštini Sopot.
- Mom dedi je to zemljište oduzeto 1961. za proširenje školskog dvorišta. Od tada je prošlo 50 godina i ono nije privedeno nameni za koju je uzeto. Naknada u obveznicama ne dolazi u obzir, jer zemljište postoji u neizmenjenom obliku, i ne vidim razlog zbog kojeg se ne bi vratilo u naturi - kaže Đokić za „Blic“ i dodaje da postupak za povraćaj imovine traje još od 1995.
Mile Antić, predsednik Mreže za restituciju, rekao je na okruglom stolu „Restitucija - prilog javnoj raspravi o zakonu“ u organizaciji Novinske agencije Tanjug da je najveća primedba to što je izbačen model zamene imovine drugom. Predviđene dve milijarde evra za obeštećenje u formi obveznica, kako kaže, ne bi bile potrebne ukoliko se imovina vrati u naturi i kroz supstituciju.
- Taj način vraćanja smo sagledali, ali smo videli da u zemljama gde je bila predviđena supstitucija nije dala rezultate - odgovara potpredsednik Vlade Božidar Đelić.
Đelić je podsetio da će u svim slučajevima gde je to moguće oduzeta imovina biti vraćena, osim u slučajevima kada bi se time narušavalo stečeno legalno pravo drugih ili ako nije neizostavna za funkcionisanje države. On je naveo i da je predviđeno obeštećenje u formi obveznica od 2015. s rokom isplate do 20 godina i najavio da je moguće da će taj rok biti skraćen posle javne rasprave.
Kada je reč o vraćanju građevinskog zemljišta, Đelić kaže da je predviđena odredba da investitori koji su ušli u dugoročni zakup zemljišta imaju pravo da ga privedu nameni, ali da će ugovori biti raskidani svuda gde se utvrdi da se oni ne poštuju.
Direktor u Centru za liberalno demokartske studije Boško Mijatović ocenio je da će obim naturalne restitucije u Srbiji biti minimalan jer su „najvrednije i najvažnije stvari već privatizovane i neće moći da se vrate, a slično je i s finansijskom restitucijom“.
Država je procenila da može da isplati 200 milijardi dinara u roku od 24 godine, što nije velika svota, istakao je Mijatović.
On je dodao da je gruba procena da je dve milijarde evra desetak odsto vrednosti nacionalizovane imovine.
Zbog restitucije zapošljavaju 200 radnika
Đelić kaže da će Direkcija za restituciju, kojoj je do sada upućeno više od 100.000 zahteva za povraćaj imovine, zbog velikog obima posla prerasti u Agenciju za restituciju. Radosavljević navodi da bi agencija, prema sugestijama Međunarodnog monetarnog fonda, trebalo da ima 200 zaposlenih, od kojih će deo biti prebačen iz institucija gde sada postoji višak zaposlenih.