- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
27. 03. 2010. 12:44h| Tanjug
Vlaknaste namirnice regulišu rad creva
Dnevni unos vlaknastih namirnica neophodan za normalno funkcionisanje creva kod odraslih osoba iznosi 25 grama, pokazali su rezultati istraživanja grupe naučnika iz Evropske uprave za bezbednost hrane (EFSA).
Istraživanje, vezano za dijetetske proizvode, ishranu i alergije, je pokazalo i da veći unos vlaknastih namirnica može čak da smanji opasnost od pojave srčanih oboljenja i razvoja dijabetesa tipa 2 (starački dijabetes) i da pomogne u održanju telesne težine, preneli su francuski mediji.
Naučnici su došli do zaključka i da idealan dnevni unos vode iznosi dva litra za žene i 2,5 litra za muškarce. Oni su konstatovali da količina masnih materija ne treba da premaši 35 odsto ukupnog energetskog unosa, kao i da bi ukupan unos glucida (ranije nazivanih ugljenim hidratima) trebalo da iznosi 45 do 60 odsto, što zavisi da li se radi o deci ili odraslim osobama.
Evropsko istraživanje je pokazalo i da visok unos zasićenih masnoća i masnih kiselina povećava holesterol, pa samim tim i opasnost od srčanih oboljenja, kao i da redovno konzumiranje namirnica bogatih šećerom podstiče pojavu karijesa, dok je veza utvrđena i između čestog konzumiranja zaslađenih napitaka i povećanja telesne težine.
Vlaknaste namirnice regulišu rad creva
Dnevni unos vlaknastih namirnica neophodan za normalno funkcionisanje creva kod odraslih osoba iznosi 25 grama, pokazali su rezultati istraživanja grupe naučnika iz Evropske uprave za bezbednost hrane (EFSA).
Boranija jedna od namirnica najbogatijih vlaknima
Istraživanje, vezano za dijetetske proizvode, ishranu i alergije, je pokazalo i da veći unos vlaknastih namirnica može čak da smanji opasnost od pojave srčanih oboljenja i razvoja dijabetesa tipa 2 (starački dijabetes) i da pomogne u održanju telesne težine, preneli su francuski mediji.
Naučnici su došli do zaključka i da idealan dnevni unos vode iznosi dva litra za žene i 2,5 litra za muškarce. Oni su konstatovali da količina masnih materija ne treba da premaši 35 odsto ukupnog energetskog unosa, kao i da bi ukupan unos glucida (ranije nazivanih ugljenim hidratima) trebalo da iznosi 45 do 60 odsto, što zavisi da li se radi o deci ili odraslim osobama.
Evropsko istraživanje je pokazalo i da visok unos zasićenih masnoća i masnih kiselina povećava holesterol, pa samim tim i opasnost od srčanih oboljenja, kao i da redovno konzumiranje namirnica bogatih šećerom podstiče pojavu karijesa, dok je veza utvrđena i između čestog konzumiranja zaslađenih napitaka i povećanja telesne težine.