Portret
Vladimir Putin, vladar
Izvor: Blic Tanja Nikolić-Đaković | 26. 03. 2011. - 00:02h
Odgovarajući na pitanja o jednom od najpoznatijih oligarha Rusije, milijarderu Mihailu Hodorkovskom, kojeg je strpao u zatvor Vladimir Putin je rekao:”Čovek uvek mora da poštuje zakon, a ne samo onda kad ga uhvate za... specijalno mesto“. Na samitu Grupe osam u Nemačkoj 2007. godine sebe je prozvao „jedinim čistim demokratom“, a onda i dodao: “Posle smrti Mahatme Gandija, čovek nema s kim da razgovara.
“
Za Zapad on je „despot i tiranin“ i „reinkarnacija vladara Staljinove epohe“. Za ogromnu većinu Rusa „otelotvorenje Božije pravde“, onaj koji je zemlji vratio ugled, a narodu nacionalni ponos i dostojanstvo.
Kako god, ovaj bivši obaveštajac SSSR-a, čelično plavog pogleda, tihog glasa, spreman na brutalne političke metode, najprepoznatljiviji je brend Rusije.
Možda su ga takvim oblikovali, brendirali, ili samo prepoznali još 1985. kada je sa 23 godine, odmah po diplomiranju na Pravnom fakultetu primljen u KGB.
Kao agent ruske službe živeo je pod tajnim imenom gospodin Adamov u Drezdenu, u istočnoj Nemačkoj, i radio na mestu direktora Društva sovjetsko-nemačkog prijateljstva. Danas, “on nije demokrata ni u kom smislu”, tvrde zapadni mediji, čak i kada ga poput “Tajma” proglašavaju ličnošću godine.
Dajući mu ovu titulu 2007. godine, “Tajm” konstatuje da se on ne zalaže za slobodu govora, ali je kao neko ko je riskirao, nametnuo Rusiji stabilnost, i vratio je u igru kao svetsku silu. Odgovorni urednik tada je dodao: “On nije dobar momak, ali je uradio izvanredne stvari.”
Od Jeljcina je nasledio Rusiju duboko uzdrmanu, izrešetanu korupcijom, kriminalom. Država u rasulu nije gotovo funkcionisala, a vlast u Kremlju nije kontrolisala glavne izvore prihoda - prodaju sirovina, nafte i rudnih bogatstva, koje su rasparčali oligarsi pre no što je inaugurisan za predsednika jula 2000. Odmah po stupanju na čelnu poziciju, u Kremlju je okupio tajkune stavljajući pred njih izbor: istraga o poreklu kapitala ili podrška politici preporoda Rusije. Koliko je ozbiljan, demonstrirao je na slučaju Hodorkovskog. Umesto najavljene prodaje kompanije “Jukos” američkom “Ekson-Mobilu” i kandidature na predsedničkim izborima, završio je u zatvoru zbog utaje poreza. Nakon ove pokazne vežbe, većina se priklonila, a Rusija je postala drugačija od one koju je vodio Jeljcin.
U očima SAD Rusija je “oligarhija kojom upravlja tajna služba”, a Putin nemilosrdni diktator. Činjenica je neosporna linija lojalnosti službi i to generacijska. Njegov deda bio je lični kuvar Vladimira Lenjina i Josifa Staljina. I sam je napredovao u toj službi. Po raspadu KGB i osnivanju FSB, ruske obaveštajne službe bio njen šef od 1998. godine do 1999. godine. Sve do dana kada ga je Jeljcin imenovao za predsednika.
Jačanje Rusije u stopu je pratilo jačanje Putina iza koga su stajali Gasprom i Medvedev. Rusija je počela da vodi “agresivniju” politiku na međunarodnom planu 2005. godine kada je upotrebljen Gasprom kao oruđe u postizanju geopolitičkih ciljeva iako je još dok je pre predsedničkog mandata bio direktor FSB, izazivao skepticizam hoće li uopšte neko da sluša njegova “tiha upozorenja”. Sada ima podršku ogromne većine, iako ima i onih koji su ubeđeni da beskompromisna vladajuća elita Putina nije vratila poverenje koje su generacije izgubile u zemlju i institucije. Govori se o0 njegovom političko-ekonomskom srodstvu sa Olegom Deripaskom, koji ga je podržavao u predizbornim kampanjama u oba mandata.
Da se nije mnogo toga promenilo tvrde opozicioni mediji, koji raspolažu informacijama da Deripaska sa svojom biznis “porodicom” (Abramovič, Meljničenko, Mamut, Mahmudov) kontroliše oko 20 odsto bruto nacionalnog dohotka Rusije i da politička ekipa okupljena oko Putina sve više jača državne monopoliste koji se bave energentima (gas, nafta). Ko su ljudi najbliži Putinu? Tvrde da pošto nije imao svoj tim, doveo je sa sobom desetak ljudi iz obaveštajne službe. Da li oni kreiraju njegov imidž ili čak neko van Rusije, to je u domenu nagađanja. Ono što je jasno vidljivo je agresivna kampanja. Putin prelazi iz epizode u epizodu, u jednoj pilotira migom, zatim jaše na konju, upravlja podmornicom, ribari go do pasa, pokazujući mišiće, slikaju ga u lovu.... Malo preterano?
Za Putina nije. On ume i da preti:”Ko uzme oružje u ruke, biće uništen. Sa svima ostalima možemo da razgovaramo.” Kako to izgleda u praksi pokazao je nakon terorističkog napada na školu u Beslanu, septembra 2004. godine. Strani mediji su ga dočekali na nož, oštro kritikujući njegovo odbijanje da izađe u susret zahtevima terorista. „Niko nema moralno pravo da nas savetuje da razgovaramo s ubicama dece”, rekao je i dodao: “Zašto se vi ne biste sastali s Osamom bin Ladenom? Zašto ga ne pitate šta hoće i zašto mu ne date to što hoće?“
Rođen je oktobra 1952. godine u Sank Peterburgu. Oženjen je i otac dve ćerke.
Vladimir Putin, vladar
Izvor: Blic Tanja Nikolić-Đaković | 26. 03. 2011. - 00:02h
Odgovarajući na pitanja o jednom od najpoznatijih oligarha Rusije, milijarderu Mihailu Hodorkovskom, kojeg je strpao u zatvor Vladimir Putin je rekao:”Čovek uvek mora da poštuje zakon, a ne samo onda kad ga uhvate za... specijalno mesto“. Na samitu Grupe osam u Nemačkoj 2007. godine sebe je prozvao „jedinim čistim demokratom“, a onda i dodao: “Posle smrti Mahatme Gandija, čovek nema s kim da razgovara.
“
Za Zapad on je „despot i tiranin“ i „reinkarnacija vladara Staljinove epohe“. Za ogromnu većinu Rusa „otelotvorenje Božije pravde“, onaj koji je zemlji vratio ugled, a narodu nacionalni ponos i dostojanstvo.
Kako god, ovaj bivši obaveštajac SSSR-a, čelično plavog pogleda, tihog glasa, spreman na brutalne političke metode, najprepoznatljiviji je brend Rusije.
Možda su ga takvim oblikovali, brendirali, ili samo prepoznali još 1985. kada je sa 23 godine, odmah po diplomiranju na Pravnom fakultetu primljen u KGB.
Kao agent ruske službe živeo je pod tajnim imenom gospodin Adamov u Drezdenu, u istočnoj Nemačkoj, i radio na mestu direktora Društva sovjetsko-nemačkog prijateljstva. Danas, “on nije demokrata ni u kom smislu”, tvrde zapadni mediji, čak i kada ga poput “Tajma” proglašavaju ličnošću godine.
Dajući mu ovu titulu 2007. godine, “Tajm” konstatuje da se on ne zalaže za slobodu govora, ali je kao neko ko je riskirao, nametnuo Rusiji stabilnost, i vratio je u igru kao svetsku silu. Odgovorni urednik tada je dodao: “On nije dobar momak, ali je uradio izvanredne stvari.”
Od Jeljcina je nasledio Rusiju duboko uzdrmanu, izrešetanu korupcijom, kriminalom. Država u rasulu nije gotovo funkcionisala, a vlast u Kremlju nije kontrolisala glavne izvore prihoda - prodaju sirovina, nafte i rudnih bogatstva, koje su rasparčali oligarsi pre no što je inaugurisan za predsednika jula 2000. Odmah po stupanju na čelnu poziciju, u Kremlju je okupio tajkune stavljajući pred njih izbor: istraga o poreklu kapitala ili podrška politici preporoda Rusije. Koliko je ozbiljan, demonstrirao je na slučaju Hodorkovskog. Umesto najavljene prodaje kompanije “Jukos” američkom “Ekson-Mobilu” i kandidature na predsedničkim izborima, završio je u zatvoru zbog utaje poreza. Nakon ove pokazne vežbe, većina se priklonila, a Rusija je postala drugačija od one koju je vodio Jeljcin.
U očima SAD Rusija je “oligarhija kojom upravlja tajna služba”, a Putin nemilosrdni diktator. Činjenica je neosporna linija lojalnosti službi i to generacijska. Njegov deda bio je lični kuvar Vladimira Lenjina i Josifa Staljina. I sam je napredovao u toj službi. Po raspadu KGB i osnivanju FSB, ruske obaveštajne službe bio njen šef od 1998. godine do 1999. godine. Sve do dana kada ga je Jeljcin imenovao za predsednika.
Jačanje Rusije u stopu je pratilo jačanje Putina iza koga su stajali Gasprom i Medvedev. Rusija je počela da vodi “agresivniju” politiku na međunarodnom planu 2005. godine kada je upotrebljen Gasprom kao oruđe u postizanju geopolitičkih ciljeva iako je još dok je pre predsedničkog mandata bio direktor FSB, izazivao skepticizam hoće li uopšte neko da sluša njegova “tiha upozorenja”. Sada ima podršku ogromne većine, iako ima i onih koji su ubeđeni da beskompromisna vladajuća elita Putina nije vratila poverenje koje su generacije izgubile u zemlju i institucije. Govori se o0 njegovom političko-ekonomskom srodstvu sa Olegom Deripaskom, koji ga je podržavao u predizbornim kampanjama u oba mandata.
Da se nije mnogo toga promenilo tvrde opozicioni mediji, koji raspolažu informacijama da Deripaska sa svojom biznis “porodicom” (Abramovič, Meljničenko, Mamut, Mahmudov) kontroliše oko 20 odsto bruto nacionalnog dohotka Rusije i da politička ekipa okupljena oko Putina sve više jača državne monopoliste koji se bave energentima (gas, nafta). Ko su ljudi najbliži Putinu? Tvrde da pošto nije imao svoj tim, doveo je sa sobom desetak ljudi iz obaveštajne službe. Da li oni kreiraju njegov imidž ili čak neko van Rusije, to je u domenu nagađanja. Ono što je jasno vidljivo je agresivna kampanja. Putin prelazi iz epizode u epizodu, u jednoj pilotira migom, zatim jaše na konju, upravlja podmornicom, ribari go do pasa, pokazujući mišiće, slikaju ga u lovu.... Malo preterano?
Za Putina nije. On ume i da preti:”Ko uzme oružje u ruke, biće uništen. Sa svima ostalima možemo da razgovaramo.” Kako to izgleda u praksi pokazao je nakon terorističkog napada na školu u Beslanu, septembra 2004. godine. Strani mediji su ga dočekali na nož, oštro kritikujući njegovo odbijanje da izađe u susret zahtevima terorista. „Niko nema moralno pravo da nas savetuje da razgovaramo s ubicama dece”, rekao je i dodao: “Zašto se vi ne biste sastali s Osamom bin Ladenom? Zašto ga ne pitate šta hoće i zašto mu ne date to što hoće?“
Rođen je oktobra 1952. godine u Sank Peterburgu. Oženjen je i otac dve ćerke.
