- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Vladimir Đurić - Đura (HEROJI, ĐURA I MORNARI)
Rođen 1960. u Beogradu. Apsolvirao Opštu književnost na Filološkom fakultetu i diplomirao Dramaturgiju na FDU. Od 1986. godine slobodni multimedijalni umetnik. Bavi se pisanjem poezije, priča i romana, a profesionalno piše scenarije i drame. Drame mu se igraju kod nas, na primer: Ban Strah, Džet set, Alisine andergraund avanture, Beogradske priče, Groblje Mačaka, In/Out, a bogami i u inostranstvu "Games People play" Import Theatre Company, Edimburg 1993. Kad stigne bavi se esejima i teorijskim radovima koje objavljuje u periodici, ali i u knjigama "Mitologije Tehnosveta". Povremeno komponuje i peva, nekada davno u grupi Heroji, a sada u grupi Đura i Mornari, te to proprati i muzičkim kasetama, pločama i kompakt diskovima. Često radi video radove kao na primer Beogradske Maštarije i izražava se kroz televizijske forme kao nekada u Popovanju. Scenarista je na desetine emisija iz kulture, šou programa, spotova i priredbi. Autor je i TV drama "Telefomanija", "Devojčica koja se nikada nije smejala" i "Koju igru igraš", ali i radio drame "Balada o unutrašnjem moru". Nekada bude i voditelj TV emisija poput Kult detektiva, Služim narodu i Kviza poznatih ili radio emisija na primer Kursa kreativnog pisanja na B92. Za uspelije književne radove smatra svoje romane Hvalisavi roman & Super i London i kratke Đurine smešne priče koje su izlazile godinama u "Beorami". Piše "Ljubav u 100 lekcija" za školarac. Samo ponekad drži predavanja na SSEES London Univesity studentima slavistike ili radi radio eseje za BBC World Service. Kao novinar piše Pomodarije i Rečnik skrivene kulture za Blic i Sajbersferu za banjalučki Reporter. Pisao je kolumnu "Virtualni vodič" u Dnevnom Telegrafu. Trenutno se bavi uspostavljanjem nove hiperkulturne muzičko scenske tvorevine, avangardnog pokreta zvanog Tropikalizam, koji uključuje klupsku plesnu kulturu, ateističku religioznost i filozofsku zafrkanciju. Radi emisiju "Pučina" na radio Indeksu.
Ćao, ne znam tačno ni sam šta bih napisao, ali evo pokušaću da kažem nešto o svom iskustvu sa gitarom. Ja sam u osnovnoj školi imao jednog učitelja koji se zvao čika Boško i predavao nam je crtanje. Ali on je bio malo ćaknut čičica i imao je fazon da nas sve u razredu podeli u tri glasa. Dok crtamo, pevali smo sa njim pesme u tri glasa bas, tenor, alt. On je rekao jednu zanimljivu stvar koja mi se urezala u memoriju. Rekao je da nikada nije kasno da se nauči jedino gitara. To je božanski intrument koga može da prangija ko god hoce, i ko ima i ko nema sluha. Naravno, oni talentovani postaće pravi muzičari, a oni netalentovani, ako ništa bar dobri kućni zabavljači. Tako sam ja mnogo godina kasnije kada sam završavao gimnaziju nabavio neku gitaru i potpuno sam bez učitelja, osim par drugova koji su mi pokazali osnovne akorde, naučio da sviram gitaru. Znam da je sviram dovoljno dobro da uz nju mogu da pevam i komponujem svoje pesme. To mi je dalo mnogo zadovoljstva u životu. Ne umem dobro da je sviram, čak i ritam ne umem koherentno da držim, ali ne mari. U svakom slučaju, savetujem svakom da nauči da svira gitaru. Ja sam je učio tako što sam sam hvatao akorde i u sazvučju dva ili tri pravio svoje pesmice. Imam ih na stotine. Nikada nisam skidao tuđe stvari, niti sam ikada do kraja naučio da sviram po notama. Išao sam u nižu muzičku i svirao klarinet i klavir pola godine. Ali sam ustanovio da za klarinet moram da trošim svoja pluća a klavir mi je imao previše dirki pa sam se odlučio za gitaru.
puno pozdrava
Đura
Izvor: Trzalica.com
Rođen 1960. u Beogradu. Apsolvirao Opštu književnost na Filološkom fakultetu i diplomirao Dramaturgiju na FDU. Od 1986. godine slobodni multimedijalni umetnik. Bavi se pisanjem poezije, priča i romana, a profesionalno piše scenarije i drame. Drame mu se igraju kod nas, na primer: Ban Strah, Džet set, Alisine andergraund avanture, Beogradske priče, Groblje Mačaka, In/Out, a bogami i u inostranstvu "Games People play" Import Theatre Company, Edimburg 1993. Kad stigne bavi se esejima i teorijskim radovima koje objavljuje u periodici, ali i u knjigama "Mitologije Tehnosveta". Povremeno komponuje i peva, nekada davno u grupi Heroji, a sada u grupi Đura i Mornari, te to proprati i muzičkim kasetama, pločama i kompakt diskovima. Često radi video radove kao na primer Beogradske Maštarije i izražava se kroz televizijske forme kao nekada u Popovanju. Scenarista je na desetine emisija iz kulture, šou programa, spotova i priredbi. Autor je i TV drama "Telefomanija", "Devojčica koja se nikada nije smejala" i "Koju igru igraš", ali i radio drame "Balada o unutrašnjem moru". Nekada bude i voditelj TV emisija poput Kult detektiva, Služim narodu i Kviza poznatih ili radio emisija na primer Kursa kreativnog pisanja na B92. Za uspelije književne radove smatra svoje romane Hvalisavi roman & Super i London i kratke Đurine smešne priče koje su izlazile godinama u "Beorami". Piše "Ljubav u 100 lekcija" za školarac. Samo ponekad drži predavanja na SSEES London Univesity studentima slavistike ili radi radio eseje za BBC World Service. Kao novinar piše Pomodarije i Rečnik skrivene kulture za Blic i Sajbersferu za banjalučki Reporter. Pisao je kolumnu "Virtualni vodič" u Dnevnom Telegrafu. Trenutno se bavi uspostavljanjem nove hiperkulturne muzičko scenske tvorevine, avangardnog pokreta zvanog Tropikalizam, koji uključuje klupsku plesnu kulturu, ateističku religioznost i filozofsku zafrkanciju. Radi emisiju "Pučina" na radio Indeksu.
Ćao, ne znam tačno ni sam šta bih napisao, ali evo pokušaću da kažem nešto o svom iskustvu sa gitarom. Ja sam u osnovnoj školi imao jednog učitelja koji se zvao čika Boško i predavao nam je crtanje. Ali on je bio malo ćaknut čičica i imao je fazon da nas sve u razredu podeli u tri glasa. Dok crtamo, pevali smo sa njim pesme u tri glasa bas, tenor, alt. On je rekao jednu zanimljivu stvar koja mi se urezala u memoriju. Rekao je da nikada nije kasno da se nauči jedino gitara. To je božanski intrument koga može da prangija ko god hoce, i ko ima i ko nema sluha. Naravno, oni talentovani postaće pravi muzičari, a oni netalentovani, ako ništa bar dobri kućni zabavljači. Tako sam ja mnogo godina kasnije kada sam završavao gimnaziju nabavio neku gitaru i potpuno sam bez učitelja, osim par drugova koji su mi pokazali osnovne akorde, naučio da sviram gitaru. Znam da je sviram dovoljno dobro da uz nju mogu da pevam i komponujem svoje pesme. To mi je dalo mnogo zadovoljstva u životu. Ne umem dobro da je sviram, čak i ritam ne umem koherentno da držim, ali ne mari. U svakom slučaju, savetujem svakom da nauči da svira gitaru. Ja sam je učio tako što sam sam hvatao akorde i u sazvučju dva ili tri pravio svoje pesmice. Imam ih na stotine. Nikada nisam skidao tuđe stvari, niti sam ikada do kraja naučio da sviram po notama. Išao sam u nižu muzičku i svirao klarinet i klavir pola godine. Ali sam ustanovio da za klarinet moram da trošim svoja pluća a klavir mi je imao previše dirki pa sam se odlučio za gitaru.
puno pozdrava
Đura
Izvor: Trzalica.com
Poslednja izmena od urednika:
