LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Intervju sa prvim čovekom Hipo Alpe-Adrija banke
Vladimir Čupić: Pad profita banaka znači veće kamate
Eventualno smanjivanje profitabilnosti banaka zbog ukupnih ekonomskih teškoća imalo bi za posledicu veću kamatu i pojačanu opreznost kod davanja novih kredita. Ključno pitanje biće na koji način ćemo uspeti da povećamo mobilnost svih sredstava i tokova u ekonomiji, ocena je Vladimira Čupića, prvog čoveka Hipo Alpe-Adrija banke u Srbiji.
Ne možemo da dajemo dinarske kredite na 10 godina jer je nemoguće predvideti ponašanje domaće valute: Vladimir Čupić
U kojoj meri velika nelikvidnost privrede ugrožava banke?
- Nelikvidnost je samo pokazatelj opšteg stanja, to je kao temperatura - 37,5 je nazeb, ali 39,5 je ozbiljna infekcija. Ovo drugo se ne leči tuširanjem i toplim čajevima. Isto je i sa nelikvidnošću. To je ozbiljna infekcija, to je problem u strukturi privrede, visokoj zaduženosti i nedovoljnoj konkurentnosti naših kompanija. Kako finansijski sistem odgovara na sve to? Imamo nivo kapitalizovanosti banaka u Srbiji koji je vrlo visok, a likvidnost bankarskog sektora je veoma dobra.
Ipak, jasno je da ima problema?
- Postoji jedna količina imovine koja je blokirana u bankama, to su loši krediti. Banke su formirale rezerve za rizike, ali je pitanje da li je to dovoljno, da li bi se prodajom na tržištu te imovine rešilo pitanje dugova? To bi išlo teško jer nema tražnje. Trebaju nam mehanizmi koji će maksimalno olakšati čišćenje bilansa banaka jer su oni u nekim slučajevima dosta kontaminirani. Dugo zadržavanje loših kredita unutar bilansa banaka na neki način blokira plasmane dobrim klijentima. Nama trebaju projekti i klijenti iza kojih banke hoće da stanu bez straha od rizika. Od toga će, čini mi se, zavisiti status finansijskog sektora u Srbiji. Ipak, zaista bi bila potrebna jedna katastrofična situacija pa da dođe do ozbiljnog narušavanja stabilnosti finansijskog sektora. Ja ne vidim da će tako nešto da se dogodi. Ima problema, ali su oni rešivi. Biće ova godina vreme za poravnanje, a dogodine, mislim, možemo da očekujemo unapređenje ukupne poslovne klime u Srbiji.
Činjenica je, 70 odsto transakcija je indeksirano u evrima, 98 odsto štednje je u evrima...
- Taj problem je evidentan kada imate depresijaciju nacionalne valute, odnosno jačanje evra, a prihodi koje klijenti ostvaruju su u dinarima. Svaki skok evra u odnosu na dinar onda povećava nivo zaduženosti jer izdvajate sve više dinara za kredit u evrima. To je za banke kreditni rizik, a za klijente muka većeg troška.
Da li biste dali i po kojoj kamati dinarski kredit na deset godina?
- Ja ne znam na koji način bih to uradio jer stvarno ne mogu da predvidim sudbinu valute u narednih deset godina. Suština je u tome da nam je neophodna dugoročna kriva prinosa na dinar. Osnovu tog koncepta čine dugoročne dinarske obveznice, a ključni element mora biti država, odnosno Ministarstvo finansija. Svuda se prvo razvilo u svetu tržište državnih obveznica u nacionalnoj valuti, to je bazična cena rizika jedne zemlje, pa onda dođu svi ostali. Ako država nije spremna da kaže da će za deset godina da vrati glavnicu i da plati kamatu kao cenu pozajmice, kako onda očekivati od bilo koga da to radi?
Kada se poredite sa konkurencijom, kako vidite banku koju vodite?
- Od 2005. godine konstantno smo među prvih pet banaka na tržištu. Učestvovali smo u razvoju tržišta, bili smo pioniri u stambenim kreditima na duži rok. Imali smo u tom poslu dobrih, ali i loših iskustava. Bili smo jedna od prvih banaka kod nas koja je osnovala brokersku kuću, jednu od najjačih i sada. Takođe, osnovali smo među prvima investicioni i penzijski fond. Mi smo banka koja je na neki način vodila tržište. Mi živimo sa ovim tržištem i privredom Srbije, jako dobro poznajemo klijente, tržište i možda nas to najviše izdvaja u odnosu na ostale banke i uvek se trudimo da izađemo sa nečim novim.
Najavljujete nove proizvode?
- Izlazimo na tržište sa dosta novih proizvoda. Svako ko otvori tekući račun dobiće beskamatnu pozajmicu na šest meseci. Zatim pojačavamo prisustvo na tržištu stambenih kredita spuštanjem kamate. Subvencionisani kredit za kupovinu „punta“ nosi nominalnu kamatnu stopu od svega četiri odsto. Uvodimo štednju „na dohvat ruke“, a to znači kamatu stopu od 5,75 odsto na 12 meseci, jednu od najpovoljnijih na tržištu, uz mogućnost da se novac podigne i pre isteka roka a da se kamata zaračunava na izdržani period. Biće kreditnih pogodnosti za dobra mala i srednja preduzeća, a procedura dobijanja će trajati najviše nedelju dana. Pravimo „Hipo klaster“, spajamo interese naših klijenata dobavljača i njihovih kupaca i dobavljača, omogućavajući besplatan platni promet u celom tom lancu. Redizajniramo i svoj simbol, čuvenog nilskog konja, činimo ga veselijim.
Blic
Vladimir Čupić: Pad profita banaka znači veće kamate
Eventualno smanjivanje profitabilnosti banaka zbog ukupnih ekonomskih teškoća imalo bi za posledicu veću kamatu i pojačanu opreznost kod davanja novih kredita. Ključno pitanje biće na koji način ćemo uspeti da povećamo mobilnost svih sredstava i tokova u ekonomiji, ocena je Vladimira Čupića, prvog čoveka Hipo Alpe-Adrija banke u Srbiji.
Ne možemo da dajemo dinarske kredite na 10 godina jer je nemoguće predvideti ponašanje domaće valute: Vladimir Čupić
U kojoj meri velika nelikvidnost privrede ugrožava banke?
- Nelikvidnost je samo pokazatelj opšteg stanja, to je kao temperatura - 37,5 je nazeb, ali 39,5 je ozbiljna infekcija. Ovo drugo se ne leči tuširanjem i toplim čajevima. Isto je i sa nelikvidnošću. To je ozbiljna infekcija, to je problem u strukturi privrede, visokoj zaduženosti i nedovoljnoj konkurentnosti naših kompanija. Kako finansijski sistem odgovara na sve to? Imamo nivo kapitalizovanosti banaka u Srbiji koji je vrlo visok, a likvidnost bankarskog sektora je veoma dobra.
Ipak, jasno je da ima problema?
- Postoji jedna količina imovine koja je blokirana u bankama, to su loši krediti. Banke su formirale rezerve za rizike, ali je pitanje da li je to dovoljno, da li bi se prodajom na tržištu te imovine rešilo pitanje dugova? To bi išlo teško jer nema tražnje. Trebaju nam mehanizmi koji će maksimalno olakšati čišćenje bilansa banaka jer su oni u nekim slučajevima dosta kontaminirani. Dugo zadržavanje loših kredita unutar bilansa banaka na neki način blokira plasmane dobrim klijentima. Nama trebaju projekti i klijenti iza kojih banke hoće da stanu bez straha od rizika. Od toga će, čini mi se, zavisiti status finansijskog sektora u Srbiji. Ipak, zaista bi bila potrebna jedna katastrofična situacija pa da dođe do ozbiljnog narušavanja stabilnosti finansijskog sektora. Ja ne vidim da će tako nešto da se dogodi. Ima problema, ali su oni rešivi. Biće ova godina vreme za poravnanje, a dogodine, mislim, možemo da očekujemo unapređenje ukupne poslovne klime u Srbiji.
Činjenica je, 70 odsto transakcija je indeksirano u evrima, 98 odsto štednje je u evrima...
- Taj problem je evidentan kada imate depresijaciju nacionalne valute, odnosno jačanje evra, a prihodi koje klijenti ostvaruju su u dinarima. Svaki skok evra u odnosu na dinar onda povećava nivo zaduženosti jer izdvajate sve više dinara za kredit u evrima. To je za banke kreditni rizik, a za klijente muka većeg troška.
Da li biste dali i po kojoj kamati dinarski kredit na deset godina?
- Ja ne znam na koji način bih to uradio jer stvarno ne mogu da predvidim sudbinu valute u narednih deset godina. Suština je u tome da nam je neophodna dugoročna kriva prinosa na dinar. Osnovu tog koncepta čine dugoročne dinarske obveznice, a ključni element mora biti država, odnosno Ministarstvo finansija. Svuda se prvo razvilo u svetu tržište državnih obveznica u nacionalnoj valuti, to je bazična cena rizika jedne zemlje, pa onda dođu svi ostali. Ako država nije spremna da kaže da će za deset godina da vrati glavnicu i da plati kamatu kao cenu pozajmice, kako onda očekivati od bilo koga da to radi?
Kada se poredite sa konkurencijom, kako vidite banku koju vodite?
- Od 2005. godine konstantno smo među prvih pet banaka na tržištu. Učestvovali smo u razvoju tržišta, bili smo pioniri u stambenim kreditima na duži rok. Imali smo u tom poslu dobrih, ali i loših iskustava. Bili smo jedna od prvih banaka kod nas koja je osnovala brokersku kuću, jednu od najjačih i sada. Takođe, osnovali smo među prvima investicioni i penzijski fond. Mi smo banka koja je na neki način vodila tržište. Mi živimo sa ovim tržištem i privredom Srbije, jako dobro poznajemo klijente, tržište i možda nas to najviše izdvaja u odnosu na ostale banke i uvek se trudimo da izađemo sa nečim novim.
Najavljujete nove proizvode?
- Izlazimo na tržište sa dosta novih proizvoda. Svako ko otvori tekući račun dobiće beskamatnu pozajmicu na šest meseci. Zatim pojačavamo prisustvo na tržištu stambenih kredita spuštanjem kamate. Subvencionisani kredit za kupovinu „punta“ nosi nominalnu kamatnu stopu od svega četiri odsto. Uvodimo štednju „na dohvat ruke“, a to znači kamatu stopu od 5,75 odsto na 12 meseci, jednu od najpovoljnijih na tržištu, uz mogućnost da se novac podigne i pre isteka roka a da se kamata zaračunava na izdržani period. Biće kreditnih pogodnosti za dobra mala i srednja preduzeća, a procedura dobijanja će trajati najviše nedelju dana. Pravimo „Hipo klaster“, spajamo interese naših klijenata dobavljača i njihovih kupaca i dobavljača, omogućavajući besplatan platni promet u celom tom lancu. Redizajniramo i svoj simbol, čuvenog nilskog konja, činimo ga veselijim.
Blic