Zloupotreba statistike
Izvor: Blic Suzana Bojadić | 10. 07. 2011. - 00:02h | Foto: M.Perić
BEOGRAD - Vlada na više načina može da frizira statistiku i tako ubedi narod da živi u manjoj krizi od one koju oseća na sopstvenoj koži. Umesto u evrima, ekonomske pokazatelje iskazuje u dolarima, friziranjem BDP-a smanjuje i budžetski minus i javni dug, a izbacivanjem uticaja inflacije na nivo siromaštva prikazuje manji broj siromašnih… Ekonomisti kažu da Vlada podacima pristupa i selektivno pozivajući se na period sa većim rastom.
U friziranje podataka u krizi sumnjalo se više puta. Prvo je grupa ekonomista na čelu sa Stojanom Stamenkovićem izašla sa procenom da je pad BDP u 2009. bio dva puta veći od zvaničnog, te da je godina završena sa minusom od 6,2 odsto. U kabinetu premijera poručili su, međutim, da su za Vladu relevantni samo podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZZS), koji govore da je BDP pao za 3,5 odsto.
Neposredno potom, učinilo se da premijer više ne veruje ni statistici. RZZS je izašao sa podatkom da je stopa nezaposlenosti u aprilu 2011. iznosila 22,2 odsto - tri odsto više u odnosu na kraj 2010, ali je premijer Cvetković ipak tvrdio da broj zaposlenih raste.
Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta, kaže da Vlada može da doteruje podatke koji su pod njenom kontrolom, pre svega one o javnim prihodima i rashodima, ali i da utiče na Zavod za statistiku ili Narodnu banku jer su to dva najvažnija izvora statističkih podataka.
- Tu nije lako razdvojiti šta su njihove eventualne greške, a šta posledica politizacije. BDP se, na primer, još ne meri, tako da se u te podatke može biti siguran. Iz onoga što je izašlo u javnost nije čudno da se sumnja na politizaciju. Centralna banka je nadležna za veoma važne podatke. Recimo, u platnom bilansu je ponekad veoma visoka stavka “propusti i greške”, gde je praktično sve što je nepoznato, a što značajno utiče na ceo platni bilans - objašnjava Gligorov za “Blic”.
Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakulteta, tvrdi da se svaki statistički podatak može prikazati kao netačan.
- Najlakše je BDP prikazati većim. Na taj način dobijate manji minus u budžetu, ali i javni dug, koji se računaju kao procenat BDP. Možete se igrati i sa inflacijom, mada ne verujem da se to radi u Srbiji. Recimo, ako hrana u rastu inflacije učestvuje sa 40 odsto, onda smanjenjem ovog pondera imate i manju inflaciju - kaže za “Blic” Fabris.
Da bi život pokazala lepšim, Vlada se počela igrati i valutama. Dugo se spoljni dug pratio u dolarima.
- Sada ga iskazuju u evrima jer lepše zvuči da smo zaduženi za dvadesetak milijardi evra, nego za 30 milijardi dolara. Takođe, linija siromaštva je dugo na nivou od oko 8.000 dinara, a to što je inflacija sve veća i što bi po tom osnovu broj siromašnih rastao, niko ne uzima u obzir - kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.
Računica autora knjige “Socijalna isključenost u ruralnim delovima Srbije” ukazuje na to da ako se linija siromaštva spusti 10 odsto (na 10.006 dinara), procenat siromašnih se povećava na 43,5 odsto. Ukoliko se spusti 10 odsto (na 8.186 dinara), procenat siromašnih se smanjuje na 35,5 odsto.
Profesor Savić ukazuje i na to da je mnogo ljudi koji ne rade a koji nisu prijavljeni na biro rada.
Zamenik direktora RZZS Miladin Kovačević kaže da nema govora o pogrešnim podacima u toj instituciji.
- Mi smo u žiži MMF-a, Eurostata, Ujedinjenih nacija. Podležemo ozbiljnim standardima i nijedna institucija ne može da utiče na naš rad - izričit je Kovačević. Ekonomista Stamenković kaže da je Ministarstvo finansija za proizvodnju i izvoz koristilo ovogodišnje i prošlogodišnje podatke iz januara do juna, a za zaposlenost su se pozivali na podatke do marta.
- Pitam se da li je dobijena analiza u službi politike, te tvrdim da su nepouzdane izjave Vlade o izlasku iz krize - izjavio je Stamenković.
TVORCI STATISTIKE
Ministarstvo finansija
-budžetski prihodi
-budžetski rashodi
-državni dug (spoljni i unutrašnji)
Republički zavod za statistiku
-bruto društveni proizvod (BDP)
-industrijska proizvodnja
-inflacija
-zarade i nezaposlenost
-spoljnotrgovinska robna razmena
-broj stanovnika
NBS
-kurs
-kamatne stope NBS
-kreditni plasmani i naplata u bankama
-platni sistem (priliv kapitala iz inostranstva, doznake)
Vlada šminka podatke o krizi
Izvor: Blic Suzana Bojadić | 10. 07. 2011. - 00:02h | Foto: M.Perić
BEOGRAD - Vlada na više načina može da frizira statistiku i tako ubedi narod da živi u manjoj krizi od one koju oseća na sopstvenoj koži. Umesto u evrima, ekonomske pokazatelje iskazuje u dolarima, friziranjem BDP-a smanjuje i budžetski minus i javni dug, a izbacivanjem uticaja inflacije na nivo siromaštva prikazuje manji broj siromašnih… Ekonomisti kažu da Vlada podacima pristupa i selektivno pozivajući se na period sa većim rastom.
Ako se linija siromaštva spusti 10 odsto, procenat siromašnih se smanjuje na 35,5 odsto
U friziranje podataka u krizi sumnjalo se više puta. Prvo je grupa ekonomista na čelu sa Stojanom Stamenkovićem izašla sa procenom da je pad BDP u 2009. bio dva puta veći od zvaničnog, te da je godina završena sa minusom od 6,2 odsto. U kabinetu premijera poručili su, međutim, da su za Vladu relevantni samo podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZZS), koji govore da je BDP pao za 3,5 odsto.
Neposredno potom, učinilo se da premijer više ne veruje ni statistici. RZZS je izašao sa podatkom da je stopa nezaposlenosti u aprilu 2011. iznosila 22,2 odsto - tri odsto više u odnosu na kraj 2010, ali je premijer Cvetković ipak tvrdio da broj zaposlenih raste.
Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta, kaže da Vlada može da doteruje podatke koji su pod njenom kontrolom, pre svega one o javnim prihodima i rashodima, ali i da utiče na Zavod za statistiku ili Narodnu banku jer su to dva najvažnija izvora statističkih podataka.
- Tu nije lako razdvojiti šta su njihove eventualne greške, a šta posledica politizacije. BDP se, na primer, još ne meri, tako da se u te podatke može biti siguran. Iz onoga što je izašlo u javnost nije čudno da se sumnja na politizaciju. Centralna banka je nadležna za veoma važne podatke. Recimo, u platnom bilansu je ponekad veoma visoka stavka “propusti i greške”, gde je praktično sve što je nepoznato, a što značajno utiče na ceo platni bilans - objašnjava Gligorov za “Blic”.
Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakulteta, tvrdi da se svaki statistički podatak može prikazati kao netačan.
- Najlakše je BDP prikazati većim. Na taj način dobijate manji minus u budžetu, ali i javni dug, koji se računaju kao procenat BDP. Možete se igrati i sa inflacijom, mada ne verujem da se to radi u Srbiji. Recimo, ako hrana u rastu inflacije učestvuje sa 40 odsto, onda smanjenjem ovog pondera imate i manju inflaciju - kaže za “Blic” Fabris.
Da bi život pokazala lepšim, Vlada se počela igrati i valutama. Dugo se spoljni dug pratio u dolarima.
- Sada ga iskazuju u evrima jer lepše zvuči da smo zaduženi za dvadesetak milijardi evra, nego za 30 milijardi dolara. Takođe, linija siromaštva je dugo na nivou od oko 8.000 dinara, a to što je inflacija sve veća i što bi po tom osnovu broj siromašnih rastao, niko ne uzima u obzir - kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.
Računica autora knjige “Socijalna isključenost u ruralnim delovima Srbije” ukazuje na to da ako se linija siromaštva spusti 10 odsto (na 10.006 dinara), procenat siromašnih se povećava na 43,5 odsto. Ukoliko se spusti 10 odsto (na 8.186 dinara), procenat siromašnih se smanjuje na 35,5 odsto.
Profesor Savić ukazuje i na to da je mnogo ljudi koji ne rade a koji nisu prijavljeni na biro rada.
Zamenik direktora RZZS Miladin Kovačević kaže da nema govora o pogrešnim podacima u toj instituciji.
- Mi smo u žiži MMF-a, Eurostata, Ujedinjenih nacija. Podležemo ozbiljnim standardima i nijedna institucija ne može da utiče na naš rad - izričit je Kovačević. Ekonomista Stamenković kaže da je Ministarstvo finansija za proizvodnju i izvoz koristilo ovogodišnje i prošlogodišnje podatke iz januara do juna, a za zaposlenost su se pozivali na podatke do marta.
- Pitam se da li je dobijena analiza u službi politike, te tvrdim da su nepouzdane izjave Vlade o izlasku iz krize - izjavio je Stamenković.
TVORCI STATISTIKE
Ministarstvo finansija
-budžetski prihodi
-budžetski rashodi
-državni dug (spoljni i unutrašnji)
Republički zavod za statistiku
-bruto društveni proizvod (BDP)
-industrijska proizvodnja
-inflacija
-zarade i nezaposlenost
-spoljnotrgovinska robna razmena
-broj stanovnika
NBS
-kurs
-kamatne stope NBS
-kreditni plasmani i naplata u bankama
-platni sistem (priliv kapitala iz inostranstva, doznake)