LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Ne mogu privredu da spasu uredbom
Vlada skraćuje rokove plaćanja
Blic
Uredba Vlade Srbije o ograničavanju rokova plaćanja privredi neće izvući račune domaćih preduzeća iz blokade. Iz građevinskog sektora, kome država duguje više od 40 milijardi dinara, poručuju da bez rešavanja starih dugova za njih nema spasa, ali da o tome više ne smeju ni da pričaju.
Članovi Vlade već mesecima najavljuju usvajanje uredbe kojom će se država konačno obavezati da će u određenom roku plaćati naručene poslove privredi. Kako stvari trenutno stoje, sve će se okončati po onoj staroj - tresla se gora, rodio se miš. Naime, iz uredbe o kojoj bi prema najavama iz Ministarstva finansija Vlada trebalo da raspravlja danas, izostavljeni su stari dugovi, ali i javna preduzeća koja generišu 70 odsto duga privrede.
- Znate, o tome više niko neće da priča. Kada su o tome počeli da govore privrednici, uletela im je inspekcija. I, eto, sada više neće da se zameraju i komplikuju situaciju jer su već u ogromnim problemima - objašnjava Goran Rodić iz Privredne komore Srbije.
Klikni za uvećanje (+)
Prema procenama PKS, država samo za kapitalne projekte građevinskim firmama duguje oko 250 miliona evra. Dugovi lokalnih samouprava, koje su, iako za to nisu imale para, naručivale asfaltiranje i izgradnju puteva uoči izbora pre tri godine, još su veći, kažu u PKS i objašnjavaju kako je nastao lanac nelikvidnosti.
- Kada građevinske firme ispostave situaciju, plan radova, odmah im se naplati PDV 18 odsto. I sada, da bi se pokrili, oni moraju da dignu kredit po zelenaškim kamatama. Taj lanac se dalje nastavlja prema kooperantima i na kraju se sve slomi na radnicima kojima kasni plata ili gube posao - priča za „Blic“ Rodić i navodi podatak da je u poslednje tri godine u građevinskoj industriji bez posla ostalo 30 odsto radnika.
U Uniji poslodavaca Srbije takođe ne misle da će uredba smanjiti nelikvidnost.
- Uredba ništa neće doneti ako se ne reše stari dugovi. Pošto para nema, ni sa jedne ni sa druge strane, naš predlog je da se dugovanja prebiju ili da se dogovori neki reprogram. U državi, međutim, očito ne postoji politička volja da se to reši. Da su hteli primenili bi i ove modele rešavanja dugova - kaže Dragoljub Rajić iz UPS i dodaje da je glavna kočnica u rešavanju problema Ministarstvo finansija.
On kaže da će to biti deklarativni akt, šminka, ako se ne uvedu jasne prekršajne sankcije za sve, pa i za direktore javnih i državnih preduzeća.
- U Hrvatskoj su, tek kada je za nepoštovanje rokova uvedena kazna zatvora od šest meseci, rokovi plaćanja prepolovljeni - objašnjava Rajić.
Kako je ranije najavljeno, ograničeni rokovi plaćanja na 60 dana odnosiće se samo na republičke organe, odnosno na centralnu kasu. U Ministarstvu finansija ranije je objašnjeno da je to dug od 4,5 milijardi dinara, koji prema njihovoj računici iz ugla budžeta neće napraviti nikakav dodatni trošak. Uredba će predviđati i sankcije za republičke organe koji u predviđenom roku ne budu izmirili svoje obaveze.
Todorović: Farsa pred izbore
Sama ideja o ograničavanju rokova plaćanja potekla je od privrednika koji rade i kao savetnici u Vladi Srbije. Mirko Todorović, vlasnik „Todora“, kaže da se od početne ideje, cela stvar pretvorila u farsu koja se igra pred izbore.
- Poštenije bi bilo da kažu: „Mi nemamo para da vratimo dugove!“. Ako već usvajate neka pravila, ona moraju da važe za sve, a ne da se izostave javna preduzeća koja su naša rak-rana, što svi znamo. Mera o kojoj se priča još od aprila neće poboljšati likvidnost. Od tada pa do danas privreda se sve više zadužuje - upozorava Todorović.
Vlada skraćuje rokove plaćanja
Blic
Uredba Vlade Srbije o ograničavanju rokova plaćanja privredi neće izvući račune domaćih preduzeća iz blokade. Iz građevinskog sektora, kome država duguje više od 40 milijardi dinara, poručuju da bez rešavanja starih dugova za njih nema spasa, ali da o tome više ne smeju ni da pričaju.
Članovi Vlade već mesecima najavljuju usvajanje uredbe kojom će se država konačno obavezati da će u određenom roku plaćati naručene poslove privredi. Kako stvari trenutno stoje, sve će se okončati po onoj staroj - tresla se gora, rodio se miš. Naime, iz uredbe o kojoj bi prema najavama iz Ministarstva finansija Vlada trebalo da raspravlja danas, izostavljeni su stari dugovi, ali i javna preduzeća koja generišu 70 odsto duga privrede.
- Znate, o tome više niko neće da priča. Kada su o tome počeli da govore privrednici, uletela im je inspekcija. I, eto, sada više neće da se zameraju i komplikuju situaciju jer su već u ogromnim problemima - objašnjava Goran Rodić iz Privredne komore Srbije.
Klikni za uvećanje (+)
Prema procenama PKS, država samo za kapitalne projekte građevinskim firmama duguje oko 250 miliona evra. Dugovi lokalnih samouprava, koje su, iako za to nisu imale para, naručivale asfaltiranje i izgradnju puteva uoči izbora pre tri godine, još su veći, kažu u PKS i objašnjavaju kako je nastao lanac nelikvidnosti.
- Kada građevinske firme ispostave situaciju, plan radova, odmah im se naplati PDV 18 odsto. I sada, da bi se pokrili, oni moraju da dignu kredit po zelenaškim kamatama. Taj lanac se dalje nastavlja prema kooperantima i na kraju se sve slomi na radnicima kojima kasni plata ili gube posao - priča za „Blic“ Rodić i navodi podatak da je u poslednje tri godine u građevinskoj industriji bez posla ostalo 30 odsto radnika.
U Uniji poslodavaca Srbije takođe ne misle da će uredba smanjiti nelikvidnost.
- Uredba ništa neće doneti ako se ne reše stari dugovi. Pošto para nema, ni sa jedne ni sa druge strane, naš predlog je da se dugovanja prebiju ili da se dogovori neki reprogram. U državi, međutim, očito ne postoji politička volja da se to reši. Da su hteli primenili bi i ove modele rešavanja dugova - kaže Dragoljub Rajić iz UPS i dodaje da je glavna kočnica u rešavanju problema Ministarstvo finansija.
On kaže da će to biti deklarativni akt, šminka, ako se ne uvedu jasne prekršajne sankcije za sve, pa i za direktore javnih i državnih preduzeća.
- U Hrvatskoj su, tek kada je za nepoštovanje rokova uvedena kazna zatvora od šest meseci, rokovi plaćanja prepolovljeni - objašnjava Rajić.
Kako je ranije najavljeno, ograničeni rokovi plaćanja na 60 dana odnosiće se samo na republičke organe, odnosno na centralnu kasu. U Ministarstvu finansija ranije je objašnjeno da je to dug od 4,5 milijardi dinara, koji prema njihovoj računici iz ugla budžeta neće napraviti nikakav dodatni trošak. Uredba će predviđati i sankcije za republičke organe koji u predviđenom roku ne budu izmirili svoje obaveze.
Todorović: Farsa pred izbore
Sama ideja o ograničavanju rokova plaćanja potekla je od privrednika koji rade i kao savetnici u Vladi Srbije. Mirko Todorović, vlasnik „Todora“, kaže da se od početne ideje, cela stvar pretvorila u farsu koja se igra pred izbore.
- Poštenije bi bilo da kažu: „Mi nemamo para da vratimo dugove!“. Ako već usvajate neka pravila, ona moraju da važe za sve, a ne da se izostave javna preduzeća koja su naša rak-rana, što svi znamo. Mera o kojoj se priča još od aprila neće poboljšati likvidnost. Od tada pa do danas privreda se sve više zadužuje - upozorava Todorović.