Visoka očekivanja, mala ulaganja

[crvendac_011]

Visoka očekivanja, mala ulaganja

Majda Janežić psiholog | 15. novembar 2010. 12:59 | Večernje novosti

Naš sin uskoro završava srednju školu i želi da upiše prestižni fakultet, ali slabo uči. Šta da radimo?



Potrebno je da što pre razgovarate sa detetom kao sa odraslom, punoletnom osobom koja uskoro treba da preuzme odgovornost za svoj život u budućnosti. Zbog toga vam predlažem da uradite sledeće:

* Utvrdite šta dete misli o vezi između svog ponašanja i cilja kome teži. Jako je važno da čujete od svog sina kako on gleda na problem. A važno je i da on čuje sebe, umesto što stalno sluša vas. Možda on ne vidi ono što vi vidite, ili je svestan situacije ali veruje da bi neko drugi, a ne on sam, trebalo da mu obezbedi ostvarenje želje. Ili je u pitanju nešto treće... U svakom slučaju, bitno je da saznate kako on razmišlja, a onda da pokušate da mu dočarate razliku između strategija koje vode uspehu i onih koje su osuđene na neuspeh, jer nije retkost da i na pragu zrelosti deca imaju razne iluzije o svojim moćima i sposobnostima.

* Tražite da napravi "rezervni plan" u slučaju da mu propadne upis na fakultet koji želi. Ovo bi trebalo da uvede princip "realnosti" u život vašeg sina i da ga "prodrma" da shvati kako u životu ništa nije zagarantovano, a pogotovo ne onda kada ne ulažemo snage kojima raspolažemo. Takođe, ovde ćete videti i koliko vaše dete računa na vas i vašu bezrezervnu podršku i kada zna da nije dao sve od sebe. U tom smislu bolje je ako ima neko rešenje: upis na drugi fakultet, traženje posla sa srednjom školom, a lošije ukoliko ne vidi "u čemu je problem", ako pauzira jednu godinu da se odmori od škole ili nešto u tom smislu.

* Jasno detetu saopštite svoja očekivanja i u kojim situacijama ste spremni da mu pružite podršku. Ako do sada niste jasno nastupili u pogledu onoga što očekujete od svog deteta, a pružate mu sve što treba - školujete ga, oblačite, obezbeđujete sve što mu treba - onda je pravi trenutak da to sada učinite. Dete treba da shvati da iako ga neizmerno volite, to ne znači da on nema nikakvih obaveza u svom životu i nikakvu odgovornost za svoje postupke. Ponudite mu svu pomoć ukoliko ima problema sa učenjem, motivacijom, kako bi otklonio "zastoj" i krenuo ka onome što želi. Ako dete to odbije ili vaše zalaganje ne urodi plodom, onda svi zajedno potražite pomoć stručne osobe.

 

[Eric Cantona]

Mislim da je za razgovor u četvrtom razredu već malo kasno, jer veliki dio srednjih škola priprema djecu za određene fakultete. Teško će učenik iz neke umjetničke ili zdravstvene srednje škole postići uspjeh na elektrotehnici ili recimo geodeziji. Ti razgovori se trebaju voditi nakon osnovne škole, a to je pak, nažalost prerano. Tako da ispada da su gimnazijalci u povlaštenom položaju što se odabira studija tiče.

A budimo pošteni. Dijete koje ili ne uči, ili mu učenje ide slabo nema što tražiti na prestižnim fakultetima. Trebalo je reagirati još u prvom srednje (dodatna motivacija, instrukcije), a ne čekati maturu. U krajnjem slučaju, pa ne moramo svi ni studirati. Nisu svi za fakultet. Pa netko može otići raditi i nakon srednje škole.


Roditelj koji je tek u četvrtom razredu srednje škole primijetio da dijete ne uči, ili mu učenje ne ide nije dobar roditelj. I teško tom djetetu s njim. Jer dijete je biljka koju treba stalno paziti, a ne svake četiri godine se sjetiti da imaš dijete u školi (na kraju osmoljetke trebaju ocjene za upis u srednju, pa na kraju srednje ..........).


Pravi roditelj će djetetu prepustiti odabir i odluku o nastavku školovanja, a on će ga samo dodatno informirati i eventualno usmjeriti.

A floskula: ja te hranim i oblačim je nešto najjadnije i najbjednije što možete reći svom djetetu. Što si ga onda pravio. Koliko poznam zakon, i zakonska obaveza roditelja je da se do završetka redovnog školovanja brine za svoje dijete.


I za očekivati je da ćete od djeteta kome ste tako "pedagoški" poturali pod nos svoju zakonsku obavezu, za četrdesetak godina, kada budete nemoćni ležali u krevetu čuti: ja te hranim i presvlačim.
A priznati ću vam, ja to nebi želio čuti. A vi?

 

[Andjela 7]

Naravno da treba stvari sagledati realno. Čak i da uspe upisati fakultet (što je danas normalna pojava-kada mi je sin bio na prijemnom došao je jedan mladić i profesor ga je pitao: "Kako si komšija'" i on je položio znao je odgovor na pitanje:??? i uz pomoć veze i završiti kakav će on stručnjak biti? Nedaj Bože lekar, a nažalost sve je više takvih. Ko ne uči i nema volju bolje neka i ne upisuje.