- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
25. 11. 2010. Izvor: lekarinfo.com
Više nego što izgleda: Šta je zapravo u cigareti?
Cigarete možda izgledaju kao bezazleni beli štapići, ali samo jedna cigareta sadrži više od 4000 različitih hemijskih jedinjenja. Treba znati da cigarete nisu napravljene da bi spasile ljudski rod
Gledajući površno, cigarete predstavljaju mali urolovani papirić, koji je napuljen sitno iseckanim litom duvana, sa postavljenim filterom na jednom kraju. Ali saznanje šta se nalazi ispod ovekve naivne površine može da šokira i najstrastvenije pušače.
Duvan
Kao što verovatno znate glavni sastojak cigarette je list duvana. Duvan u sebi sadrži nikotin hemijsku supstancu koja dovodi do pojave zavisnosti. Količina nikotina u cigartama zavisi od vrste duvana koji se koristi. List duvana sa veće visine sadrži I veću koncentraciju nikotina.
Vrsta duvana je takođe važna. Postoji duvan koji u sebi sadrži više šećera, takav duvan je slađi ali I otrovniji jer sagorevanjem šećera se oslobađa I veća količina štetnih kiselina nastalih njegovim sagorevanjem.
Dim cigarete
Dim cigarete sadrži više od 4000 različitih hemikalija. Najveći deo ovih hemikalija nastaje sagorevanjem duvana, a osatalo je deo hemikalija koje nastaju sagorevanjem papira cigarette, aditiva i poljoprivrednih hemikalija koje se koriste u uzgajanju duvana.
Rak štapići
Glavne komponente duvanskog dima su katran, ugljen monoksid I nikotin, ali pored njih u dimu ima još 60 hemikalija koje su indetifikovane kao kancerogene I oko 30 indetifikovanih metala od kojih su neki radioaktivni. To je jedan od razloga zašto cigarette zovemo I rak štapićima.
Različite hemikalije koje možemo naći u cigaretama imaju različite efekte na pušača. To znači da svaka od kancerogenih materija, metala iz dima cigarette ima svoju zasebnu ulogu u narušavanju čovekovog zdravlja.
Njihova imena
Nemojte da vas zavaraju prijatna imena nekih od sastojaka cigarette kao što su aromatični ugljovodonici ili aromatični amini. Oni možda zvuče bezazleno ali mogu biti veoma otrovni. Nabrojimo neke od supstanci cigareta i duvanskog dima:
- Ugljen monoksid - sastojak izduvnih gasova automobile
- Nikotin - nalazi se u pesticidima
- Arsenic - koristi se kao otrov za insekte
- Hidrogen cijanid - korišćen u gasnim komorama tokom Drugog svetskog rata a trenutno se koristi kao otrov za pacove
- Amonijak - se upotrebljava u domaćinstvu u okviru proizvoda za čišćenje
- Butan I methanol - se nalaze u gorivu
- Fenol - se koristi u đubrivima
- Naftalin - je kancerogen I koristi se kao otrov za moljce
- Kadmijum - se koristi za izradu akumulatora za automobile
- Aceton - se koristi za uklanjanje laka sa noktiju
Opasnosti koje može da izazovu supstance u dimu cigarette:
- Povećani rizik za pojavu šloga, zato što hemikalije iz cigarette izazivaju akumulaciju tečnosti u mozgu
- Povećani rizik za pojavu tumora, uključujući timor pluća, usta I ezofagusa.
- Povećani rizik za bolesti srca I krvnih sudova kao što su:
Periferna vaskularna oboljenja ( bolesti krvnih sudova gornjih I donjih ekstremiteta koje mogu da daovedu do amputacije istih.
Koronarna bolest srca
Nepravilan rad srca
Povišeni krvni pritisak
Srčani napad
- Brao žute mrlje na zubima zbog prisustva katrana
- Povećana koncentracija ukljen monoksida dovodi do povećenog rizika za hipoksiju
- Prevremeno starenje I pojava bora.
Sve ovo treba da bude veliko upozorenje svim pušačima da prestanu da puše, ali to nije lako.
Cigarete izazivaju zavisnost I nije ih se lako odreći.
Nikotin izaziva zavisnost jer stimuliše dopamine u mozgu pušača, koji daje privremeni osećaj opuštenosti I smirenosti. Zbog privremenosti osećaja smienosti pušači ubrzo pale novu cigaretu. Ostaviti cigarette nije lako, a ni proizvođači cigarette ne žele da se lako odreknu svojih kupaca. Nikotinska zavisnost se zato povećeva dodavanjem amonijumovih soli I acetaldehida tokom proizvodnje cigarette. Neki od aditiva stimulišu nikotinske receptore i zato neki povremeni pušači postaju strastveni.
Više nego što izgleda: Šta je zapravo u cigareti?
Cigarete možda izgledaju kao bezazleni beli štapići, ali samo jedna cigareta sadrži više od 4000 različitih hemijskih jedinjenja. Treba znati da cigarete nisu napravljene da bi spasile ljudski rod
Gledajući površno, cigarete predstavljaju mali urolovani papirić, koji je napuljen sitno iseckanim litom duvana, sa postavljenim filterom na jednom kraju. Ali saznanje šta se nalazi ispod ovekve naivne površine može da šokira i najstrastvenije pušače.
Duvan
Kao što verovatno znate glavni sastojak cigarette je list duvana. Duvan u sebi sadrži nikotin hemijsku supstancu koja dovodi do pojave zavisnosti. Količina nikotina u cigartama zavisi od vrste duvana koji se koristi. List duvana sa veće visine sadrži I veću koncentraciju nikotina.
Vrsta duvana je takođe važna. Postoji duvan koji u sebi sadrži više šećera, takav duvan je slađi ali I otrovniji jer sagorevanjem šećera se oslobađa I veća količina štetnih kiselina nastalih njegovim sagorevanjem.
Dim cigarete
Dim cigarete sadrži više od 4000 različitih hemikalija. Najveći deo ovih hemikalija nastaje sagorevanjem duvana, a osatalo je deo hemikalija koje nastaju sagorevanjem papira cigarette, aditiva i poljoprivrednih hemikalija koje se koriste u uzgajanju duvana.
Rak štapići
Glavne komponente duvanskog dima su katran, ugljen monoksid I nikotin, ali pored njih u dimu ima još 60 hemikalija koje su indetifikovane kao kancerogene I oko 30 indetifikovanih metala od kojih su neki radioaktivni. To je jedan od razloga zašto cigarette zovemo I rak štapićima.
Različite hemikalije koje možemo naći u cigaretama imaju različite efekte na pušača. To znači da svaka od kancerogenih materija, metala iz dima cigarette ima svoju zasebnu ulogu u narušavanju čovekovog zdravlja.
Njihova imena
Nemojte da vas zavaraju prijatna imena nekih od sastojaka cigarette kao što su aromatični ugljovodonici ili aromatični amini. Oni možda zvuče bezazleno ali mogu biti veoma otrovni. Nabrojimo neke od supstanci cigareta i duvanskog dima:
- Ugljen monoksid - sastojak izduvnih gasova automobile
- Nikotin - nalazi se u pesticidima
- Arsenic - koristi se kao otrov za insekte
- Hidrogen cijanid - korišćen u gasnim komorama tokom Drugog svetskog rata a trenutno se koristi kao otrov za pacove
- Amonijak - se upotrebljava u domaćinstvu u okviru proizvoda za čišćenje
- Butan I methanol - se nalaze u gorivu
- Fenol - se koristi u đubrivima
- Naftalin - je kancerogen I koristi se kao otrov za moljce
- Kadmijum - se koristi za izradu akumulatora za automobile
- Aceton - se koristi za uklanjanje laka sa noktiju
Opasnosti koje može da izazovu supstance u dimu cigarette:
- Povećani rizik za pojavu šloga, zato što hemikalije iz cigarette izazivaju akumulaciju tečnosti u mozgu
- Povećani rizik za pojavu tumora, uključujući timor pluća, usta I ezofagusa.
- Povećani rizik za bolesti srca I krvnih sudova kao što su:
Periferna vaskularna oboljenja ( bolesti krvnih sudova gornjih I donjih ekstremiteta koje mogu da daovedu do amputacije istih.
Koronarna bolest srca
Nepravilan rad srca
Povišeni krvni pritisak
Srčani napad
- Brao žute mrlje na zubima zbog prisustva katrana
- Povećana koncentracija ukljen monoksida dovodi do povećenog rizika za hipoksiju
- Prevremeno starenje I pojava bora.
Sve ovo treba da bude veliko upozorenje svim pušačima da prestanu da puše, ali to nije lako.
Cigarete izazivaju zavisnost I nije ih se lako odreći.
Nikotin izaziva zavisnost jer stimuliše dopamine u mozgu pušača, koji daje privremeni osećaj opuštenosti I smirenosti. Zbog privremenosti osećaja smienosti pušači ubrzo pale novu cigaretu. Ostaviti cigarette nije lako, a ni proizvođači cigarette ne žele da se lako odreknu svojih kupaca. Nikotinska zavisnost se zato povećeva dodavanjem amonijumovih soli I acetaldehida tokom proizvodnje cigarette. Neki od aditiva stimulišu nikotinske receptore i zato neki povremeni pušači postaju strastveni.