LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Više birača nego građana
B92
Beograd -- U Srbiji ima više glasača nego upisanih punoletnih stanovnika i oko 300.000 novih birača u odnosu na prošle parlamentarne izbore 2008. godine, pišu "Novosti".
Taj paradoks, da nam natalitet opada a glasačka populacija raste, zvaničnici i stručnjaci pravdaju "dečjim bolestima" novog jedinstvenog biračkog spiska koji je napravljen i promovisan posle pune 22 godine višepartizma.
Njih ne iznenađuje ni podatak da je u jedinstvenom spisku za izbore upisano 7.058.063 ljudi, a na popisu je registrovano 7.120.666 stanovnika. Po toj matematici proizlazi da u Srbiji gotovo da nema maloletnika bez prava glasa, a njih je, u stvari, oko 1,7 miliona.
Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, čiji se resor bavio izradom jedinstvenog spiska, objašnjava za "Novosti" da je spisak pravno stanje, a popis faktičko - na terenu.
"Na popisu se, recimo, ne popisuju oni koji žive u inostranstvu, a ima ih u biračkom spisku. Ima i građana koji jednostavno ne žele da se popišu, a pravo glasa im niko ne može oduzeti. Takođe, godišnje premine oko 100.000 ljudi, i puno njih je u biračkom spisku, ali će biti izbrisani", rekao je Marković.
Đorđe Vuković iz Cesida objašnjava da bi bilo nelogično da je obrnuto - da je u biračkom spisku mnogo manje ljudi nego evidentiranih na popisu. On navodi primer Hrvatske, gde je više upisanih u spisak nego što je stanovnika.
"Kod nas je objašnjenje jednostavno: oko milion i po naših ljudi živi u inostranstvu, nisu se popisali, a mi ih evidentiramo u biračkom spisku. Ima i mnogo građana iz BiH i Crne Gore koji imaju dvojno državljanstvo, tako da ih, za razliku od biračkog spiska, popis ne registruje", objašnjava on.
Vuković je uveren i da će sadašnji birački spisak biti umanjen za više od 150.000 ljudi, jer se svakodnevno brišu građani koji su dva puta upisani ili više nisu među živima:
"Naravno, ceo spisak se neće iščistiti do izbora, ali će biti znatno smanjen. U svakom slučaju, regularnost izbora je potpuno zagarantovana i jedinstveni spisak je veliki korak za dalju modernizaciju našeg glasačkog sistema".
Jedna od mana novog sistema jeste i to što će građani moći i van mesta prebivališta da glasaju za parlamentarne izbore, ali ne i za lokalne. Jer, nemoguće je da na biračkim mestima budu odštampani listići za sve opštine Srbije, a nema ni kutija u koje bi se ubacivali ti listići.
To bi moglo da utiče na manju izlaznost na opštinske izbore.
"U ovoj fazi je fizički i tehnički nemoguće glasati za lokalne izbore van prebivališta. Ali kad se ovaj sistem modernizuje i kada se uvede elektronsko glasanje, i to će biti moguće", objasnio je Predrag Grgić, predsednik RIK.
Sprej poslednji put
Sprej i lampa za glasače biće ukinuti tek kada se izbrišu svi građani koji su više puta upisani u spisak. "Tek kada se potpuno iščisti i sredi birački spisak, izbaciće se sprej iz upotrebe. Taj posao bi mogao da bude završen do predsedničkih izbora, ukoliko oni budu krajem godine", ističe Đorđe Vuković.
B92
Beograd -- U Srbiji ima više glasača nego upisanih punoletnih stanovnika i oko 300.000 novih birača u odnosu na prošle parlamentarne izbore 2008. godine, pišu "Novosti".
Taj paradoks, da nam natalitet opada a glasačka populacija raste, zvaničnici i stručnjaci pravdaju "dečjim bolestima" novog jedinstvenog biračkog spiska koji je napravljen i promovisan posle pune 22 godine višepartizma.
Njih ne iznenađuje ni podatak da je u jedinstvenom spisku za izbore upisano 7.058.063 ljudi, a na popisu je registrovano 7.120.666 stanovnika. Po toj matematici proizlazi da u Srbiji gotovo da nema maloletnika bez prava glasa, a njih je, u stvari, oko 1,7 miliona.
Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, čiji se resor bavio izradom jedinstvenog spiska, objašnjava za "Novosti" da je spisak pravno stanje, a popis faktičko - na terenu.
"Na popisu se, recimo, ne popisuju oni koji žive u inostranstvu, a ima ih u biračkom spisku. Ima i građana koji jednostavno ne žele da se popišu, a pravo glasa im niko ne može oduzeti. Takođe, godišnje premine oko 100.000 ljudi, i puno njih je u biračkom spisku, ali će biti izbrisani", rekao je Marković.
Đorđe Vuković iz Cesida objašnjava da bi bilo nelogično da je obrnuto - da je u biračkom spisku mnogo manje ljudi nego evidentiranih na popisu. On navodi primer Hrvatske, gde je više upisanih u spisak nego što je stanovnika.
"Kod nas je objašnjenje jednostavno: oko milion i po naših ljudi živi u inostranstvu, nisu se popisali, a mi ih evidentiramo u biračkom spisku. Ima i mnogo građana iz BiH i Crne Gore koji imaju dvojno državljanstvo, tako da ih, za razliku od biračkog spiska, popis ne registruje", objašnjava on.
Vuković je uveren i da će sadašnji birački spisak biti umanjen za više od 150.000 ljudi, jer se svakodnevno brišu građani koji su dva puta upisani ili više nisu među živima:
"Naravno, ceo spisak se neće iščistiti do izbora, ali će biti znatno smanjen. U svakom slučaju, regularnost izbora je potpuno zagarantovana i jedinstveni spisak je veliki korak za dalju modernizaciju našeg glasačkog sistema".
Jedna od mana novog sistema jeste i to što će građani moći i van mesta prebivališta da glasaju za parlamentarne izbore, ali ne i za lokalne. Jer, nemoguće je da na biračkim mestima budu odštampani listići za sve opštine Srbije, a nema ni kutija u koje bi se ubacivali ti listići.
To bi moglo da utiče na manju izlaznost na opštinske izbore.
"U ovoj fazi je fizički i tehnički nemoguće glasati za lokalne izbore van prebivališta. Ali kad se ovaj sistem modernizuje i kada se uvede elektronsko glasanje, i to će biti moguće", objasnio je Predrag Grgić, predsednik RIK.
Sprej poslednji put
Sprej i lampa za glasače biće ukinuti tek kada se izbrišu svi građani koji su više puta upisani u spisak. "Tek kada se potpuno iščisti i sredi birački spisak, izbaciće se sprej iz upotrebe. Taj posao bi mogao da bude završen do predsedničkih izbora, ukoliko oni budu krajem godine", ističe Đorđe Vuković.