Violončelo

[crvendac_011]

Violončelo

Klasifikacija Žičani instrument (Gudački instrument)
​

Raspon tonova

​

Srodni instrumenti Ostali gudački instrumenti

Muzičari
Mistislav Rostropovich
Jacqueline du Pré
Yo-Yo Ma

Graditelji
Porodica Guarneri
Porodica Amati
Antonio Stradivari

Violončelo je žičani gudački instrument, mnogo veći od violine i viole.
Pri sviranju se drži među koljenima. Na kraju trupa ima šiljasti klin (nogu) kojim ga svirač oslanja o pod. Note za violončelo najčešće se pišu u F-ključu (bas ključu), ali se upotrebljavaju i drugi ključevi: G ključ i C ključevi (C ili tenor ključevi).
Najsavršenije gudačke instrumente izrađivali su u XVII vijeku italijanski majstori Stradivari, Guarneri i Amati. Gudački instrumenti mogu sačinjavati i manje (komorne) sastave, kao što su gudački trio, gudački kvartet i komorni gudački orkestar.

Žice

Čelo ima četiri žice : C, G, D, A. C je najdublja, a A najviša. Na čelu postoje čivije, (one su na vrhu violončela i izgledaju kao vijci) pomoću kojih zatežemo žice. Tim zatezanjem štimamo čelo i žicu tako da bi imali odgovarajući zvuk. Kada gudalo stavimo na žicu, i povučemo žica proizvodi vibracije, a zvuk izlazi kroz otvore na čelu koji liče malom slovu f.

Izvor: Vikipedija



​

 

[crvendac_011]

Poznati violončelisti

​

 

[crvendac_011]

Zapevaj uz štakolončelo

ZAPEVAJ UZ ŠTAKOLONČELO


Iako ga svi znaju kao multiinstrumentalistu i kompozitora, Nebojša Ignjatović nedavno je otkrio još jedno od svojih mnogih muzičkih lica




Nebeska muzika održava ravnotežu u vaseljeni, tvrdio je još Pitagora govoreći o harmoniji sfera. Sva je prilika da odjeci svemirskih treptaja stižu na razne načine i do Zemlje, odnosno do Zemljana, odjekujući u njima. Međutim, samo neki, posebno obdareni, uspevaju zatim da „naprave” muziku, bilo kad i od bilo čega, uvek u potrazi za početnim tonom od koga kreće nova potraga za muzičkim skladom. Ako ne skladom, onda bar izvesnim smislom ili značenjem...
Neka vrsta svetske premijere novog muzičkog instrumenta zbila se prvog martovskog dana na koncertu – filmskoj projekciji u kulturnom centru „Parobrod” u Beogradu. Taj novi instrument (koji, istini za volju, postoji već nekoliko meseci) izumeo je kontrabasista Nebojša Ignjatović, redovni profesor Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, kompozitor, multiinstrumentalista, vođa grupe „Secondhanders”...
Sticajem neveselih okolnosti poznati muzičar obreo se pre izvesnog vremena u ortopedskoj bolnici na Banjici. Lečenje kuka podrazumevalo je i određeno vreme u bolničkoj sobi. Nebojša Ignjatović, poznat i kao Nebe, čovek čiju je dušu muzika odavno ukrala, svuda vidi mogućnost za sviranje i pevanje! Tako je bilo i dok je ležao u bolnici. Tražeći muziku i osvrćući se oko sebe, ugledao je štake uz čiju se pomoć kretao…



Nebojša Ignjatović pokazuje novi muzički instrument,
štakolončelo, napravljen od štake, i objašnjava kako ga svira

Verovatno je pomislio: pa kad mogu da naprave okarinu od rotkve ili šargarepe, zašto ne bi bilo moguće sagraditi žičani instrument od štake!? Maestro Ignjatović dao se na posao. Na određenom mestu u gornjoj polovini štake smestio je kobilicu s pik-apom, za kobilicu je s gornje strane zakačio pet žica, a s donje dve, naštimovao ih je i dodao gajtan za struju.
Tako je od štake nastao instrument sličan liri, ali koji je graditelj ipak nazvao štakolončelo ili shtakoloncello (premda ga svira tehnikom čupanja žica prstima, a ne uz pomoć gudala, kao kad je reč o violončelu). U svakom slučaju, štakolončelo dobro zvuči – i kao ime i kao instrument.
Ko želi da se uveri u to kako radi novi muzički patent profesora Nebeta, može da posluša svojevrsnu obradu italijansko-beogradske pesme za glas i štakolončelo:

Razume se, ukoliko imate računar i vezu s Internetom. Ukoliko ne, ne preostaje vam ništa drugo do da vrebate sledeći koncert Nebojše Ignjatovića na kome će svirati štakolončelo.

Autor: M. Ognjanović
Izvor: Politikin zabavnik


​