Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Vinske mušice pomažu u istraživanju pamćenja
Tražeći odgovor na koji način se ljudsko pamćenje razvija i održava naučnici su testirali mozak vinske mušice.
Naučnici se nadaju da istraživanjima mozga tih mušica mogu doći do saznanja korisnih za lečenje teških neuroloških oboljenja, preneo je Glas Amerike.
Ron Dejvis, šef katedre za neurologiju na Istraživačkom institutu u Jupiteru na Floridi, objašnjava da je ljudski mozak i danas nepoznanica jer ima oko 100 milijardi neurona, a mozak vinske mušice je jednostavne građe (ima oko 100.000 neurona) i može se postaviti pod mikroskop dok je još u funkciji.
Mogu se izolovati neuroni različitih funkcija i posmatrati kako, uz stimulaciju, šalju signale ostalim neuronima.
U jednom nizu laboratorijskih testova, vinske mušice su "trenirane" da zapamte miris koji se povezuje s električnim šokom i naučile su da je jedan miris loš jer su u njegovoj prisutnosti kažnjavane, a da je drugi miris u redu.
Ispitivanjem je ustanovljeno da se sećaju razlike u mirisima: oko 90 posto mušica izbegava električni šok. One koje ga ne izbegavaju izolovane su da bi se istražili njihovi geni.
U osnovi, vinske mušice imaju iste gene kao i mi, samo manji broj i njihova korelacija s ljudima je ono što čini istraživanje tako obećavajućim, kaže Dejvis.
"Ako kod mušica pronađemo gen koji je važan za objašnjenje procesa kao što je memorija, sekvenca tog gena u globalu je očuvana. Taj gen možemo da upotrebimo kako bi prepoznali sličan gen kod miševa ili kod ljudi, jer oni imaju vrlo sličnu sekvencu. Zbog toga s vrlo velikom verovatnoćom možemo kod ljudi prepoznati veliku većinu gena koji postoje kod vinskih mušica", rekao je Dejvis.
Bolesti poput Alchajmerove, Parkinsonove i ostalih, ili psihijatrijske – kao što su šizofrenije, bipolarni poremećaj, autizam - obeležene su poremećajem u usvajanju znanja, kaže Dejvis i izražava nadu da će njihov rad dovesti do leka za podstrek kognitivnih sposobnosti (pamćenje, prisećanja, rezonovanja) koji će pomoći mozgu da se bori protiv tih bolesti.
Izvor: Tanjug
Tražeći odgovor na koji način se ljudsko pamćenje razvija i održava naučnici su testirali mozak vinske mušice.
Naučnici se nadaju da istraživanjima mozga tih mušica mogu doći do saznanja korisnih za lečenje teških neuroloških oboljenja, preneo je Glas Amerike.
Ron Dejvis, šef katedre za neurologiju na Istraživačkom institutu u Jupiteru na Floridi, objašnjava da je ljudski mozak i danas nepoznanica jer ima oko 100 milijardi neurona, a mozak vinske mušice je jednostavne građe (ima oko 100.000 neurona) i može se postaviti pod mikroskop dok je još u funkciji.
Mogu se izolovati neuroni različitih funkcija i posmatrati kako, uz stimulaciju, šalju signale ostalim neuronima.
U jednom nizu laboratorijskih testova, vinske mušice su "trenirane" da zapamte miris koji se povezuje s električnim šokom i naučile su da je jedan miris loš jer su u njegovoj prisutnosti kažnjavane, a da je drugi miris u redu.
Ispitivanjem je ustanovljeno da se sećaju razlike u mirisima: oko 90 posto mušica izbegava električni šok. One koje ga ne izbegavaju izolovane su da bi se istražili njihovi geni.
U osnovi, vinske mušice imaju iste gene kao i mi, samo manji broj i njihova korelacija s ljudima je ono što čini istraživanje tako obećavajućim, kaže Dejvis.
"Ako kod mušica pronađemo gen koji je važan za objašnjenje procesa kao što je memorija, sekvenca tog gena u globalu je očuvana. Taj gen možemo da upotrebimo kako bi prepoznali sličan gen kod miševa ili kod ljudi, jer oni imaju vrlo sličnu sekvencu. Zbog toga s vrlo velikom verovatnoćom možemo kod ljudi prepoznati veliku većinu gena koji postoje kod vinskih mušica", rekao je Dejvis.
Bolesti poput Alchajmerove, Parkinsonove i ostalih, ili psihijatrijske – kao što su šizofrenije, bipolarni poremećaj, autizam - obeležene su poremećajem u usvajanju znanja, kaže Dejvis i izražava nadu da će njihov rad dovesti do leka za podstrek kognitivnih sposobnosti (pamćenje, prisećanja, rezonovanja) koji će pomoći mozgu da se bori protiv tih bolesti.
Izvor: Tanjug