LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Vila koja čuva mnoge tajne
Šta se u proteklih sto pedeset godina pričalo i odlučivalo iza zatvorenih vrata letnjikovca Obrenovića, u kome su se prošlog petka sreli Tadić, Kosorova i Pahor, ostaće zauvek misterija
Vila „Zlatni breg” (Foto R. Krstinić)
Smederevo – Za „Zlatni breg“ mnogi su čuli tek pre nekoliko dana kada je iz kabineta predsednika Srbije najavljeno da je baš ta vila nadomak Smedereva odabrana za sastanak predsednika Srbije i premijera Hrvatske i Slovenije. Međutim, za „Zlatni breg“ prvi put su čuli i mnogi Smederevci. Ili su bar tako tvrdili. Dolazeći na ovaj sastanak raspitivali smo se, prolazeći kroz grad za put do vile, ali su svi s kojima smo pričali pitali „Koji Zlatni breg? Nema nikakvog Zlatnog brega. Možda mislite na vilu Obrenovića?”. Onda bi nam objašnjavali da je taj naziv „Zlatni breg“ novijeg datuma i da je za njih to isključivo bila i ostala vila Obrenovića. Uostalom tako piše i na tabli koja pokazuje put ka vili.
Kako god, vila je zaista reprezentativno zdanje. Nalazi se na izlasku iz Smedereva u naselju Plavinac, tačnije u brdu i dominira čitavim krajem. Odatle puca pogled na kraljeve vinograde i Dunav.
A prošlog petka ovde se i sve bukvalno plavilo od pripadnika žandarmerije kojaje obezbeđivala skup koji je zahtevao da sve bude bez greške. Mnogi od njih nisu bili ni vidljivi na prvi pogled jer su okupirali okolna brda i visove, a Dunavom je čitavo vreme krstario brod rečne mornarice.
Brojna reportažna kola televizijskih ekipa iz Srbije i Hrvatske i poneka iz Slovenije, „montirala“ su se u dvorištu vile, ali na pristojnoj, bezbednosno prihvatljivoj razdaljini. Za stotinak novinara u neposrednoj blizini vile bio je razapet ogroman beli šator. Bilo je pića, a služila se i gorka kafa.
Kada se posle izvesnog čekanja pojavila kolona crnih automobila slovenačkog premijera Boruta Pahora, koji je stigao prvi, predsednik Tadić se s njim srdačno zagrlio i onda su obojica desetak minuta čekali na dolazak Jadranke Kosor. Zagrljaj i sa hrvatskom premijerkom, ali je njena uzdržanost učinila da on ne bude toliko srdačan kao sa Pahorom. U odelu sive boje, svilenoj bež košulji i visokim potpeticama Kosorova je delovala elegantno, ali oštrom oku koleginica iz hrvatskih medija nije promaklo da je bila na, za nju, neuobičajeno visokim štiklama. Iz kratkog kurtoaznog razgovora na dočeku bilo je jasno da su troje visokih zvaničnika preskočili neke barijere, između ostalog nisu ni persirali jedno drugom.
Susret iza zatvorenih vrata trajao je gotovo sat duže od predviđenog, a svoje obraćanje medijima Tadić je počeo pohvalama na račun stare vile u kojoj je ugostio svoje sagovornike i u kojoj je i sam bio prvi put.
Ova smederevska vila iz 19. veka, poznatija kao letnjikovac Obrenovića zaista je vredna hvale. Ona je jedan od najreprezentativnijih objekata koji Srbija ima. Svedok je mnogih susreta i odluka, u njoj su tokom sto pedeset godina boravile različite ličnosti, od kraljeva do komunističkih vladara, pripadnika tajnih službi, fudbalera, glumaca.
Na ovom mestu Miloš Obrenović je najpre, 1831. godine zasadio vinograde na 36 hektara, a potom je njegov sin Milan nastavio sa uređenjem i opremanjem letnjikovca. U vreme kralja Aleksandra i kraljice Drage Mašin u letnjikovcu su priređivane zabave i okupljali su se poznati umetnici i književnici. Dolazili su Laza Kostić, Milovan Glišić, Milan Rakić. U vili se i danas nalaze Rakićev krevet, biblioteka i radni sto.
Za vreme Prvog svetskog rata pretvorena je u nemačku bolnicu, a posle Drugog svetskog rata postala je državno vlasništvo, prvo vila Izvršnog veća, a potom i rezidencijalni objekat Vlade Republike Srbije. Deo nameštaja i vredniji predmeti odneti su za vreme Drugog svetskog rata kada je tu bila smeštena komanda nemačke vojske. Najveći deo nameštaja koji danas krasi vilu nabavljen je posle Drugog svetskog rata na aukcijama u evropskim metropolama, a deo je otkupljivan od starih beogradskih porodica.
Vila je rekonstruisana dva puta. Prvi put na zahtev kraljice Natalije, koja je vilu dobila posle razvoda sa Milanom, a drugi put pred Samit nesvrstanih u Beogradu 1961. godine, kada je Tito, oduševljen vilom i prirodom oko nje, naredio da se ona obnovi. U vili su snimani filmovi „Četvrti čovek“ i „Pljačka Trećeg rajha“kao i serija „Kraj dinastije Obrenović“.
Politika
Šta se u proteklih sto pedeset godina pričalo i odlučivalo iza zatvorenih vrata letnjikovca Obrenovića, u kome su se prošlog petka sreli Tadić, Kosorova i Pahor, ostaće zauvek misterija
Vila „Zlatni breg” (Foto R. Krstinić)
Smederevo – Za „Zlatni breg“ mnogi su čuli tek pre nekoliko dana kada je iz kabineta predsednika Srbije najavljeno da je baš ta vila nadomak Smedereva odabrana za sastanak predsednika Srbije i premijera Hrvatske i Slovenije. Međutim, za „Zlatni breg“ prvi put su čuli i mnogi Smederevci. Ili su bar tako tvrdili. Dolazeći na ovaj sastanak raspitivali smo se, prolazeći kroz grad za put do vile, ali su svi s kojima smo pričali pitali „Koji Zlatni breg? Nema nikakvog Zlatnog brega. Možda mislite na vilu Obrenovića?”. Onda bi nam objašnjavali da je taj naziv „Zlatni breg“ novijeg datuma i da je za njih to isključivo bila i ostala vila Obrenovića. Uostalom tako piše i na tabli koja pokazuje put ka vili.
Kako god, vila je zaista reprezentativno zdanje. Nalazi se na izlasku iz Smedereva u naselju Plavinac, tačnije u brdu i dominira čitavim krajem. Odatle puca pogled na kraljeve vinograde i Dunav.
A prošlog petka ovde se i sve bukvalno plavilo od pripadnika žandarmerije kojaje obezbeđivala skup koji je zahtevao da sve bude bez greške. Mnogi od njih nisu bili ni vidljivi na prvi pogled jer su okupirali okolna brda i visove, a Dunavom je čitavo vreme krstario brod rečne mornarice.
Brojna reportažna kola televizijskih ekipa iz Srbije i Hrvatske i poneka iz Slovenije, „montirala“ su se u dvorištu vile, ali na pristojnoj, bezbednosno prihvatljivoj razdaljini. Za stotinak novinara u neposrednoj blizini vile bio je razapet ogroman beli šator. Bilo je pića, a služila se i gorka kafa.
Kada se posle izvesnog čekanja pojavila kolona crnih automobila slovenačkog premijera Boruta Pahora, koji je stigao prvi, predsednik Tadić se s njim srdačno zagrlio i onda su obojica desetak minuta čekali na dolazak Jadranke Kosor. Zagrljaj i sa hrvatskom premijerkom, ali je njena uzdržanost učinila da on ne bude toliko srdačan kao sa Pahorom. U odelu sive boje, svilenoj bež košulji i visokim potpeticama Kosorova je delovala elegantno, ali oštrom oku koleginica iz hrvatskih medija nije promaklo da je bila na, za nju, neuobičajeno visokim štiklama. Iz kratkog kurtoaznog razgovora na dočeku bilo je jasno da su troje visokih zvaničnika preskočili neke barijere, između ostalog nisu ni persirali jedno drugom.
Susret iza zatvorenih vrata trajao je gotovo sat duže od predviđenog, a svoje obraćanje medijima Tadić je počeo pohvalama na račun stare vile u kojoj je ugostio svoje sagovornike i u kojoj je i sam bio prvi put.
Ova smederevska vila iz 19. veka, poznatija kao letnjikovac Obrenovića zaista je vredna hvale. Ona je jedan od najreprezentativnijih objekata koji Srbija ima. Svedok je mnogih susreta i odluka, u njoj su tokom sto pedeset godina boravile različite ličnosti, od kraljeva do komunističkih vladara, pripadnika tajnih službi, fudbalera, glumaca.
Na ovom mestu Miloš Obrenović je najpre, 1831. godine zasadio vinograde na 36 hektara, a potom je njegov sin Milan nastavio sa uređenjem i opremanjem letnjikovca. U vreme kralja Aleksandra i kraljice Drage Mašin u letnjikovcu su priređivane zabave i okupljali su se poznati umetnici i književnici. Dolazili su Laza Kostić, Milovan Glišić, Milan Rakić. U vili se i danas nalaze Rakićev krevet, biblioteka i radni sto.
Za vreme Prvog svetskog rata pretvorena je u nemačku bolnicu, a posle Drugog svetskog rata postala je državno vlasništvo, prvo vila Izvršnog veća, a potom i rezidencijalni objekat Vlade Republike Srbije. Deo nameštaja i vredniji predmeti odneti su za vreme Drugog svetskog rata kada je tu bila smeštena komanda nemačke vojske. Najveći deo nameštaja koji danas krasi vilu nabavljen je posle Drugog svetskog rata na aukcijama u evropskim metropolama, a deo je otkupljivan od starih beogradskih porodica.
Vila je rekonstruisana dva puta. Prvi put na zahtev kraljice Natalije, koja je vilu dobila posle razvoda sa Milanom, a drugi put pred Samit nesvrstanih u Beogradu 1961. godine, kada je Tito, oduševljen vilom i prirodom oko nje, naredio da se ona obnovi. U vili su snimani filmovi „Četvrti čovek“ i „Pljačka Trećeg rajha“kao i serija „Kraj dinastije Obrenović“.
Politika