LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Viktor Ponedeljnik SSSR video
Viktor Ponedlejnik je 1960. godine ušao u istoriju evropskih prvenstava kao prvi strelac pobedonosnog gola u finalima i to protiv Jugoslavije. U svojoj ispovesti Ponedeljnik je izneo niz čudnih situacija koje su dovele do toga da Jugoslavija izgubi u produžecima i da na kraju SSSR postane prvak Evrope. Pogledaj šta kaže Ponedeljnik...
Prvo Evropsko prvenstvo odigrano je u Francuskoj 1960. godine pod nazivom Kup Nacija. U finalu su se sastale reprezentacije sada već dve sada nepostojece države SSSR-a i Jugoslavije. Sovjeti su tada bili bolji a strelac prvog pobedonosnog gola u finalima Eura bio je legendarni Viktor Ponedeljnik.
Viktor Ponedeljnik danas ima 75 godina. U svojoj bogatoj fudbalskoj karijeri igrao je sovjetske klubove Torpedo, Rostov, CSKA Moskva i Spartak. Za reprezentaciju SSSR-a ovaj nekadašnji napadač odigrao je 29 mečeva nakojima je postigao 20 golova. Jedan od njih bio je ključni u osvajanju jedine titule evropskog prvaka u istoriji SSSR-a.
Rusi kao naslednici te države ove godine u Poljskoj i Ukrjaini su sjajno startovali, tako da nije nemoguće da ponove ovaj uspeh od pre 52 godine. Međutim Viktor Ponedeljnik je ušao u istoriju kao strelac prvog pobedonosnog gola u finalima evropskih prvenstava.
U regularnom toku finala u Parizu, rezultat između Jugoslavije i SSSR-a bio je 1:1. Strelac za tadašnju Jugoslaviju bio je Milan Galić da bi potom u 113. minutu Viktor Ponedeljnik doneo pobedu Sovjetima.
Evo i intervijua kojeg je ovaj istaknuti sovjetski reprezentativac dao za hrvatski portal "euronogomet.com":
"Na tom takmičenju su igrale samo četiri ekipe, tako da je naša prva utakmica bila polufinale protiv Čehoslovacke u Marseju. Došli smo u hotel prilično kasno i ja se nisam osjećao dobro, tako da mi je trener rekao da propustim trening i idem odmah u krevet. Kada sam se ujutro probudio osecao sam se kao da imam krila. Kada sam izašao na teren lekar reprezentacije je bio začuđen. Rekao je: "Pogledajte Ponedelnjik, on je drugi čovek." Siguran sam da je za to zaslužna mediteranska klima."
Jeste li morali biti u hotelu ili vam je bio dozvoljen izlazak?
"Izašli smo iz hotela na dan kad se igrala utakmica, posetiti "Chateau d'If", gde je Dimasov Grof Monte Kristo proveo godinu dana u zatvoru. Tamo je bila katedrala i odjednom je moj saigrač Valentin Bubukin zavapio da nam svemogući Bog podari pobedu u polufinalu iu finalu. "Svi smo znali da nije primereno da se smejemo u katedrali, ali kada smo izašli neko je Bubukina upitao:" Val, jesi li to ti praznoveran? ", a on je odgovorio:" Ne, kako bih mogao biti, ja sam komunista. "
Finale se igralo na starom "Parku Prinčeva". Šta se tamo dogodilo?
"Sećam se da je padala kiša i da su Jugosloveni izašli na teren s namerom da nas "ubiju" u prvih 15-20 minuta. Ali Jašin je bio briljantan. Milan Galić je doveo Jugoslaviju u vođstvo od 1:0, ali kako je prvo poluvreme odmicalo osećao sam da kod naših protivnika raste frustracija (klasično za ovdašnje reprezentacije prim.aut). Mene je čuvao Jovan Miladinović.
To je bilo strašno, udarao me je gde god je stigao. Na pluvremenu su nas smirili i rekli nam da igramo najbolje što možemo. Ja sam stavio drugi par kostobrana! Postepeno smo preuzimali inicijativu. Bubukin je sažno opalio sa 30 metara, njihov golman Blagoje Vidinić je odbio loptu, ali Slava Metrevelji je bio najbrži i izjednačio. Jugosloveni su jedva stajali na nogama, ali ostalo je 1:1 nakon 90 minuta. Mi smo kolabirali na terenu, svi su bili apsolutno iscrpljeni. Onda smo culi kako nam viču sak lupe: "Momci, utakmica ide u našem smeru. Pogledajte ih. Nije im ostalo ni malo snage. I bili su u pravu."
A vaš pobednički gol?
"Bilo je to u 112. ili 113. minutu. Jašin je bacio loptu Igoru Nenu, koji ju je prosledio Meškiju, a on je potom prošao pored svog čuvara i ubacio loptu prema jedanaestercu. Ja sam se bacio i pokušao loptu glavom poslati u ugao gola, ali sam upao među njihove igrače i nisam ni video šta se dogodilo. Bio sam još licem u blatu kada sam čuo kako se navijači raduju i pomislio sam: "Hvala Bogu!" Bio je to najveci trenutak u celoj mojoj karijeri".
A onda ...?
"Trebalo nam je neko vreme da ustanemo i vratimo se na svoju polovinu da bi se utakmica nastavila, ali bilo je neverovatno videti da su Jugosloveni još na zemlji i da ne pokazuju nikakvu želju da ustanu i nastave igrati. Kasnije su nam rekli da im je Tito u slučaju pobede obećao zemlju i kuće na moru, apartmane u najlepšem delu Beograda i puno novca. U svakom slučaju, završili smo utakmicu i Neno je podigao pehar. Očekivalo se da otrčimo počasni krg, ali to je bilo mučenje. Vratili smo se u svlačionicu tako iscrpljeni da nismo imali energije ni za tuširanj. Onda se odjednom začuo piskavi glas našeg lekara koji je rekao Jašinu: "Ja sam stalno govorio da ćemo pobediti!" Svi smo prasnuli u smeh. Jašin je ustao, podigao svoje ogromne šake u vazduh i rekao: "Profesore, vi ste čovek čije ime treba ući u istoriju!"
Jeste li mislili da će Kup nacija postati tako značajno takmičenje?
"Naravno da smo se prikladno pripremali za takmičenje i, prirodno, sanjali o pobedi, ali bilo je interesantno da pre odlaska u Francusku niko na nas nije stavljao nikakav pritisak. Običaj je bio u to vreme da se sportisti pre odlaska na velika takmičenja pozivaju u ministarstvo propagande centralnog komiteta komunistićke partije kako bi dobili njihove naredbe. To je bilo obavezno. Ali ne tom prilikom".
Kako biste vašu karijeru i način života uporedili sa današnjim zvezdama?
"Ne volim poređenja. Bili smo tretirani kao heroji, ali niko nije razmišljao o novcu. Rekli su nam u Francuskoj da ce nam platiti 1.500 ili 2.000 dolara u rubljama kad se vratimo u Moskvu. To je pomalo smešno, gledajući iz ove perspektive. Vratili smo se u Moskvu, vratili se u svoje klubove i pedeset godina kasnije još cekamo da dobijemo taj novac. Ali ono što nam je bilo najvažnije jeste da smo igrali za ideale i za svoju zemlju".
jedan nula
Viktor Ponedlejnik je 1960. godine ušao u istoriju evropskih prvenstava kao prvi strelac pobedonosnog gola u finalima i to protiv Jugoslavije. U svojoj ispovesti Ponedeljnik je izneo niz čudnih situacija koje su dovele do toga da Jugoslavija izgubi u produžecima i da na kraju SSSR postane prvak Evrope. Pogledaj šta kaže Ponedeljnik...
Prvo Evropsko prvenstvo odigrano je u Francuskoj 1960. godine pod nazivom Kup Nacija. U finalu su se sastale reprezentacije sada već dve sada nepostojece države SSSR-a i Jugoslavije. Sovjeti su tada bili bolji a strelac prvog pobedonosnog gola u finalima Eura bio je legendarni Viktor Ponedeljnik.
Viktor Ponedeljnik danas ima 75 godina. U svojoj bogatoj fudbalskoj karijeri igrao je sovjetske klubove Torpedo, Rostov, CSKA Moskva i Spartak. Za reprezentaciju SSSR-a ovaj nekadašnji napadač odigrao je 29 mečeva nakojima je postigao 20 golova. Jedan od njih bio je ključni u osvajanju jedine titule evropskog prvaka u istoriji SSSR-a.
Rusi kao naslednici te države ove godine u Poljskoj i Ukrjaini su sjajno startovali, tako da nije nemoguće da ponove ovaj uspeh od pre 52 godine. Međutim Viktor Ponedeljnik je ušao u istoriju kao strelac prvog pobedonosnog gola u finalima evropskih prvenstava.
U regularnom toku finala u Parizu, rezultat između Jugoslavije i SSSR-a bio je 1:1. Strelac za tadašnju Jugoslaviju bio je Milan Galić da bi potom u 113. minutu Viktor Ponedeljnik doneo pobedu Sovjetima.
Evo i intervijua kojeg je ovaj istaknuti sovjetski reprezentativac dao za hrvatski portal "euronogomet.com":
"Na tom takmičenju su igrale samo četiri ekipe, tako da je naša prva utakmica bila polufinale protiv Čehoslovacke u Marseju. Došli smo u hotel prilično kasno i ja se nisam osjećao dobro, tako da mi je trener rekao da propustim trening i idem odmah u krevet. Kada sam se ujutro probudio osecao sam se kao da imam krila. Kada sam izašao na teren lekar reprezentacije je bio začuđen. Rekao je: "Pogledajte Ponedelnjik, on je drugi čovek." Siguran sam da je za to zaslužna mediteranska klima."
Jeste li morali biti u hotelu ili vam je bio dozvoljen izlazak?
"Izašli smo iz hotela na dan kad se igrala utakmica, posetiti "Chateau d'If", gde je Dimasov Grof Monte Kristo proveo godinu dana u zatvoru. Tamo je bila katedrala i odjednom je moj saigrač Valentin Bubukin zavapio da nam svemogući Bog podari pobedu u polufinalu iu finalu. "Svi smo znali da nije primereno da se smejemo u katedrali, ali kada smo izašli neko je Bubukina upitao:" Val, jesi li to ti praznoveran? ", a on je odgovorio:" Ne, kako bih mogao biti, ja sam komunista. "
Finale se igralo na starom "Parku Prinčeva". Šta se tamo dogodilo?
"Sećam se da je padala kiša i da su Jugosloveni izašli na teren s namerom da nas "ubiju" u prvih 15-20 minuta. Ali Jašin je bio briljantan. Milan Galić je doveo Jugoslaviju u vođstvo od 1:0, ali kako je prvo poluvreme odmicalo osećao sam da kod naših protivnika raste frustracija (klasično za ovdašnje reprezentacije prim.aut). Mene je čuvao Jovan Miladinović.
To je bilo strašno, udarao me je gde god je stigao. Na pluvremenu su nas smirili i rekli nam da igramo najbolje što možemo. Ja sam stavio drugi par kostobrana! Postepeno smo preuzimali inicijativu. Bubukin je sažno opalio sa 30 metara, njihov golman Blagoje Vidinić je odbio loptu, ali Slava Metrevelji je bio najbrži i izjednačio. Jugosloveni su jedva stajali na nogama, ali ostalo je 1:1 nakon 90 minuta. Mi smo kolabirali na terenu, svi su bili apsolutno iscrpljeni. Onda smo culi kako nam viču sak lupe: "Momci, utakmica ide u našem smeru. Pogledajte ih. Nije im ostalo ni malo snage. I bili su u pravu."
A vaš pobednički gol?
"Bilo je to u 112. ili 113. minutu. Jašin je bacio loptu Igoru Nenu, koji ju je prosledio Meškiju, a on je potom prošao pored svog čuvara i ubacio loptu prema jedanaestercu. Ja sam se bacio i pokušao loptu glavom poslati u ugao gola, ali sam upao među njihove igrače i nisam ni video šta se dogodilo. Bio sam još licem u blatu kada sam čuo kako se navijači raduju i pomislio sam: "Hvala Bogu!" Bio je to najveci trenutak u celoj mojoj karijeri".
A onda ...?
"Trebalo nam je neko vreme da ustanemo i vratimo se na svoju polovinu da bi se utakmica nastavila, ali bilo je neverovatno videti da su Jugosloveni još na zemlji i da ne pokazuju nikakvu želju da ustanu i nastave igrati. Kasnije su nam rekli da im je Tito u slučaju pobede obećao zemlju i kuće na moru, apartmane u najlepšem delu Beograda i puno novca. U svakom slučaju, završili smo utakmicu i Neno je podigao pehar. Očekivalo se da otrčimo počasni krg, ali to je bilo mučenje. Vratili smo se u svlačionicu tako iscrpljeni da nismo imali energije ni za tuširanj. Onda se odjednom začuo piskavi glas našeg lekara koji je rekao Jašinu: "Ja sam stalno govorio da ćemo pobediti!" Svi smo prasnuli u smeh. Jašin je ustao, podigao svoje ogromne šake u vazduh i rekao: "Profesore, vi ste čovek čije ime treba ući u istoriju!"
Jeste li mislili da će Kup nacija postati tako značajno takmičenje?
"Naravno da smo se prikladno pripremali za takmičenje i, prirodno, sanjali o pobedi, ali bilo je interesantno da pre odlaska u Francusku niko na nas nije stavljao nikakav pritisak. Običaj je bio u to vreme da se sportisti pre odlaska na velika takmičenja pozivaju u ministarstvo propagande centralnog komiteta komunistićke partije kako bi dobili njihove naredbe. To je bilo obavezno. Ali ne tom prilikom".
Kako biste vašu karijeru i način života uporedili sa današnjim zvezdama?
"Ne volim poređenja. Bili smo tretirani kao heroji, ali niko nije razmišljao o novcu. Rekli su nam u Francuskoj da ce nam platiti 1.500 ili 2.000 dolara u rubljama kad se vratimo u Moskvu. To je pomalo smešno, gledajući iz ove perspektive. Vratili smo se u Moskvu, vratili se u svoje klubove i pedeset godina kasnije još cekamo da dobijemo taj novac. Ali ono što nam je bilo najvažnije jeste da smo igrali za ideale i za svoju zemlju".
jedan nula