- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.033
Викенд-младе траже правду
Индијски гастарбајтери дођу у домовину да се ожене, а онда узму мираз и нестану без трага
Несрећне жене не могу поново да се удају и постају терет родитељима Фото АФП
Слике с венчања и две неискоришћене возне карте за медени месец једино су што је Аманџиоти Каур остало од брака. Недељу дана после раскошне свадбе у једном сеоцету у индијској држави Пенџаб, њен супруг се вратио у Монтреал са обећањем да ће новопеченој супрузи послати документа потребна за визу. Али папири никада нису стигли, а када је коначно успела да ступи у контакт с њим, није хтео да је призна.
„Написала сам му 120 писама, 500 пута сам га звала телефоном у Канаду, али ништа га није дотакло,“ прича за АФП 22-годишња Аманџиота која већ две године, од венчања, пати од хроничне депресије.
„Мрзим себе што сам заволела безосећајног човека. Преварио је и мене и моју породицу,“ каже и показује на хектар и по земље колико је њен отац морао да прода даби покрио огромне трошкове свадбе.
Она је само једна од индијских преварених млади. Индијски емигранти дођу у земљу да склопе по традицији уговорени брак, а онда побегну са новцем од мираза. Према подацима странке Лок Бхалај, мале политичке организације у Пенџабу, више од 22.000 напуштених млади је поднело кривичну пријаву против индијских младожења нерезидената. Оснивач странке Б.Ромувалија каже да је за последњих десет година помогао да 1.200 жена уђе траг својим мужевима.
„Њима је брак најлакши начин да зараде, а план је да збришу из земље чим добију мираз,“ објашњава он, наглашавајући да се тачан број на овај начин преварених жена не зна, јер се многе из конзервативних средина не жале да не би осрамотиле фамилију.
У Индији је од 1961. законом забрањено давање и прихватање мираза, али вековна традиција да младина породица дарује младожењину новцем, одећом и накитом и даље је снажно укорењена.
Аманџиота Каур не жели да каже колико је новца њен супруг сакупио, али најчешће се ради о десетинама хиљада долара. Тренутно је сезона свадби у Индији, па младићи који живе у Канади, Британији и другим западним земљама долазе у завичај да на инсистирање родитеља себи нађу младу како традиција налаже. Девојке очајнички желе да емигрирају да би побегле од сеоског живота. Међутим, заједнице обично трају само неколико дана.
Ове викенд-младе не могу поново да се удају, постају терет родитељима и једина им нада остаје да ће се мужеви можда некад предомислити.
„То се ипак не догађа. Мушкарци се не враћају у село због страха да ће бити ухапшени или претучени. Отидите у било које село у Пенџабу и наћи ћете бар једну викенд-младу која живи са родитељима,“ каже Рада Навин, која је 2004. доживела исту судбину, а данас држи кројачку радњу у којој запошљава напуштене пенџапске невесте.
Њој је муж одмах по венчању признао да има девојку Европљанку и да ће јој помоћи око папира само ако буде пристала да живи са „другом женом“ у истој кући у Лондону,што је она одбила.
Има и случајева да одбегле младожење уцењују тазбину тражећи све више и више новца да би једног дана дошли да узму девојку.
Једно истраживање Пенџапског универзитета из 2007. показало је да само у овој држави 25.000 напуштених жена води борбу против правног система који им нуди слабу наду да ће правда бити задовољена.
Ј. Ј. К.
Oбјављено: 09.01.2011.
Извор: Политика
Индијски гастарбајтери дођу у домовину да се ожене, а онда узму мираз и нестану без трага
Несрећне жене не могу поново да се удају и постају терет родитељима Фото АФП
Слике с венчања и две неискоришћене возне карте за медени месец једино су што је Аманџиоти Каур остало од брака. Недељу дана после раскошне свадбе у једном сеоцету у индијској држави Пенџаб, њен супруг се вратио у Монтреал са обећањем да ће новопеченој супрузи послати документа потребна за визу. Али папири никада нису стигли, а када је коначно успела да ступи у контакт с њим, није хтео да је призна.
„Написала сам му 120 писама, 500 пута сам га звала телефоном у Канаду, али ништа га није дотакло,“ прича за АФП 22-годишња Аманџиота која већ две године, од венчања, пати од хроничне депресије.
„Мрзим себе што сам заволела безосећајног човека. Преварио је и мене и моју породицу,“ каже и показује на хектар и по земље колико је њен отац морао да прода даби покрио огромне трошкове свадбе.
Она је само једна од индијских преварених млади. Индијски емигранти дођу у земљу да склопе по традицији уговорени брак, а онда побегну са новцем од мираза. Према подацима странке Лок Бхалај, мале политичке организације у Пенџабу, више од 22.000 напуштених млади је поднело кривичну пријаву против индијских младожења нерезидената. Оснивач странке Б.Ромувалија каже да је за последњих десет година помогао да 1.200 жена уђе траг својим мужевима.
„Њима је брак најлакши начин да зараде, а план је да збришу из земље чим добију мираз,“ објашњава он, наглашавајући да се тачан број на овај начин преварених жена не зна, јер се многе из конзервативних средина не жале да не би осрамотиле фамилију.
У Индији је од 1961. законом забрањено давање и прихватање мираза, али вековна традиција да младина породица дарује младожењину новцем, одећом и накитом и даље је снажно укорењена.
Аманџиота Каур не жели да каже колико је новца њен супруг сакупио, али најчешће се ради о десетинама хиљада долара. Тренутно је сезона свадби у Индији, па младићи који живе у Канади, Британији и другим западним земљама долазе у завичај да на инсистирање родитеља себи нађу младу како традиција налаже. Девојке очајнички желе да емигрирају да би побегле од сеоског живота. Међутим, заједнице обично трају само неколико дана.
Ове викенд-младе не могу поново да се удају, постају терет родитељима и једина им нада остаје да ће се мужеви можда некад предомислити.
„То се ипак не догађа. Мушкарци се не враћају у село због страха да ће бити ухапшени или претучени. Отидите у било које село у Пенџабу и наћи ћете бар једну викенд-младу која живи са родитељима,“ каже Рада Навин, која је 2004. доживела исту судбину, а данас држи кројачку радњу у којој запошљава напуштене пенџапске невесте.
Њој је муж одмах по венчању признао да има девојку Европљанку и да ће јој помоћи око папира само ако буде пристала да живи са „другом женом“ у истој кући у Лондону,што је она одбила.
Има и случајева да одбегле младожење уцењују тазбину тражећи све више и више новца да би једног дана дошли да узму девојку.
Једно истраживање Пенџапског универзитета из 2007. показало је да само у овој држави 25.000 напуштених жена води борбу против правног система који им нуди слабу наду да ће правда бити задовољена.
Ј. Ј. К.
Oбјављено: 09.01.2011.
Извор: Политика