- Učlanjen(a)
- 10.07.2010
- Poruka
- 2.773
Postoji više uvreženih zabluda oko toga koje je ponašanje rizično za stvaranje dioptrije, počevši od gledanja televizije u mraku, previše čitanja, gledanja u računar i slično.
Naravno da će svaka preterana aktivnost imati odgovarajuće posledice na vidni sistem, kao što bi imala i na svaki drugi deo organizma. Posebnu pažnju treba obratiti na rad sa računarom, gde na svakih sat vremena rada treba praviti deset minuta pauze. Preporučljivo je pauzu provesti ne zamarajući dalje oči čitanjem novina ili gledanjem televizije, priča pukovnim prof. dr Miroslav Vukosavljević, načelnik Klinike za očne bolesti Vojnomedicinske akademije.
Savremen način života, sa neizbežnom svakodnevnom upotrebom računara, pametnih telefona, produženim radnim vremenom, povećanim stresom, svakako utiče na sve aspekte našeg zdravlja, uključujući i vid.
- Vidni sistem, kao i svaki drugi deo našeg tela, sa godinama postepeno slabi, što predstavlja normalan fiziološki proces. Ovo stanje je označeno kao presbiopija, i posebno je izraženo posle 45 godine života. Ispoljava se slabljenjem sposobnosti oka da fokusira bliske objekte. Više niste u stanju da čitate “sitna slova”. Nastaje usled gubljenja prirodne elastičnosti sočiva - objašnjava prof. Vukosavljević.
Kako se leči? Presbiopija nije bolest, već fiziološko stanje i lako se rešava prepisivanjem odgovarajućih naočara, ili u zadnjih par godina laserskom hirurgijom oka (takozvana monovision LASIK).
Postoje istraživanja koja pokazuju da se specifičnom ishranom, zdravim načinom života i aerobnim vežbanjem postiže odlaganje gubitka elastičnosti sočiva, u nekim slučajevima i po više godina od očekivane starosne granice.
Šta znači zdrava ishrana u ovom slučaju?
- Uglavnom se svi istraživači slažu da ishrana bogata antioksidantima igra najveću ulogu, kao i upotreba luteina i zeoksantina u ishrani. Oni pripadaju familiji karotenoida i zajedno sa betakarotenom preporučuju se kao suplementi u ishrani radi prevencije promena na očnom dnu i stvaranja katarakte. Mogu se uzimati u vidu vitaminskih dodataka ishrani, ili kroz različito voće i povrće. Nošenje zaštitnih naočara sa filterima za UV zračenje, kao i izbegavanje pušenja su dokazano efikasne mere prevencije koje smanjuju verovatnoću pojave katarakte - kaže prof. Vukosavljević.
Poseta oftalmologu, savetuje profesor, bez obzira na to da li imate tegobe ili ne, preporučljiva je jednom godišnje. Osnovni pregled treba da obuhvati proveru vidne oštrine i pregled očnog dna. Pregledom očnog dna se praktično dobija uvid u stanje kompletnog organizma.
Kako da sprečite iritaciju očiju
Posle nekoliko sati rada za kompjuterom oči su vam se zacrvenele i počele da vas peckaju. Kad god trepnete, imate utisak da vam je zrnce peska upalo u oko. Sindrom suvih očiju je problem koji muči značajan deo stanovništva. Oftalmolozi znaju kako da ga predupredite, odnosno kako da pomognete sebi.
Pauza na svežem vazduhu: Suve oči su posledica nedostatka suzne tečnosti ili poremećaja u sastavu suznog filma. Kiseonik utiče na stvaranje suza pa stručnjaci preporučuju da posle nekoliko sati prekinete rad za kompjuterom i izađete napolje. I šetnja pred spavanje će vam prijati posle večeri provedene ispred televizora.
Koristan savet u svakoj prilici: s vremena na vreme trepćite po nekoliko sekundi. Što više vlažnosti: u klimatizovanim prostorijama neophodno je obezbediti vlažnost, na primer, tako što ćete u njoj da držite sobne biljke. Pored prijatne vlažnosti spolja, neophodno je i ovlaživanje očiju iznutra: ako dnevno popijete najmanje dva litra tečnosti, učinićete nešto dobro za svoje oči.
Delotvorna terapija: Ako sami sebi ne možete da pomognete, posetite oftalmologa. On će izmeriti količinu suzne tečnosti i pomoću specijalne lampe ustanoviti da li suzni film nakon treptanja prebrzo puca. Ukoliko se ispostavi da je tako, prepisaće vam veštačke suze koje obnavljaju suzni film. Ovi tečnost treba ukapati u oko ili poprskati preko kapaka.
Izvor: Blic
Sonja Todorović | 13. 11. 2010. - 00:02h | Foto: V. Lalić, Shutterstock
Naravno da će svaka preterana aktivnost imati odgovarajuće posledice na vidni sistem, kao što bi imala i na svaki drugi deo organizma. Posebnu pažnju treba obratiti na rad sa računarom, gde na svakih sat vremena rada treba praviti deset minuta pauze. Preporučljivo je pauzu provesti ne zamarajući dalje oči čitanjem novina ili gledanjem televizije, priča pukovnim prof. dr Miroslav Vukosavljević, načelnik Klinike za očne bolesti Vojnomedicinske akademije.
Savremen način života, sa neizbežnom svakodnevnom upotrebom računara, pametnih telefona, produženim radnim vremenom, povećanim stresom, svakako utiče na sve aspekte našeg zdravlja, uključujući i vid.
- Vidni sistem, kao i svaki drugi deo našeg tela, sa godinama postepeno slabi, što predstavlja normalan fiziološki proces. Ovo stanje je označeno kao presbiopija, i posebno je izraženo posle 45 godine života. Ispoljava se slabljenjem sposobnosti oka da fokusira bliske objekte. Više niste u stanju da čitate “sitna slova”. Nastaje usled gubljenja prirodne elastičnosti sočiva - objašnjava prof. Vukosavljević.
Kako se leči? Presbiopija nije bolest, već fiziološko stanje i lako se rešava prepisivanjem odgovarajućih naočara, ili u zadnjih par godina laserskom hirurgijom oka (takozvana monovision LASIK).
Postoje istraživanja koja pokazuju da se specifičnom ishranom, zdravim načinom života i aerobnim vežbanjem postiže odlaganje gubitka elastičnosti sočiva, u nekim slučajevima i po više godina od očekivane starosne granice.
Šta znači zdrava ishrana u ovom slučaju?
- Uglavnom se svi istraživači slažu da ishrana bogata antioksidantima igra najveću ulogu, kao i upotreba luteina i zeoksantina u ishrani. Oni pripadaju familiji karotenoida i zajedno sa betakarotenom preporučuju se kao suplementi u ishrani radi prevencije promena na očnom dnu i stvaranja katarakte. Mogu se uzimati u vidu vitaminskih dodataka ishrani, ili kroz različito voće i povrće. Nošenje zaštitnih naočara sa filterima za UV zračenje, kao i izbegavanje pušenja su dokazano efikasne mere prevencije koje smanjuju verovatnoću pojave katarakte - kaže prof. Vukosavljević.
Poseta oftalmologu, savetuje profesor, bez obzira na to da li imate tegobe ili ne, preporučljiva je jednom godišnje. Osnovni pregled treba da obuhvati proveru vidne oštrine i pregled očnog dna. Pregledom očnog dna se praktično dobija uvid u stanje kompletnog organizma.
Kako da sprečite iritaciju očiju
Posle nekoliko sati rada za kompjuterom oči su vam se zacrvenele i počele da vas peckaju. Kad god trepnete, imate utisak da vam je zrnce peska upalo u oko. Sindrom suvih očiju je problem koji muči značajan deo stanovništva. Oftalmolozi znaju kako da ga predupredite, odnosno kako da pomognete sebi.
Pauza na svežem vazduhu: Suve oči su posledica nedostatka suzne tečnosti ili poremećaja u sastavu suznog filma. Kiseonik utiče na stvaranje suza pa stručnjaci preporučuju da posle nekoliko sati prekinete rad za kompjuterom i izađete napolje. I šetnja pred spavanje će vam prijati posle večeri provedene ispred televizora.
Koristan savet u svakoj prilici: s vremena na vreme trepćite po nekoliko sekundi. Što više vlažnosti: u klimatizovanim prostorijama neophodno je obezbediti vlažnost, na primer, tako što ćete u njoj da držite sobne biljke. Pored prijatne vlažnosti spolja, neophodno je i ovlaživanje očiju iznutra: ako dnevno popijete najmanje dva litra tečnosti, učinićete nešto dobro za svoje oči.
Delotvorna terapija: Ako sami sebi ne možete da pomognete, posetite oftalmologa. On će izmeriti količinu suzne tečnosti i pomoću specijalne lampe ustanoviti da li suzni film nakon treptanja prebrzo puca. Ukoliko se ispostavi da je tako, prepisaće vam veštačke suze koje obnavljaju suzni film. Ovi tečnost treba ukapati u oko ili poprskati preko kapaka.
Izvor: Blic
Sonja Todorović | 13. 11. 2010. - 00:02h | Foto: V. Lalić, Shutterstock