Član
- Učlanjen(a)
- 09.08.2009
- Poruka
- 362
Veza inteligencije i kilograma
Pametnija deca manje su sklona gojaznosti, zaključili su španski stručnjaci. Naučnici su utvrdili da su deca koja su bila gojazna sa šest godina, pokazala slabije rezultate na testiranju sposobnosti dve godine ranije.
Španski stručnjaci iz Centra za istraživanje epidemiologije okoline u Barseloni zaključili su da su pametnija deca manje sklona gojenju.
Naučnici su ustanovili da je manje verovatno da će četvorogodišnja deca, koja imaju bolje jezičke i matematičke sposobnosti i lakše rešavaju zagonetke, biti gojazna, kad stignu do školskog uzrasta, nego deca koja imaju manje razvijene te sposobnosti.
U testiranju oko 400 dečaka i devojčica korišćeni su standardni testovi kognitivnog funkcionisanja da bi se ustanovili nivoi verbalnih sposobnosti, veštine baratanja brojevima, pamćenja, fine motorike (crtanje) i grube motorike (igranje loptom).
Kada su ova deca napunila šest godina, gotovo 17 odsto njih bilo je pod rizikom da ima višak telesne težine, dok je 12 odsto bilo gojazno.
Tim iz Barselone je utvrdio da su deca koja su bila gojazna sa šest godina, u proseku pokazala slabije rezultate pri testiranju umnih i verbalnih sposobnosti dve godine ranije.
Ta veza je ostala očigledna i kada su uzeti u obzir faktori koji su mogli uticati na rezultat, kao što su pol deteta, težina na rođenju, karakteristike majke, broj braće i sestara i način ishrane.
Ustanovljeno je takođe da su punija deca koja su sa četiri godine demonstrirala bolje umne i verbalne sposobnosti, bila manje sklona da dve godine kasnije i dalje imaju preteranu telesnu težinu.
Pametnija deca manje su sklona gojaznosti, zaključili su španski stručnjaci. Naučnici su utvrdili da su deca koja su bila gojazna sa šest godina, pokazala slabije rezultate na testiranju sposobnosti dve godine ranije.
Španski stručnjaci iz Centra za istraživanje epidemiologije okoline u Barseloni zaključili su da su pametnija deca manje sklona gojenju.
Naučnici su ustanovili da je manje verovatno da će četvorogodišnja deca, koja imaju bolje jezičke i matematičke sposobnosti i lakše rešavaju zagonetke, biti gojazna, kad stignu do školskog uzrasta, nego deca koja imaju manje razvijene te sposobnosti.
U testiranju oko 400 dečaka i devojčica korišćeni su standardni testovi kognitivnog funkcionisanja da bi se ustanovili nivoi verbalnih sposobnosti, veštine baratanja brojevima, pamćenja, fine motorike (crtanje) i grube motorike (igranje loptom).
Kada su ova deca napunila šest godina, gotovo 17 odsto njih bilo je pod rizikom da ima višak telesne težine, dok je 12 odsto bilo gojazno.
Tim iz Barselone je utvrdio da su deca koja su bila gojazna sa šest godina, u proseku pokazala slabije rezultate pri testiranju umnih i verbalnih sposobnosti dve godine ranije.
Ta veza je ostala očigledna i kada su uzeti u obzir faktori koji su mogli uticati na rezultat, kao što su pol deteta, težina na rođenju, karakteristike majke, broj braće i sestara i način ishrane.
Ustanovljeno je takođe da su punija deca koja su sa četiri godine demonstrirala bolje umne i verbalne sposobnosti, bila manje sklona da dve godine kasnije i dalje imaju preteranu telesnu težinu.