LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Veza, a ne diploma "nalazi" posao
Izvor: Press
Beograd -- Fakultetsko obrazovanje većini mladih ne znači da će se lakše zaposliti, već često može da bude i smetnja u pronalaženju posla.
Statistike pokazuju da je više od 30 odsto nezaposlenih mlađe od 30 godina.
Iako se za ovo životno doba vezuju entuzijazam i želja za stvaranjem, priliku da se pokažu na nekom poslu i doprinesu razvoju društva ne dobijaju ni oni koji su završili fakultet.
"Završila sam ekonomiju sredinom 2008. godine. Do sada sam dva puta radila preko javnih radova, po nekoliko meseci. Kratko sam radila u Erste banci, ali su zbog krize smanjili broj zaposlenih. S obzirom na to da sam poslednja počela da radim u toj filijali, bilo je logično da mene otpuste. Samo dva puta sam bila pozvana iz Nacionalne službe za zapošljavanje zbog nekog konkursa, ali nisam se zaposlila. Ne biram posao i nije mi bitno hoću li raditi u struci", priča Jelena Orbović (28).
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Do posla preko politike
U vrbaskom lokalnom parlamentu od pre dve godine funkciju zamenika predsednika Skupštine obavlja Veljko Cicmil (31), diplomirani politikolog, kojem je ovo prvo zaposlenje. Cicmil je na ovu funkciju došao kao predstavnik Liberalno demokratske partije, koja je u vladajućoj koaliciji. "Nisam počeo da se bavim politikom da bih našao posao. Na ovu funkciju sam došao kao odbornik i to nije stalno radno mesto. Ipak, istina je da danas, nažalost, politička pripadnost igra veliku ulogu u zapošljavanju", rekao je Cicmil.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Jelena kaže da joj pri traženju posla fakultetska diploma često predstavlja smetnju, a poslodavci navode razna objašnjenja.
"Na jednom konkursu za trgovca poslodavac mi je rekao da neće da me primi jer sam završila fakultet i „pametovaću mu". Na mnoge konkurse sam se prijavljivala, iako sam znala da je već poznato koga će primiti", kaže ona.
"Moja iskustva iz razgovora sa poslodavcima su, uglavnom, grozna. Dešavalo mi se da kada završe sa ispitivanjem jedva nađem vrata da izađem. Pitanja postavlja njih nekoliko, praktično svi uglas, a svi su užasno drski. Valjda na taj način hoće da provere šta si sve spreman da trpiš na poslu", kaže Jelena, dodajući da u poslednje vreme razmišlja o odlasku u inostranstvo.
Izgleda da su volontiranje i pripravnički rad postali jedina nada nezaposlenima da će jednog dana naći neko radno mesto.
"U februaru sam završila prava sa prosečnom ocenom 8,7. Uzalud sam pokušavala da nađem posao. Jedina mogućnost koja mi se nudi je volontiranje. To znači da posle sveg odricanja tokom školovanja treba nekome da radim za džabe. Užasava me ta pomisao", priča Ana Rmuš (23), koja podseća da pravnici moraju da odrade od dve do četiri godine da bi stekli pravo da polažu pravosudni ispit.
"Zato se mnoge kolege prihvataju volontiranja, jer taj period ulazi u pripravnički staž. Pokušavam da bilo gde nađem posao u struci, a radila bih i po deset sati dnevno za 15.000 - 20.000 dinara. Ali, ako ne uspem da se zaposlim, moraću i ja da se priključim kolegama koji rade za džabe", kaže Rmuš.
Ništa bez veze
Slična je sudbina i Srđana Jajića (29), jedinog Vrbašanina sa završenom muzičkom akademijom, odsek violina. Srđan je važio za čudo od deteta, svirao je virtuozno još kao petogodišnjak.
Dok je studirao padala su obećanja za posao sa svih strana, ali tek nedavno je počeo da radi kao pripravnik u Kulturnom centru.
"Nisam se obrazovao 23 godine da bih svirao samom sebi, između četiri zida. Svi smo danas prinuđeni da se dovijamo kako umemo, ali ne mogu ništa da izmišljam, držim se onoga za šta sam se školovao i očekujem da od toga mogu da živim", priča Srđan.
Naši sagovornici se slažu u tome da se danas bez veze, političke ili rodbinske, teško može naći posao u manjoj sredini. U političkim strankama kažu da im svakodnevno dolaze nezaposleni, nudeći da se učlane, u zamenu za posao. Međutim, ni to nije jednostavno, jer prednost imaju stariji i aktivniji članovi stranaka.
Izvor: Press
Beograd -- Fakultetsko obrazovanje većini mladih ne znači da će se lakše zaposliti, već često može da bude i smetnja u pronalaženju posla.
Statistike pokazuju da je više od 30 odsto nezaposlenih mlađe od 30 godina.
Iako se za ovo životno doba vezuju entuzijazam i želja za stvaranjem, priliku da se pokažu na nekom poslu i doprinesu razvoju društva ne dobijaju ni oni koji su završili fakultet.
"Završila sam ekonomiju sredinom 2008. godine. Do sada sam dva puta radila preko javnih radova, po nekoliko meseci. Kratko sam radila u Erste banci, ali su zbog krize smanjili broj zaposlenih. S obzirom na to da sam poslednja počela da radim u toj filijali, bilo je logično da mene otpuste. Samo dva puta sam bila pozvana iz Nacionalne službe za zapošljavanje zbog nekog konkursa, ali nisam se zaposlila. Ne biram posao i nije mi bitno hoću li raditi u struci", priča Jelena Orbović (28).
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Do posla preko politike
U vrbaskom lokalnom parlamentu od pre dve godine funkciju zamenika predsednika Skupštine obavlja Veljko Cicmil (31), diplomirani politikolog, kojem je ovo prvo zaposlenje. Cicmil je na ovu funkciju došao kao predstavnik Liberalno demokratske partije, koja je u vladajućoj koaliciji. "Nisam počeo da se bavim politikom da bih našao posao. Na ovu funkciju sam došao kao odbornik i to nije stalno radno mesto. Ipak, istina je da danas, nažalost, politička pripadnost igra veliku ulogu u zapošljavanju", rekao je Cicmil.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Jelena kaže da joj pri traženju posla fakultetska diploma često predstavlja smetnju, a poslodavci navode razna objašnjenja.
"Na jednom konkursu za trgovca poslodavac mi je rekao da neće da me primi jer sam završila fakultet i „pametovaću mu". Na mnoge konkurse sam se prijavljivala, iako sam znala da je već poznato koga će primiti", kaže ona.
"Moja iskustva iz razgovora sa poslodavcima su, uglavnom, grozna. Dešavalo mi se da kada završe sa ispitivanjem jedva nađem vrata da izađem. Pitanja postavlja njih nekoliko, praktično svi uglas, a svi su užasno drski. Valjda na taj način hoće da provere šta si sve spreman da trpiš na poslu", kaže Jelena, dodajući da u poslednje vreme razmišlja o odlasku u inostranstvo.
Izgleda da su volontiranje i pripravnički rad postali jedina nada nezaposlenima da će jednog dana naći neko radno mesto.
"U februaru sam završila prava sa prosečnom ocenom 8,7. Uzalud sam pokušavala da nađem posao. Jedina mogućnost koja mi se nudi je volontiranje. To znači da posle sveg odricanja tokom školovanja treba nekome da radim za džabe. Užasava me ta pomisao", priča Ana Rmuš (23), koja podseća da pravnici moraju da odrade od dve do četiri godine da bi stekli pravo da polažu pravosudni ispit.
"Zato se mnoge kolege prihvataju volontiranja, jer taj period ulazi u pripravnički staž. Pokušavam da bilo gde nađem posao u struci, a radila bih i po deset sati dnevno za 15.000 - 20.000 dinara. Ali, ako ne uspem da se zaposlim, moraću i ja da se priključim kolegama koji rade za džabe", kaže Rmuš.
Ništa bez veze
Slična je sudbina i Srđana Jajića (29), jedinog Vrbašanina sa završenom muzičkom akademijom, odsek violina. Srđan je važio za čudo od deteta, svirao je virtuozno još kao petogodišnjak.
Dok je studirao padala su obećanja za posao sa svih strana, ali tek nedavno je počeo da radi kao pripravnik u Kulturnom centru.
"Nisam se obrazovao 23 godine da bih svirao samom sebi, između četiri zida. Svi smo danas prinuđeni da se dovijamo kako umemo, ali ne mogu ništa da izmišljam, držim se onoga za šta sam se školovao i očekujem da od toga mogu da živim", priča Srđan.
Naši sagovornici se slažu u tome da se danas bez veze, političke ili rodbinske, teško može naći posao u manjoj sredini. U političkim strankama kažu da im svakodnevno dolaze nezaposleni, nudeći da se učlane, u zamenu za posao. Međutim, ni to nije jednostavno, jer prednost imaju stariji i aktivniji članovi stranaka.