Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Kanadske veverice (Chipmunks) su od svih vrsta ovih glodara najzastupljenije kao kućni ljubimci. Druželjubive su i vrlo živahne i umiljate životinje. Potiču iz travnatih prerija Kanade, SAD i Azije i pripadaju brojnoj familiji Sciuridae. Mogu da narastu oko 25 santimetara, a rep im je dugačak od 10 do 15 cm. Žive u proseku od pet do deset godina, a ženke najčešće nadžive mužjake za nekoliko godina.
Karakter
Društvene su životinje, a ipak imaju izraženu osobinu teritorijalnosti. Zato ako planirate njihovu nabavku, preporuka je izabrati što mlađu vevericu. Poželjno je uzeti je pre uzrasta od kada se smatraju odraslim, sa oko tri meseca starosti, jer će tada biti lakše njihovo prilagođavanje na novu sredinu. Treba im obezbediti prilično veliki kavez. Iako, vole da provode vreme i van kaveza istražujući okolinu u domu.
Naravno, sa puštanjem iz kaveza treba početi tek kada prođe period prilagođavanja. I tada, nikada bez nadzora. Kanadske veverice su vrlo brze i lako mogu da vam pobegnu, ako ne zatvorite prozore. Mogu da skoče vrlo visoko i brzo se penju. Ako imate veću terasu u stanu, možete je i tu smestiti.
Veverice treba nabavljati od odgajivača, i to one koje su rasle u zarobljeništvu. Odrasle veverice se teško prilagođavaju na ukidanje slobode.
Ishrana
Kao osnovnu hranu za kanadske veverice možete koristiti specijalnu namenjenu njima, koju imaju bolje snabdeveni pet šopovi ili uobičajenu hranu za glodare. Uz to im možete davati semenke, lešnike, orahe, sušeno voće, kikiriki u ljusci. Vodite računa da im nikada ne dajete bademe, jer su smrtonosni za kanadske veverice. Semenke suncokreta su dosta kalorične, ali ih možete davati povremeno kao posebnu nagradu. Nemojte im davati granuliranu hranu za pse i mačke.
Slobodno kanadsku vevericu ponudite i voćem - jabukom, kruškom, bananom, jagodama, ananasom, trešnjom, višnjom i sl. Dajte im voće oguljeno i bez koštica. Bitno je da ih ne hranite jednolično i ne preterujte sa slatkišima.
Obavezno je da imaju stalno dostupnu vodu, pa je najbolje postaviti pojilice. Vodu u pojilici menjajte svakodnevno. Veverice vole da skladište hranu i da imaju svoje tajno skrovište.
Pripitomljavanje
Kanadske veverice su vrlo radoznala bića, i moraju da zavire svuda. Dok nešto budete radili, budite sigurni da će doći da vidi šta se dešava. Pripitomljavanje je najlakše uz pomoć hrane. Važno je da budete stpljivi i veoma pažljivi prema ovim ljupkim bićima.
Sa razlogom ili bez njega, glodari [Rodentia] u globalu ne spadaju u omiljenu grupu životinja među ljudima. Ipak, određene vrste iz ovog, po broju najvećeg reda sisara uživaju opšte simpatije. Zapanjuje činjenica da prema podacima iz enciklopedije Britannica oni čine 50% ukupnog broja vrsta sisara a pretpostavlja se da je njihov udeo u ukupnom broju živih jedinki još i veći. Ljudski rod je iz određenih razloga neke od ovih malih životinja žigosao kao štetočine i odvratne stvorove dok je drugima posvetio i čitave crtane serije i stripove dodeljujući im pozitivne ljudske osobine. Jedna od tih `prihvatljivih` vrsta glodara su i veverice [familija Sciuridae]. Ovaj naziv se u našem jeziku najčešće odnosi na životinjice koje žive na drveću iako ova familija obuhvata i one koje pretežno žive na zemlji. Na primer, mrmot živi isključivo na zemlji, dok kanadske veverice [chipmunks] žive na zemlji ali se i penju po drveću, itd... Možda najzanimljivija vrsta - leteća veverica izuzetno retko silazi na zemlju. Leteće veverice zahvaljujući specijalnim kožnim membranama koje im povezuju prednje i zadnje noge mogu da izvedu produžene skokove sa jednog drveta na drugo čak i u dužini od 60 metara!!! Uzimajući u obzir veličinu same veverice koja ne prelazi 60cm [bez podjednako dugačkog repa] dobijamo da su leteće veverice u stanju da preskoče sto puta veću dužinu nego što su same dugačke.
Kao što već verovatno znate, veverice su prilično radoznala stvorenja kojima nije teško privući pažnju. Kako je u stalnoj potrazi za hranom veverica će Vam bez straha prići ako strpljivo sačekate da se uveri da joj ne preti opasnost od za nju ipak džinovskog bića tj. Vas. Hranu veverica pretežno čine semenke različitih vrsta biljaka dok samo neke vrste dopunjuju ishranu insektima. Nasuprot gorepomenutim nevoljenim glodarima, veverice samo jednom ili dva puta godišnje na svet donose potomstvo.
Veverice koje srećemo po parkovima uglavnom pripadaju vrsti S. carolinensiskod nas poznatijoj pod imenom siva veverica. U planetarnim okvirima najrasprostranjenija je Evroazijska crvena veverica [Sciuridae vulgaris], dok je za Novi svet karakteristična severnoamerička crvena veverica [Tamiasciurus]. Najveća od svih veverica - [Ratufa] živi u Aziji a najmanja - afrička pigmej veverica [Myosciurus pumilio] naravno u Africi...
Evroazijska crvena veverica [Sciuridae vulgaris]
Određene vrste veverica, kao što je npr. kanadska [chipmunk] mogu se pripitomiti ukoliko se podižu od `malih nogu`. U nekim zemljama [pre svega u Sjedinjenim državama] ljudi gaje čak i leteće veverice. Na taj način ova životinja više se ne može klasifikovati isključivo kao divlja i i pored toga što je ovaj tekst svrstava u tu kategoriju. Na našim prostorima, iako uvek gledana sa simpatijama, ova vrsta i dalje veoma retko ima status kućnog ljubimca. Jedno lepo iskustvo u odgoju kanadske veverice u našoj zemlji možete pogledati ovde.
Veverice ćemo najbolje sačuvati ako ih prvo bolje upoznamo: Evropska veverica (Sciurus vulgaris) je vrsta arborealnih veverica iz roda Sciurus. Evropske veverice su svaštojedi glodari koji žive na prostoru skoro cele Evroazije.
Opis
Evropske veverice su dugačke od 19 do 23 centimetara, dok je rep dugačak 15-20 centimetara. Težina tela iznosi od 250 do 340 grama. Polni dimorfizam nije prisutan, a mužjaci i ženke su iste veličine. Nešto je manja od sive veverice koja je dugačka od 25 do 30 cm, a teži od 400 do 800 grama. Veruje se da dugačak rep ima ulogu u održavanju ravnoteže i održavanju pravca veverice pri skakanju od drveta do drveta.
Boja krzna varira od crne do crvene. Stomak je krem bele boje. Dva puta godišnje menjaju krzno; leti je tanje a zimi deblje i tamnije. Između avgusta i novembra im se takođe pojavljuju veliki čuperci na ušima, po kojima se ova vrsta veverica razlikuje od drugih.
Kao i druge arborealne veverice, i evropske imaju oštre, iskrivljene kandže, pomoću kojih se pentraju po drveću.
Razmnožavanje i smrtnost
Parenje traje kasno u zimu, tokom februara i marta, i leti između juna i jula. Ženka jednom godišnje donese na svet dva okota. Oko tri ili četiri mladih se nalazi u jednom okotu, iako i do šest može da se rodi. Ženka je beremenita 38-39 dana. Mladunčad se rađaju slepi, gluvi i skroz zavise od majke. Na rođenju su teški između 10 i 15 grama. Jedino se ženka brine o potomstvu. Nakon 21 dan dobijaju dlaku, oči i uši im se otvaraju nakon tri do četiri nedelje, a svi zubi su razvijeni kada napune 42 dana. Čvrstu hranu mogu da jedu nakon 40 dana i od tada su spremni da napuste gnezdo u potrazi za hranom. Međutim, sisaju sve dok ne napune 10 nedelja.
Tokom parenja, mužjak utvrđuje da li je ženka "u teranju" po mirisu kojeg one ostavljaju za sobom. Iako nema udvaranja, mužjak će pratiti i vijati ženku ceo jedan sat kako bi se parili. Obično više mužjaka vija istu ženku, sve dok se dominantni najveći mužjak ne pari s njom. Mujžaci i ženke se pare nekoliko puta sa različitim partnerima. Krupnije ženke, prosečno, rađaju više mladih. Ako je hrana u oskudici, ženke su u stanju da odlože svoj okot. Ženka svoj prvi okot rađa u svojoj drugoj godini života.
Prosečan životni vek evropske veverice je tri godine, iako individualne jedinke mogu poživeti do sedam , a u zatočeništvu do deset godina. Opstanak veverica je uslovljen u odnosu na dostupljenost semenki sa drveća u jesen i zimu. Prosečno, 75% do 85% mladih veverica izgine tokom svoje prve zime, a smrtnost je približna 50% tokom naredne zime.
Ekologija i ponašanje
Evropska veverica jedeEvropske veverice žive u zimzelenim šumama i prave gnezda sastaljenih od grančica, lišća, kore drveta i mahovine prečnika 25 do 30 cm. Kao gnezdo koriste i šupljine u drvetu i gnezda od detlića. Ove veverice žive samostalno i nerado dele hranu sa ostalim vevericama. Međutim, zimi, nekoliko veverica deli isto gnezdo kako bi se ugrejali. Iako mužjaci nisu nužno dominantiji nad ženkama, njihova dominacija se zasniva na njihovoj veličini i veličini teritorije i starosti u odnosu na ostale jedinke.
Evropske veverice se prvenstveno hrane semenjem šišarki, a mogu da jedu i gljive, ptičja jaja, bobice i mladice grana. Često uklone koru drveta kako bi došli do biljnog soka. Između 60% i 80% svog aktivnog vremena provedu u ishrani i traganju za hranom. Čak skupljaju pečurke i suše ih u šupljini drveća.Tokom oskudice, veverice hranu zakopavaju u rupe na tlu ili je skladište na tajnom mestu. Iako evropske veverice zapamte gde su sakrile hranu, njihova orijentaciona memorija je manje precizna i trajnija nego kod sive veverice. Zbog toga, one moraju da traže tu sakrivenu hranu, a nekad ih nikad ni ne pronađu. Teritorije hranjenja se preklapaju kod evropskih veverica.
Aktivne su u jutro i u kasno poslepodne do uveče. Tokom dana obično miruju u svojim gnezdima, izbegavajući toplotu i ptice grabljivice koje vrebaju u to vreme. Tokom zime, ako je vreme veoma hladno, one će ceo dan provesti u gnezdu.
Arborealne grabljivice uključuju omanje sisare kao što su kuna zlatica, divlja mačka i hermelin koje se hrane mladima u gnezdu. Od ptica, to su sove i jastrebovi koji takođe love ove veverice. riđe lisice, psi i mačke vrebaju veverice dok borave na tlu.
Status
Evropska veverica u NemačkojEvropska veverica je zaštićena u skoro celoj Evropi. Na IUCN Crvenoj listi je svrstana u kategoriju NT (Niži stepen opasnosti - skoro ugroženi takson). U krajevima gde su rojne populacije veverica, love je zbog krzna. U Velikoj Britaniji, broj evropskih veverica je drastično opao - veruje se da ispod 140,000 jedinki tamo živi[7], dok je od tog broja približno 85% u Škotskoj. Ishod ove ekološke krize je uvođenje severnoameričke sive veverice (Sciurus carolinensis) i smanjenje prirodnog staništa.
Postoji nekoliko razloga zbog čega siva ugrožava opstanak evropske veverice: siva veverica lako može da svari žireve, dok evropska ne može; siva prenosi zarazu zvanu veveričji parapoksvirus koja ima fatalne posledice po evropske veverice; kada se evropske veverice dovedu pod pritisak, nisu u stanju da se razmnožavaju tako često.
Podvrste
Opisano je preko 40 podvrsta evropskih veverica, dok je status nekih podvrsta neizvestan. Sidorovič (Sidorowicz 1971) prepoznaje 16 podvrsta, ova podela i služi kao osnovna klasifikacija vrste.
