- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Veliko srce Srpske jače od krize
Izvor:
Novosti.rs
Bez obzira na nedaće u ovo teško vreme, običan mali čovek rado pomaže drugome, tvrde stručnjaci. Većina građana Srpske, zadojena pravoslavnom ljubavlju, uvek odgovara na apele za pomoć.
HUMANOST nije iščezla. Ideja humaniteta je uvek prisutna. Tako je bilo u najtežim ratnim vremenima, pa i danas. Bez obzira na sve egzistencijalne probleme, obični, mali čovek uvek rado pomaže drugom. To je suštinska odlika njegovog bića i to je dobro - kaže za "Novosti" profesor etike na banjalučkom Filozofskom fakultetu dr Ostoja Đukić.
Globalna finansijska kriza i lični problemi, smatra on, nikad neće uništiti ljubav čoveka prema drugome.
- Većina građana Srpske, zadojena pravoslavnom ljubavlju, rado pomaže siromašnima, bolesnima, bespomoćnoj deci i svima kojima treba pomoć. Ta ljubav je jača od svake krize - kazao je Đukić.
Sociolog Ivan Šijaković takođe tvrdi da je većina ljudi humana, ali da često zaboravi na to.
- Zato ih masovne humanitarne akcije podstaknu da čine dobra dela. Ljudi jednostavno vole da budu humani i dobri. I pored ličnih životnih problema, nezaposlenosti i besparice, rado pružaju ruku pomoći drugome - smatra Šijaković.
Zato i ne čudi podatak da se na humanitarni broj 1415 za pomoć 12-godišnjoj Kristini Milutinović iz Leposavića sa Kosova, koja boluje od limfno-blastične leukemije, od 1. marta do utorka javilo 25.100 građana Republike Srpske, donirajući po jednu konvertibilnu marku kao pomoć za lečenje ove devojčice.
Ne čudi ni koncert u Sportskoj dvorani u Novom Gradu kojim je nastavljena akcija prikupljanja pomoći za Bojana Starčevića, iz novogradskog sela Poljavnice, teško obolelog od karcinoma jetre, koji u Italiji čeka na transplantaciju.
Za složenu operaciju potrebno je prikupiti 140.000 evra, a Bojanova porodica je uspela da pronađe donora.
Sindikat opštine prikuplja sredstva koja će biti uplaćena na Bojanov žiro-račun, a deo novca uplatiće i službenici i funkcioneri opštine Novi Grad.
Pomoći se nada i pomoć zaslužuje 17-godišnji Jovan Ristanić iz Krepšića kod Brčkog. Da je tačna narodna izreka, da ono što te ne slomi, to te ojača, pokazuje i priča o ovom mladiću koji se godinama bori sa nedaćama prevelikim za njegova nejaka, skoro dečja pleća.
Ovaj dečak, koji je inače vrlo dobar učenik drugog razreda Tehničke škole, prošle godine ostao je bez oca, a majka je kao težak duševni bolesnik smeštena u brčansku bolnicu.
Uprkos tome, Jovan je omiljen mladić koji se uz podršku ujaka i dobrih ljudi u selu bori s majčinom bolešću i vlastitom nemaštinom. To, ipak, nije dovoljno za pristojan život.
- Najveća mi je briga majka koja je dugo i teško bolesna. Ono malo novca što ona dobije na ime tuđe nege i pomoći ode za lekove i hranu - kaže Jovan i nevoljno priznaje da je često i gladan.
Uz neimaštinu obično stignu i druge nedaće. Tako je Jovanu, zbog duga od nekoliko stotina maraka, isključena struja. U skromnoj kućici na dedovini u Krepšiću, gde su došli posle proterivanja 1992. godine iz rodnih Kopanica kod Orašja, nema uslova za stanovanje. Uprkos svemu, Jovan ima ono što i nije baš svojstveno njegovoj generaciji: hrabar je i vrlo skroman!
- Nemam struju, nemam kupatilo, bez vode sam, stvari su dotrajale, starije su od mene, ali i ovako se živi. Od socijalne pomoći i onoga što zaradim, štedim za nadgrobni spomenik ocu Dušanu.
PREMLAD ZA TEŠKI TERET
JOVANU Ristaniću nesebično pomažu majčini rođaci, dobre komšije, ali i Udruženje žena "Anđeli" iz Krepšića.
- Premlad je za ovaj teret koji nosi - kaže Zorica Stupar, iz Udruženja žena. - Pokušavamo da mu pomognemo u svim prilikama, ali to je nedovoljno. Zato apelujemo na sve ljude dobre volje da pomognu Jovanu.
Oni koji žele i mogu da mu pomognu na bilo koji način, mogu da se jave na telefon 00387 65-270-028 i dogovore se o detaljima.
Izvor:
Novosti.rs
Bez obzira na nedaće u ovo teško vreme, običan mali čovek rado pomaže drugome, tvrde stručnjaci. Većina građana Srpske, zadojena pravoslavnom ljubavlju, uvek odgovara na apele za pomoć.
HUMANOST nije iščezla. Ideja humaniteta je uvek prisutna. Tako je bilo u najtežim ratnim vremenima, pa i danas. Bez obzira na sve egzistencijalne probleme, obični, mali čovek uvek rado pomaže drugom. To je suštinska odlika njegovog bića i to je dobro - kaže za "Novosti" profesor etike na banjalučkom Filozofskom fakultetu dr Ostoja Đukić.
Globalna finansijska kriza i lični problemi, smatra on, nikad neće uništiti ljubav čoveka prema drugome.
- Većina građana Srpske, zadojena pravoslavnom ljubavlju, rado pomaže siromašnima, bolesnima, bespomoćnoj deci i svima kojima treba pomoć. Ta ljubav je jača od svake krize - kazao je Đukić.
Sociolog Ivan Šijaković takođe tvrdi da je većina ljudi humana, ali da često zaboravi na to.
- Zato ih masovne humanitarne akcije podstaknu da čine dobra dela. Ljudi jednostavno vole da budu humani i dobri. I pored ličnih životnih problema, nezaposlenosti i besparice, rado pružaju ruku pomoći drugome - smatra Šijaković.
Zato i ne čudi podatak da se na humanitarni broj 1415 za pomoć 12-godišnjoj Kristini Milutinović iz Leposavića sa Kosova, koja boluje od limfno-blastične leukemije, od 1. marta do utorka javilo 25.100 građana Republike Srpske, donirajući po jednu konvertibilnu marku kao pomoć za lečenje ove devojčice.
Ne čudi ni koncert u Sportskoj dvorani u Novom Gradu kojim je nastavljena akcija prikupljanja pomoći za Bojana Starčevića, iz novogradskog sela Poljavnice, teško obolelog od karcinoma jetre, koji u Italiji čeka na transplantaciju.
Za složenu operaciju potrebno je prikupiti 140.000 evra, a Bojanova porodica je uspela da pronađe donora.
Sindikat opštine prikuplja sredstva koja će biti uplaćena na Bojanov žiro-račun, a deo novca uplatiće i službenici i funkcioneri opštine Novi Grad.
Pomoći se nada i pomoć zaslužuje 17-godišnji Jovan Ristanić iz Krepšića kod Brčkog. Da je tačna narodna izreka, da ono što te ne slomi, to te ojača, pokazuje i priča o ovom mladiću koji se godinama bori sa nedaćama prevelikim za njegova nejaka, skoro dečja pleća.
Ovaj dečak, koji je inače vrlo dobar učenik drugog razreda Tehničke škole, prošle godine ostao je bez oca, a majka je kao težak duševni bolesnik smeštena u brčansku bolnicu.
Uprkos tome, Jovan je omiljen mladić koji se uz podršku ujaka i dobrih ljudi u selu bori s majčinom bolešću i vlastitom nemaštinom. To, ipak, nije dovoljno za pristojan život.
- Najveća mi je briga majka koja je dugo i teško bolesna. Ono malo novca što ona dobije na ime tuđe nege i pomoći ode za lekove i hranu - kaže Jovan i nevoljno priznaje da je često i gladan.
Uz neimaštinu obično stignu i druge nedaće. Tako je Jovanu, zbog duga od nekoliko stotina maraka, isključena struja. U skromnoj kućici na dedovini u Krepšiću, gde su došli posle proterivanja 1992. godine iz rodnih Kopanica kod Orašja, nema uslova za stanovanje. Uprkos svemu, Jovan ima ono što i nije baš svojstveno njegovoj generaciji: hrabar je i vrlo skroman!
- Nemam struju, nemam kupatilo, bez vode sam, stvari su dotrajale, starije su od mene, ali i ovako se živi. Od socijalne pomoći i onoga što zaradim, štedim za nadgrobni spomenik ocu Dušanu.
PREMLAD ZA TEŠKI TERET
JOVANU Ristaniću nesebično pomažu majčini rođaci, dobre komšije, ali i Udruženje žena "Anđeli" iz Krepšića.
- Premlad je za ovaj teret koji nosi - kaže Zorica Stupar, iz Udruženja žena. - Pokušavamo da mu pomognemo u svim prilikama, ali to je nedovoljno. Zato apelujemo na sve ljude dobre volje da pomognu Jovanu.
Oni koji žele i mogu da mu pomognu na bilo koji način, mogu da se jave na telefon 00387 65-270-028 i dogovore se o detaljima.