LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Ulazak robe na rafove papreno skup
Veliki trgovci od malih firmi uzimaju milione
Blic
Milun Babić, vlasnik preduzeća „Eterika“ iz Trstenika, da ne izvozi polovinu svojih proizvoda mogao bi, kako kaže, samo da ugasi preduzeće jer robu ne može da prodaje u velikim trgovinskim lancima u Srbiji.
Svaka trgovina ima svoj cenovnik ulistavanja
Da bi mu se proizvodi našli na rafovima, morao bi da plati više od 15.000 evra i to bez garancije da će se oni prodavati bar godinu dana.
- Pre pola godine, išao sam na razgovor u jedan megamarket da vidim mogu li svoje proizvode da prodajem kod njih. I oni kažu: „Platite ulistavanje 150 evra po proizvodu, rokovi plaćanja su 120 do 150 dana i kad prođe taj rok, dođite da razgovaramo o kompenzaciji.“ Pitam ih o kakvoj kompenzaciji, a oni mi objasne da to znači da ću umesto para da dobijem neki proizvod, recimo makarone. A čime ja da platim PDV, plate i doprinose za radnike? Makaronama? - pita se Babić koji naglašava da taj problem nema sa svima.
- A dešava se i da platite tu ulaznicu, a posle dva-tri meseca kažu vam da se vaš proizvod ne prodaje dobro i izbace vas sa rafa. A to što ste dali pare, nikom ništa. Predstavnik jednog trgovinskog lanca nedavno se pohvalio da imaju 30.000 proizvoda. Pomnožite to sa 150 evra, od sume koju dobijete kalkulator će da eksplodira! - uzbuđeno objašnjava Babić koji veruje da tako nešto ne može da se dogodi velikim brendovima.
[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]Evropska praksa
Milun Babić ne poriče da ulistavanje postoji i kod velikih trgovaca u zapadnoj Evropi, ali tvrdi da je njihova poslovna politika drugačija.
- Novac koji date oni upotrebe za reklamu vašeg proizvoda, kako bi povećali prodaju, a ovde, za flajer ili nešto slično, morate dodatno da platite - kaže on. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Sve to Babić je predočio i potpredsednici Vlade Verici Kalanović kad je bila u Trsteniku. Ona je pre dva dana rekla da su joj se mali privrednici žalili da ih veliki trgovinski lanci reketiraju i dodala da će taj problem izneti pred Vladu. Juče, međutim, ona nije želela da govori o toj temi.
Iz Ministarstva trgovine saopšteno nam je da oni daju punu podršku Komisiji za zaštitu konkurencije koja je jedina ovlaštena da utvrđuje zloupotrebe monopolskog položaja, kao i da Vlada i Ministarstvo primenjuju sva legalna sredstva da se spreči povećanje cena osnovnih životnih namirnica.
A da Babićev slučaj nije usamljen, svedoči i priča jednog mlinara koji je želeo da ostane anoniman. On objašnjava da postoji “listing fi” za koji svaki trgovinski lanac ima cenovnik.
- Ulistavanje se po bar-kodu plaća od 100 evra pa naviše, s tim što trgovcu ne dajete novac, već vam on taj iznos naplaćuje kroz robu koju plasirate. Tek kad se listing naplati, kreće plaćanje robe koju im isporučujete - priča ovaj mlinar.
Naknada prodavcima za troškove
Kolika je cena za ulistavanje, zašto se naplaćuje i da li je ista za sve, “Blic” je pitao „Merkator“, „Ideu“, „Veropulos“ i „Delez“. Stigli su ovakvi odgovori:
Idea: Više od 75 odsto robe nabavljamo od više od 500 domaćih proizvođača i dobavljača. Stalno radimo na učvršćivanju i podizanju nivoa saradnje s njima.
Delez: Bez komentara.
Veropulos: U komercijalnim ugovorima postoji ulistavanje kao naknada koju proizvođači-distributeri plaćaju pri uvođenju novog proizvoda u ponudu, i to je praksa od dolaska stranih trgovinskih lanaca. Svaki lanac ima troškove pri uvođenju novog proizvoda i to je nešto što je razumna praksa u svetu. Ovi troškovi postoje samo pri prvom ulasku novog proizvoda i trenutno ih je nemoguće ukinuti.
DIS: Ulistavanje je naknada za trošak i rizik koji nastaje uvođenjem novog artikla. Ako postoji rizik da će artikal samo da oduzme prostor drugima, trgovac taj rizik prebacuje na proizvođača kojem se kasnije, ako se taj rizik pokaže neopravdanim, vraća novac koji je uložio.
Veliki trgovci od malih firmi uzimaju milione
Blic
Milun Babić, vlasnik preduzeća „Eterika“ iz Trstenika, da ne izvozi polovinu svojih proizvoda mogao bi, kako kaže, samo da ugasi preduzeće jer robu ne može da prodaje u velikim trgovinskim lancima u Srbiji.
Svaka trgovina ima svoj cenovnik ulistavanja
Da bi mu se proizvodi našli na rafovima, morao bi da plati više od 15.000 evra i to bez garancije da će se oni prodavati bar godinu dana.
- Pre pola godine, išao sam na razgovor u jedan megamarket da vidim mogu li svoje proizvode da prodajem kod njih. I oni kažu: „Platite ulistavanje 150 evra po proizvodu, rokovi plaćanja su 120 do 150 dana i kad prođe taj rok, dođite da razgovaramo o kompenzaciji.“ Pitam ih o kakvoj kompenzaciji, a oni mi objasne da to znači da ću umesto para da dobijem neki proizvod, recimo makarone. A čime ja da platim PDV, plate i doprinose za radnike? Makaronama? - pita se Babić koji naglašava da taj problem nema sa svima.
- A dešava se i da platite tu ulaznicu, a posle dva-tri meseca kažu vam da se vaš proizvod ne prodaje dobro i izbace vas sa rafa. A to što ste dali pare, nikom ništa. Predstavnik jednog trgovinskog lanca nedavno se pohvalio da imaju 30.000 proizvoda. Pomnožite to sa 150 evra, od sume koju dobijete kalkulator će da eksplodira! - uzbuđeno objašnjava Babić koji veruje da tako nešto ne može da se dogodi velikim brendovima.
[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]Evropska praksa
Milun Babić ne poriče da ulistavanje postoji i kod velikih trgovaca u zapadnoj Evropi, ali tvrdi da je njihova poslovna politika drugačija.
- Novac koji date oni upotrebe za reklamu vašeg proizvoda, kako bi povećali prodaju, a ovde, za flajer ili nešto slično, morate dodatno da platite - kaže on. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Sve to Babić je predočio i potpredsednici Vlade Verici Kalanović kad je bila u Trsteniku. Ona je pre dva dana rekla da su joj se mali privrednici žalili da ih veliki trgovinski lanci reketiraju i dodala da će taj problem izneti pred Vladu. Juče, međutim, ona nije želela da govori o toj temi.
Iz Ministarstva trgovine saopšteno nam je da oni daju punu podršku Komisiji za zaštitu konkurencije koja je jedina ovlaštena da utvrđuje zloupotrebe monopolskog položaja, kao i da Vlada i Ministarstvo primenjuju sva legalna sredstva da se spreči povećanje cena osnovnih životnih namirnica.
A da Babićev slučaj nije usamljen, svedoči i priča jednog mlinara koji je želeo da ostane anoniman. On objašnjava da postoji “listing fi” za koji svaki trgovinski lanac ima cenovnik.
- Ulistavanje se po bar-kodu plaća od 100 evra pa naviše, s tim što trgovcu ne dajete novac, već vam on taj iznos naplaćuje kroz robu koju plasirate. Tek kad se listing naplati, kreće plaćanje robe koju im isporučujete - priča ovaj mlinar.
Naknada prodavcima za troškove
Kolika je cena za ulistavanje, zašto se naplaćuje i da li je ista za sve, “Blic” je pitao „Merkator“, „Ideu“, „Veropulos“ i „Delez“. Stigli su ovakvi odgovori:
Idea: Više od 75 odsto robe nabavljamo od više od 500 domaćih proizvođača i dobavljača. Stalno radimo na učvršćivanju i podizanju nivoa saradnje s njima.
Delez: Bez komentara.
Veropulos: U komercijalnim ugovorima postoji ulistavanje kao naknada koju proizvođači-distributeri plaćaju pri uvođenju novog proizvoda u ponudu, i to je praksa od dolaska stranih trgovinskih lanaca. Svaki lanac ima troškove pri uvođenju novog proizvoda i to je nešto što je razumna praksa u svetu. Ovi troškovi postoje samo pri prvom ulasku novog proizvoda i trenutno ih je nemoguće ukinuti.
DIS: Ulistavanje je naknada za trošak i rizik koji nastaje uvođenjem novog artikla. Ako postoji rizik da će artikal samo da oduzme prostor drugima, trgovac taj rizik prebacuje na proizvođača kojem se kasnije, ako se taj rizik pokaže neopravdanim, vraća novac koji je uložio.