Veliki problem društva-Narkomanija

[Ana_ana]

Znatiželja,nezadovoljstvo i “mladalačka pobuna protiv sveta”, želja za prihvatanjem u društvu koje im imponuje, nesigurnost i nedostatak samopouzdanja – samo su neki od stotinu razloga zbog kojih mladi ljudi počnu eksperimentisati s drogama.

Narkomanija kao oblik zavisnosti od hemijskih sredstava uključuje kompulzivnu upotrebu sredstava koja izaziva i zavisnost od droge, a karakterišu je:

-neodoljiva žudnja za nastavljanjem uzimanja droge - psihoaktivne supstance (tj. supstance koje menjaju stanje svesti, raspoloženje i ponašanje) prirodnog ili sintetičkog porekla;

-dugim uzimanjem droge dolazi do porasta tolerancije, pa se količina droge povećava radi postizanja odgovarajućeg farmako-dinamičkog i psihološkog efekt;

-psihička ili fizička zavisnost, ili i jedna i druga;

-apstinencijalni sindrom, nakon prestanka uzimanja droge;

-štetne posledice za pojedinca i društvo.

Roditelji, u večnoj trci da porodici osiguraju “normalan” život,mogu se naći u situaciji da ne reaguju na vreme. Ponekad se i roditelji koji misle da rade “najbolje” nađu pred zidom i užasnom spoznajom da se njihovo dete kocka sa budućnošću i životom.Zato,treba naći vremena i razgovarati, treba poznavati svoje dete. Baš kao što dete učimo o rešavanju drugih životnih problema i situacija, tako ne treba zatvarati oči ni pred drogama. Mladi čovek mora naučiti kakva mu zaista opasnost preti. Porodična sreća, pa i život mogu biti cena kojom se plaća zanemarivanje i pomisao “Moje dete se ne drogira, to rade neka druga deca”.
Roditelji,po pravilu, kasno primete da im je dete zavisnik od droga. Deca koriste drogu i po nekoliko godina, a njihovi roditelji to saznaju, recimo, tek u poslednja dva meseca. Osim što su zauzeti i preokupirani borbom za osiguranje egzistencije, najčešće su roditelji "slepi za promene u ponašanju kod svoje dece". Štaviše, roditelji obično negiraju promene u detetovom ponašanju.

Vreme počinjanja konzumiranja psihoaktivnih supstanci u proseku se pomerilo na oko 15 godina. Čak se kod sve mlađih i mlađih adolescenata, kod dece od 12, 13 ili 14 godina uspostavlja zavisnost ili zloupotreba uzimanja droga. S obzirom da adolescenti još nemaju sopstvenu organizovanu ličnost, oni žele da se identifikuju sa vršnjacima,da postanu deo plemena u kome neće da štrče ni na koji način.


Autor:Ana_ana

 

[Rekontra]

Da, i nije samo problem porodice koju to zadesi, već celog društva! Ali društvo, država, nema baš interes da tome stane na put, kao i u celom svetu. Šta mislite gde završe one silne zaplene droge, stotine kilograma? U visokim pećima kao na dnevniku2? Kako da ne...

 

[crvendac_011]

I ja mislim da je tako.
Al' opet, sve kreće iz kuće, i činjenica je da je otuđenje uzelo maha i u porodici. Da su roditelji sve više "zauzeti", dok deca to koriste i za to vreme rade šta im se prohte. Nekad da bi se "uklopila u društvo", a nekad baš da bi privukla pažnju roditelja, jer osećaju da im to nedostaje.
Poznavala sam devojku koja je, ne samo što je uzimala svašta, ko zna koliko puta pokušala samoubistvo. Sekla vene u sred diskoteke, u liftu ispred stana, kod kuće, dok joj se roditelji (poznati u svetu umetnosti), spremaju za posao. Na kraju su je poslali na studije u Pariz, a odande se vratila navučena na heroin, i u trećem mesecu trudnoće. Trudnoća je i naterala da se konačno sredi. Bogu hvala, sad je uzorna majka jedne slatke devojčice i sve je to za njom.
Ali, eto jednog primera šta "prezauzetost" roditelja može da donese. Ponekad "zatvaraju oči" pred očiglednim problemom, jer nemaju vremena da se bave svojom decom, što nikako nije dobro.

 

[death row]

Odličan tekst Ana_ana, posebno mi je drago što je autorski, sigurno je nešto slično moglo da se nađe na netu ali ovako je bolje

U svakom slučaju zna se koliki je problem narkomanija s tim što mislim da situacija nije toliko alarmantna kao pre par godina. Za mene je baš porazno delovala informacija.....u osnovnoj školi u kojoj sam ja išao tačno se znalo ko je pušio cigarete i kad bi se koji čudom opušak našao u wc-u haos bi nastao...posle par godina čujem da se tu prodaje trava
Ono što je mene na prvom mestu odbijalo od droge je ponašanje osoba pod uticajem narkotika...te promene su mi baš onako bile baš onako...odbojne.... uopšte mi se nije dopadala takva promena raspoloženja.
Ko i mnogo čemu, presudnu ulogu u borbi protiv narkomanije ima porodica. Strašno je što roditelji mnogo puta lažu sami sebe da se njihovo dete "ne drogira" a kad to postane toliko očigledno.....nije kasno ali je mnogo vremena izgubljeno i pitanje je koliko treba novog vremena uložiti da se sve to ispravi. Zbog čega se to dešava teško je reći ali mislim da nije suština problema u prezauzetosti roditelja već generalno u nedostatku komunikacije između roditelja i dece. Mislim da roditelji često uopšte nemaju predstavu koliko je bitno da razgovaraju sa svojom decom, koliko je deci potreban razgovor sa njima u periodu adolescencije. Mogućnost sugestivnog delovanja je tada veoma izražena a dete toga uopšte nije svesno....