LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Većina se muči, političari zarađuju
Izvor: Blic
Beograd -- U zemlji u kojoj dva miliona građana živi u bedi i siromaštvu, podatak da je više od 2.000 funkcionera uvećalo svoju imovinu u 2010. najmanje zvuči iritantno.
Za dobronamerne, koji znaju da se u ovoj državi plate u javnom sektoru nisu povećavale gotovo tri godine, ovaj podatak može delovati kao enigma.
Ali za one druge, koji su manje naklonjeni idealizovanju, neće biti teško da zaključe da bogaćenje ljudi koji se profesionalno bave politikom u godinama ekonomske propasti države nije uvek najčistija rabota.
Dopune imovinskih karata koje su političari do 31. januara slali Agenciji za borbu protiv korupcije i dalje pristižu poštom u Palatu Srbije, gde je sedište ove institucije. Tamo je na jednom mestu sabrano sve novo bogatstvo naših političara, koje se i ne beleži ukoliko uvećanje u minuloj godini nije veće od 400.000 dinara.
Iako je u Srbiji, sa zakonima i političkom voljom kakve imamo, veoma teško zaista utvrditi na koji način su se povlašćeni bogatili, iskustvo pokazuje da je sistem pravljen tako da iz njega korist izvlače upravo oni na pozicijama.
Čedomir Čupić, član odbora Agencije za borbu protiv korupcije, kaže da se, po njegovim procenama, radi o bogatstvu stečenom iz privatnog biznisa, odnosno njihovih firmi sa kojih su formalno preneli upravljačka prava, a nastavili da ubiraju profit.
"Jako je teško dokazati da se u takvim slučajevima radi o zloupotrebama ili malverzacijama, ali iskustvo nas uči da se u Srbiji privilegije koje proizlaze iz visokih funkcija upotrebljavaju za ličnu korist. U slučaju političara može biti reč o nameštanju tendera u korist firmi koje su bliske određenom funkcioneru, i to je ono što Agencija u ovom trenutku temeljno proverava češljajući celokupnu tendersku dokumentaciju u određenim slučajevima", kaže Čupić.
Nameštanje tendera u javnim nabavkama spada među jedan od osnovnih izvora bogaćenja povlašćenih, rekao je Drago Kos, član Grupe zemalja za borbu protiv korupcije Saveta Evrope. I zaista, samo u javnim nabavkama koje na godišnjem nivou vrede četiri milijarde evra, na korupciju ode čitava milijarda.
Taj novac se gubi u raznim elementima nabavke - kod planiranja, kada se nabavlja nešto što nije potrebno, eliminisanjem konkurencije nerealnim zahtevima koje fiktivno može da ispuni samo odabrana firma, i napokon, zaključivanjem ugovora na osnovu pogodbi, odnosno bez tendera. Za sve je zajednička činjenica da odlučujuću ulogu igra onaj ko ima najveću moć u datom sektoru, što je po pravilu politička ličnost.
I Žarko Korać, poslanik LDP, smatra da je veoma čudno da se osobe koje su na javnoj funkciji iz godine u godinu bogate. On podseća da u pojedinim zemljama postoji zakon koji onemogućava da se osobe koje su bile na funkciji, pet godina nakon isteka mandata bave biznisom.
"Suština bogaćenja političara bazira se na privilegijama. Stvar je prosta, neko ko je na funkciji ne bi smeo da uvećava svoje bogatstvo, sem ako nije nešto nasledio ili prodao. Ostalo je sve razlog za sumnju", kaže Korać.
Sagovornici se slažu da je većina političara u Srbiji svesna da su tu samo sada i zato ne propuštaju priliku da izvuku ličnu korist. Uz to, činjenica da u Srbiji do danas nijedna afera nije isterana na čistinu daje dodatni podsticaj onima koje žele da igraju izvan pravila, a u sopstvenu korist. A takvih je u Srbiji i previše.
"Mogu da sumnjam na koji se način bogate. Podsticaji su veliki jer su šanse za zaradu velike, a opasnost da se odgovara male", zaključuje Aleksandar Stevanović, ekonomista iz Centra za slobodno tržište.
KORUPCIJA U VRHU
"Novac od korupcije završava u privatnim džepovima, odnosno u džepovima povlašćenih i onih kojima pozicija omogućava korupciju. Svakako, najviše je ima u vrhu države", kaže Danilo Šuković, ekonomista i član Saveta za borbu protiv korupcije.
Izvor: Blic
Beograd -- U zemlji u kojoj dva miliona građana živi u bedi i siromaštvu, podatak da je više od 2.000 funkcionera uvećalo svoju imovinu u 2010. najmanje zvuči iritantno.
Za dobronamerne, koji znaju da se u ovoj državi plate u javnom sektoru nisu povećavale gotovo tri godine, ovaj podatak može delovati kao enigma.
Ali za one druge, koji su manje naklonjeni idealizovanju, neće biti teško da zaključe da bogaćenje ljudi koji se profesionalno bave politikom u godinama ekonomske propasti države nije uvek najčistija rabota.
Dopune imovinskih karata koje su političari do 31. januara slali Agenciji za borbu protiv korupcije i dalje pristižu poštom u Palatu Srbije, gde je sedište ove institucije. Tamo je na jednom mestu sabrano sve novo bogatstvo naših političara, koje se i ne beleži ukoliko uvećanje u minuloj godini nije veće od 400.000 dinara.
Iako je u Srbiji, sa zakonima i političkom voljom kakve imamo, veoma teško zaista utvrditi na koji način su se povlašćeni bogatili, iskustvo pokazuje da je sistem pravljen tako da iz njega korist izvlače upravo oni na pozicijama.
Čedomir Čupić, član odbora Agencije za borbu protiv korupcije, kaže da se, po njegovim procenama, radi o bogatstvu stečenom iz privatnog biznisa, odnosno njihovih firmi sa kojih su formalno preneli upravljačka prava, a nastavili da ubiraju profit.
"Jako je teško dokazati da se u takvim slučajevima radi o zloupotrebama ili malverzacijama, ali iskustvo nas uči da se u Srbiji privilegije koje proizlaze iz visokih funkcija upotrebljavaju za ličnu korist. U slučaju političara može biti reč o nameštanju tendera u korist firmi koje su bliske određenom funkcioneru, i to je ono što Agencija u ovom trenutku temeljno proverava češljajući celokupnu tendersku dokumentaciju u određenim slučajevima", kaže Čupić.
Nameštanje tendera u javnim nabavkama spada među jedan od osnovnih izvora bogaćenja povlašćenih, rekao je Drago Kos, član Grupe zemalja za borbu protiv korupcije Saveta Evrope. I zaista, samo u javnim nabavkama koje na godišnjem nivou vrede četiri milijarde evra, na korupciju ode čitava milijarda.
Taj novac se gubi u raznim elementima nabavke - kod planiranja, kada se nabavlja nešto što nije potrebno, eliminisanjem konkurencije nerealnim zahtevima koje fiktivno može da ispuni samo odabrana firma, i napokon, zaključivanjem ugovora na osnovu pogodbi, odnosno bez tendera. Za sve je zajednička činjenica da odlučujuću ulogu igra onaj ko ima najveću moć u datom sektoru, što je po pravilu politička ličnost.
I Žarko Korać, poslanik LDP, smatra da je veoma čudno da se osobe koje su na javnoj funkciji iz godine u godinu bogate. On podseća da u pojedinim zemljama postoji zakon koji onemogućava da se osobe koje su bile na funkciji, pet godina nakon isteka mandata bave biznisom.
"Suština bogaćenja političara bazira se na privilegijama. Stvar je prosta, neko ko je na funkciji ne bi smeo da uvećava svoje bogatstvo, sem ako nije nešto nasledio ili prodao. Ostalo je sve razlog za sumnju", kaže Korać.
Sagovornici se slažu da je većina političara u Srbiji svesna da su tu samo sada i zato ne propuštaju priliku da izvuku ličnu korist. Uz to, činjenica da u Srbiji do danas nijedna afera nije isterana na čistinu daje dodatni podsticaj onima koje žele da igraju izvan pravila, a u sopstvenu korist. A takvih je u Srbiji i previše.
"Mogu da sumnjam na koji se način bogate. Podsticaji su veliki jer su šanse za zaradu velike, a opasnost da se odgovara male", zaključuje Aleksandar Stevanović, ekonomista iz Centra za slobodno tržište.
KORUPCIJA U VRHU
"Novac od korupcije završava u privatnim džepovima, odnosno u džepovima povlašćenih i onih kojima pozicija omogućava korupciju. Svakako, najviše je ima u vrhu države", kaže Danilo Šuković, ekonomista i član Saveta za borbu protiv korupcije.