- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Piše: Ivana Berar
ponedeljak, 30 avgust 2010
Izvor: Akter
LEVI’S - KRALJ DŽINSA
Večan kao Levi’s
Levi Strauss & Co poznata je američka kompanija koja se prevashodno bavi proizvodnjom odeće od džinsa. O nastanku brenda Levi’s kruže mnoge legende, verovatno zbog toga što je veći deo arhiva o ovome izgoreo prilikom požara u San Francisku 1906. godine
Izum farmerica ravnopravan je većini izuma koji su obeležili današnjicu, a njegov vlasnik Levi Štraus može se smatrati istorijskom ikonom koja je kulturološki obeležila kraj 19. i čitav 20. vek.
Levi’s 501, robna je marka sa zaštitnim imenom preko sto godina, što je čini jednom od najstarijih zaštićenih robnih marki na svetu. Popularne “leviske” postale su simbol buntovništva, otpora i individualnosti. Od pokreta za prava žena u SAD-u 20-ih godina, preko eksplozije rokenrola 50-ih, Vudstoka 60-ih godina, “Groznice subotnje večeri” 70-ih godina, do glavnog odevnog predmeta rušitelja Berlinskog zida s kraja 80-ih godina. Nosili su ih Džems Din, Marlon Brando i Merilin Monro... Svi sa istim žarom i ushićenjem.
Levi Strauss & Co poznata je američka kompanija koja se prevashodno bavi proizvodnjom odeće od džinsa. O nastanku brenda Levi’s kruže mnoge legende, verovatno zbog toga što je veći deo arhiva o ovome izgoreo prilikom požara u San Francisku 1906. godine.
SVE JE POČELO S NITNAMA
Davne 1853.godine Levi Štraus nije mogao ni zamisliti da će njegov „izum” bukvalno zavladati celim svetom. Novopečeni Amerikanac, rođen 1829. pod imenom Loeb Štraus u Nemačkoj, te je godine u Kaliforniji pokrenuo vlastitu veleprodaju odela, tkanina i džepnih maramica. To područje Amerike već je pet godina tresla zlatna groznica, što je trgovcu iz Njujorka dalo šansu za ostvarenje pravog američkog sna. Zajedno sa sestrom i šurakom taj dvadesetčetvorogodišnjak je iz sedišta u San Francisku snabdevao farmericama, ali i finijim tkaninama, rudare, farmere i ostale stanovnike tadašnjih novonastajućih gradova američkog Zapada.
Ključna figura u nastanku brenda Levi’s, pored mladog nemačkog emigranta Levija Štrausa, bio je i jedan krojač. U Štrausovoj radnji kupovao je izvesni Jakob Dejvis, idejni tvorac džinsa. Ideja je nastala kada je kod Jakobsa po ko zna koji put došao klijent, kome su se odšivali džepovi na pantalonama i Jakobs je smislio način kako da ih pričvrsti metalnim nitnama. Problem je rešen, a građanima se ideja jako dopala. Pošto se bojao da mu ne ukradu ideju, Jakobs je želeo da je patentira. Međutim, pošto nije bio u mogućnosti da prikupi potrebnih 68 dolara, obratio se pismom Leviju, koji je prepoznao potencijal u ovoj ideji i tako je otpočela njihova saradnja. Štraus je verovao u vrednost te jednostavne, a genijalne ideje, i 20.maja 1873. godine odobren im je patent za “široke radne pantalone sa strukom, ojačane metalnim kopčama”. Ovaj naziv bio je u upotrebi sve do 1960. godine, dok iz slenga tadašnjih američkih tinejdžera nije preuzeto ime džins (engl. čvrsto pamučno platno). Već 1890. godine Levi Štraus je počeo da označava svoje farmerice brojem 501, i tako stvorio modni odevni predmet koji je obeležio 20. vek.
KRATKA ISTORIJA KOMPANIJE:
1873: patent “široke radne pantalone sa strukom” učvršćene metalnim kopčama, namenjene su muškoj radničkoj populaciji u rudnicima i na farmama
1898: zaštićeno ime 501
1926: prvi dodaci na platu podeljeni u istoriji tekstilne industrije SAD-a
1928: zaštićeno ime Levi’s
1930: prodaja Levi’s proizvoda na američkim rančevima popularizuje farmerice među posetiocima rančeva i stvara imidž individualnosti i buntovništva
1937: presvlačenje metalnih kopči na stražnjem delu pantalona, jer su oštećivale nameštaj i sedla
1943: počinju da zapošljavaju radnike afroameričkog porekla, 20 godina pre donošenja odgovarajućeg zakona
1959: prvi izvoz u Evropu
1960: promena imena u „džins”
1966: prva TV reklama
1977: prva licenca za proizvodnju farmerica iza “gvozdene zavese” u Mađarskoj
1980: kompanija poseduje 63 proizvodna pogona u SAD-u
1985: reklama “Praonica” za 501 s Nikom Kamenom u glavnoj ulozi i muzikom
Marvina Gaja “I heard it through the grape wine”. Sledi decenija inventivnih TV reklama, a svaka korišćena pesma postaje instant hit
1986: stvaranje marke Dockers – pamučnih pantalona, kao odgovor na trend neformalnog oblačenja na poslu
1996: kompanija ima 37.000 zaposlenih, prihod od 7 milijardi dolara
ŠTRAUS KAO MARKETING MENADŽER
Tkanina od koje se šije džins, denim, naziv je dobila po natpisu na rubu na francuskom jeziku, koji je glasio “Serge de Nime”. Po udruživanju novopečeni partneri raspodelili su posao. Jakob je bio zadužen za nadzor fabrika, a sam Levi za marketinški deo posla. Pošto se rok patenta bližio kraju, Levi je bio svestan da mora nekako da izdvoji svoj proizvod u odnosu na druge i tako je nastao zaštitni znak brenda: dva konja koja bezuspešno pokušavaju da pokidaju farmerke. Farmerke kakve danas nosimo počele su da se proizvode dvadesetih godina 20. veka.
SLAVU DONOSI „VOG”
Prvi model Levi’s 501 nije imao petljice za kaiš. Kreirane 1873. godine kao radna odeća za muškarce, Levi’s farmerke doživele su svoj zvanični debi u svetu mode 1935. godine, kada su se pojavile na stranicama magazina „Vog”. Prihvatili su ih holivudski buntovnici, avangardni umetnici i muzički eksperimentatori. Uskoro Levi’s farmerke postaju ikona kulture mladih i uniforma pobune. Kompanija Levi Štraus je, nakon njihovog prodora na svetsku modnu scenu, postala velika kompanija na dobrom glasu, što je i ostala do devedestih godina. Prateći trendove i iza “gvozdene zavese”, znali su da je Levi’s 501 kod mladih ljudi u zemljama u razvoju postao simbol otpora komunističkom režimu. Farmerice su se prodavale na crnom tržištu, a braća Has odlučila su 1977. godine da krenu sa najmanje rizičnim i jeftinim investicionim ulaskom: prodajom licence za proizvodnju u Mađarskoj.
Međutim, kada su u modu ušle široke farmerke, Levi Štraus je i dalje proizvodio klasične modele, pa su se bolje prodavali drugi brendovi, posebno među omladinom, što je dovelo do krize u kompaniji.
Brendovi koji egzistiraju u okviru Levi Štrausa su: Levi’s – osnovni brend, stvoren još 1873. godine, Dockers (1986) i Levi Strauss Signature, brend stvoren 2003. godine, namenjen prodaji u velikim tržnim centrima. Danas se “leviske” prodaju u velikom broju zemalja, a postoje i tri velika proizvodna pogona, evropski u Briselu, azijsko-pacifički u Singapuru, i osnovni u San Francisku, gde je smešteno i sedište kompanije.
MITSKE REKLAMNE KAMPANJE
Osamdesetih godina prošlog veka Levi’s je bila jedna od međunarodno najsnažnijih robnih marki. Izgradnja imidža marke temeljila se na ulaganju ogromnog budžeta u reklame i promociju, ali i na pametnu ekstenziju robnih marki.
Prvi model Levi’s 501 nije imao petljice za kaiš. Kreirane 1873. godine kao radna odeća za muškarce, Levi’s farmerke su doživele svoj zvaničan debi u svetu mode 1935. godine, kada su se pojavile na stranicama magazina „Vog”. Prihvatili su ih holivudski buntovnici, avangardni umetnici i muzički eksperimentatori
Stvarajući npr. robnu marku Dockers, Levi’s stvara pamučne pantalone namenjene korporativnoj populaciji koja je kruta odela želela da zameni nečim što je “causal”, ali ipak vrhunski kvalitetnom poslovnom garderobom. Upravo u toj deceniji kompanija ima i najveće izdatke za reklamne kampanje, naročito u promociji Levi’s 501 farmerica. Njihove reklame iz 80-ih ušle su u legendu modernog reklamiranja, a svaka melodija odsvirana u pozadini spota postala je instant hit na lestvicama popularnosti.
ponedeljak, 30 avgust 2010
Izvor: Akter
LEVI’S - KRALJ DŽINSA
Večan kao Levi’s
Levi Strauss & Co poznata je američka kompanija koja se prevashodno bavi proizvodnjom odeće od džinsa. O nastanku brenda Levi’s kruže mnoge legende, verovatno zbog toga što je veći deo arhiva o ovome izgoreo prilikom požara u San Francisku 1906. godine
Izum farmerica ravnopravan je većini izuma koji su obeležili današnjicu, a njegov vlasnik Levi Štraus može se smatrati istorijskom ikonom koja je kulturološki obeležila kraj 19. i čitav 20. vek.
Levi’s 501, robna je marka sa zaštitnim imenom preko sto godina, što je čini jednom od najstarijih zaštićenih robnih marki na svetu. Popularne “leviske” postale su simbol buntovništva, otpora i individualnosti. Od pokreta za prava žena u SAD-u 20-ih godina, preko eksplozije rokenrola 50-ih, Vudstoka 60-ih godina, “Groznice subotnje večeri” 70-ih godina, do glavnog odevnog predmeta rušitelja Berlinskog zida s kraja 80-ih godina. Nosili su ih Džems Din, Marlon Brando i Merilin Monro... Svi sa istim žarom i ushićenjem.
Levi Strauss & Co poznata je američka kompanija koja se prevashodno bavi proizvodnjom odeće od džinsa. O nastanku brenda Levi’s kruže mnoge legende, verovatno zbog toga što je veći deo arhiva o ovome izgoreo prilikom požara u San Francisku 1906. godine.
SVE JE POČELO S NITNAMA
Davne 1853.godine Levi Štraus nije mogao ni zamisliti da će njegov „izum” bukvalno zavladati celim svetom. Novopečeni Amerikanac, rođen 1829. pod imenom Loeb Štraus u Nemačkoj, te je godine u Kaliforniji pokrenuo vlastitu veleprodaju odela, tkanina i džepnih maramica. To područje Amerike već je pet godina tresla zlatna groznica, što je trgovcu iz Njujorka dalo šansu za ostvarenje pravog američkog sna. Zajedno sa sestrom i šurakom taj dvadesetčetvorogodišnjak je iz sedišta u San Francisku snabdevao farmericama, ali i finijim tkaninama, rudare, farmere i ostale stanovnike tadašnjih novonastajućih gradova američkog Zapada.
Ključna figura u nastanku brenda Levi’s, pored mladog nemačkog emigranta Levija Štrausa, bio je i jedan krojač. U Štrausovoj radnji kupovao je izvesni Jakob Dejvis, idejni tvorac džinsa. Ideja je nastala kada je kod Jakobsa po ko zna koji put došao klijent, kome su se odšivali džepovi na pantalonama i Jakobs je smislio način kako da ih pričvrsti metalnim nitnama. Problem je rešen, a građanima se ideja jako dopala. Pošto se bojao da mu ne ukradu ideju, Jakobs je želeo da je patentira. Međutim, pošto nije bio u mogućnosti da prikupi potrebnih 68 dolara, obratio se pismom Leviju, koji je prepoznao potencijal u ovoj ideji i tako je otpočela njihova saradnja. Štraus je verovao u vrednost te jednostavne, a genijalne ideje, i 20.maja 1873. godine odobren im je patent za “široke radne pantalone sa strukom, ojačane metalnim kopčama”. Ovaj naziv bio je u upotrebi sve do 1960. godine, dok iz slenga tadašnjih američkih tinejdžera nije preuzeto ime džins (engl. čvrsto pamučno platno). Već 1890. godine Levi Štraus je počeo da označava svoje farmerice brojem 501, i tako stvorio modni odevni predmet koji je obeležio 20. vek.
KRATKA ISTORIJA KOMPANIJE:
1873: patent “široke radne pantalone sa strukom” učvršćene metalnim kopčama, namenjene su muškoj radničkoj populaciji u rudnicima i na farmama
1898: zaštićeno ime 501
1926: prvi dodaci na platu podeljeni u istoriji tekstilne industrije SAD-a
1928: zaštićeno ime Levi’s
1930: prodaja Levi’s proizvoda na američkim rančevima popularizuje farmerice među posetiocima rančeva i stvara imidž individualnosti i buntovništva
1937: presvlačenje metalnih kopči na stražnjem delu pantalona, jer su oštećivale nameštaj i sedla
1943: počinju da zapošljavaju radnike afroameričkog porekla, 20 godina pre donošenja odgovarajućeg zakona
1959: prvi izvoz u Evropu
1960: promena imena u „džins”
1966: prva TV reklama
1977: prva licenca za proizvodnju farmerica iza “gvozdene zavese” u Mađarskoj
1980: kompanija poseduje 63 proizvodna pogona u SAD-u
1985: reklama “Praonica” za 501 s Nikom Kamenom u glavnoj ulozi i muzikom
Marvina Gaja “I heard it through the grape wine”. Sledi decenija inventivnih TV reklama, a svaka korišćena pesma postaje instant hit
1986: stvaranje marke Dockers – pamučnih pantalona, kao odgovor na trend neformalnog oblačenja na poslu
1996: kompanija ima 37.000 zaposlenih, prihod od 7 milijardi dolara
ŠTRAUS KAO MARKETING MENADŽER
Tkanina od koje se šije džins, denim, naziv je dobila po natpisu na rubu na francuskom jeziku, koji je glasio “Serge de Nime”. Po udruživanju novopečeni partneri raspodelili su posao. Jakob je bio zadužen za nadzor fabrika, a sam Levi za marketinški deo posla. Pošto se rok patenta bližio kraju, Levi je bio svestan da mora nekako da izdvoji svoj proizvod u odnosu na druge i tako je nastao zaštitni znak brenda: dva konja koja bezuspešno pokušavaju da pokidaju farmerke. Farmerke kakve danas nosimo počele su da se proizvode dvadesetih godina 20. veka.
SLAVU DONOSI „VOG”
Prvi model Levi’s 501 nije imao petljice za kaiš. Kreirane 1873. godine kao radna odeća za muškarce, Levi’s farmerke doživele su svoj zvanični debi u svetu mode 1935. godine, kada su se pojavile na stranicama magazina „Vog”. Prihvatili su ih holivudski buntovnici, avangardni umetnici i muzički eksperimentatori. Uskoro Levi’s farmerke postaju ikona kulture mladih i uniforma pobune. Kompanija Levi Štraus je, nakon njihovog prodora na svetsku modnu scenu, postala velika kompanija na dobrom glasu, što je i ostala do devedestih godina. Prateći trendove i iza “gvozdene zavese”, znali su da je Levi’s 501 kod mladih ljudi u zemljama u razvoju postao simbol otpora komunističkom režimu. Farmerice su se prodavale na crnom tržištu, a braća Has odlučila su 1977. godine da krenu sa najmanje rizičnim i jeftinim investicionim ulaskom: prodajom licence za proizvodnju u Mađarskoj.
Međutim, kada su u modu ušle široke farmerke, Levi Štraus je i dalje proizvodio klasične modele, pa su se bolje prodavali drugi brendovi, posebno među omladinom, što je dovelo do krize u kompaniji.
Brendovi koji egzistiraju u okviru Levi Štrausa su: Levi’s – osnovni brend, stvoren još 1873. godine, Dockers (1986) i Levi Strauss Signature, brend stvoren 2003. godine, namenjen prodaji u velikim tržnim centrima. Danas se “leviske” prodaju u velikom broju zemalja, a postoje i tri velika proizvodna pogona, evropski u Briselu, azijsko-pacifički u Singapuru, i osnovni u San Francisku, gde je smešteno i sedište kompanije.
MITSKE REKLAMNE KAMPANJE
Osamdesetih godina prošlog veka Levi’s je bila jedna od međunarodno najsnažnijih robnih marki. Izgradnja imidža marke temeljila se na ulaganju ogromnog budžeta u reklame i promociju, ali i na pametnu ekstenziju robnih marki.
Prvi model Levi’s 501 nije imao petljice za kaiš. Kreirane 1873. godine kao radna odeća za muškarce, Levi’s farmerke su doživele svoj zvaničan debi u svetu mode 1935. godine, kada su se pojavile na stranicama magazina „Vog”. Prihvatili su ih holivudski buntovnici, avangardni umetnici i muzički eksperimentatori
Stvarajući npr. robnu marku Dockers, Levi’s stvara pamučne pantalone namenjene korporativnoj populaciji koja je kruta odela želela da zameni nečim što je “causal”, ali ipak vrhunski kvalitetnom poslovnom garderobom. Upravo u toj deceniji kompanija ima i najveće izdatke za reklamne kampanje, naročito u promociji Levi’s 501 farmerica. Njihove reklame iz 80-ih ušle su u legendu modernog reklamiranja, a svaka melodija odsvirana u pozadini spota postala je instant hit na lestvicama popularnosti.