- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Veb prostitucija: Kako otkriti da dete vodi paralelni život
Blic žena
Jedno istraživanje uvelo je potpuni strah među roditelje: u Novom Sadu je otkriveno da desetine devojčica već od deset godina svoje golišave snimke samoinicijativno postavlja na internetu kako bi zaradile novac. Ovaj primer veb prostitucije ostavlja gorak ukus i otvoreno pitanje kako roditelji pouzdano da znaju kakav život vode njihova deca. Do koje mere treba da ih puste da budu samostalni, a kada treba da se uključe u njihovu svakodnevicu?
Veoma je važno da deca u svet modernih tehnologija ne stupaju sama, već uz nadzor majke i oca
Branka Tišma, dugogodišnji pedagog, smatra da su porodični odnosi postavljeni tako da je detetu sve podređeno, ono je u centru pažnje, nema suštinskih razgovora, poverenja, razmene informacija, i detetu se slepo veruje. Ona su danas često veoma upućena na roditelje, s jedne strane, a s druge potpuno prepuštena sama sebi.
- Deca se dosta razvijaju pod uticajem vršnjaka, a tu nema mnogo kontrole. Roditelji, odrasli su potrebni deci i samo stalan nadzor, ne preteran, odmeren i primeren, može biti siguran put da dete odrasta kako treba. U tom slučaju svaka promena se lako primeti i negativno ponašanje i posledice mogu lako da se izbegnu. U školama smo često ti koji prvi uoče promene ponašanja koje ukazuju da deca vode "paralelan život". Roditelji su tada u neverici, ali to sprečava ozbiljnije posledice. Svi se zatim angažuju - priča Tišma.
Iako nisu uvek sve situacije opasne i ovako ekstremne, deca kriju jer unapred, u svojoj podsvesti znaju da to što rade nije dobro, da neće naići na odobravanje odraslih, kao i da će biti kažnjeni.
Za njih se tu otvara potpunovi svet, Fejsbuk, koji je neograničen, nekontrolisan prostor, u kome su kontrola i pristupa odraslih svedeni na minimum.
JEDAN KLIK DO PORNOGRAFSKOG SAJTA
Sigurni znaci da se "nešto" dešava
1. promena ponašanja, bilo kakva, čak i najmanja
2. izbegavanje starih drugova, sticanje novih prijatelja, drugačiji oblik druženja
3. promena stila oblačenja
4. napadna šminka
5. često ostajanje kod druga ili drugarice preko noći
Iako često isprovocirani vršnjacima ili iz čiste radoznalosti dečaci i devojčice počinju svoje putovanje kroz virtuelni svet, to ne bi smelo da prođe bez roditelja. Najbolje se njima početi prve potrage.
- Do 18. godine deca ne bi trebalo samostalno da rade bilo šta na internetu. Tako je najbezbednije i najsigurnije. Roditelji su zaista potrebni deci do tog uzrasta - objašnjava naša sagovornica.
U svetu je deci ispod 12. godina zabranjeno da samostalno koriste internet, dok praksa u Srbiji pokazuje da i predškolci imaju otvorene Fejsbuk profile.
Za "ulazak" u taj nepredvidivi, šareni svet, smatra Branka Tišma, pedagog, potrebne su norme i pravila. Mi smo, u Srbiji, u sve to "uleteli" prebrzo.
- Nekada i najmanji znak može odvesti umesto na dečiji, na pornografski sajt. Dobro je ako dete tada traži pomoć odraslih. Veoma je važno da u svet modernih tehnologija ne stupa samo, već uz mamu ili tatu. Na internetu možete naći mnogo zanimljivih sadržaja, ali sam veliki protivnik zloupotreba. Oni koji detetu dozvoljavaju internet moraju da budu principijalni, da se zna kada se i koliko koristi.
ŠKOLARCI KAO "VEB DETEKTIVI"
Po ugledu na iskustva u SAD i Zapadnoj Evropi, Centar za nestalu i zlostavljanu decu (CNZD) iz Stare Pazove pokrenuo je projekat „veb detektiv” koji će učiti decu, roditelje i nastavnike da se zaštite od neprijatnosti na internetu.
Taj projekat podrazumeva edukaciju i sprovođenje ankete za sve učenike osnovnih škola od trećeg do osmog razreda i srednjoškolce, kao i ankete za roditelje da bi se videlo koliko su upoznati s tim šta im deca rade na internetu.
Kako kaže Igor Ćurčik, doktor pedagogije i potpredsednik CNZD-a, iako za Srbiju ne može da se kaže da je Internet ušao u sve njene pore, iz godine u godinu u onlajn svetu aktivno je sve više naše dece. Svetska kompjuterska mreža pruža ogromne pozitivne mogućnosti, ali ima i mračnu stranu.
- Pokušaćemo da delujemo na savest dece da bi ona sama shvatila šta je za njihove prijatelje i njih dobro, a šta može da ih povredi. Obučavaćemo osnovce i srednjoškolce da budu „veb detektivi”, odnosno da prepoznaju nepoželjne i poželjne stranice na internetu i da na osnovu njih prave takozvane crne ili bele liste. Sajtovi koji služe u edukativne svrhe nalaziće se na beloj, a ako su štetni, onda na crnoj listi - objašnjava Ćurčik.
SOFTVER ZA SELEKCIJU SAJTOVA
Trenutno je u razvoju sajt cnzd.rs na kome će orditelji i deca moći da pronađu informacije o opasnostima na koje maldi mogu naići na internetu, kao i o mogućnostima zaštite.
- Na sajtu CNZD-a trebalo bi da otvorimo takozvanu onlajn dojavu, nalik SOS telefonima. Na taj način će svako ko na internetu primeti sadržaj za koji smatra da nije poželjan za decu moći da nam javi, nakon čega će stručni tim CNZD-a da ga uvrsti na odgovarajući listu - kaže Ćurčik.
Spisak dozvoljenih i zabranjenih internet prezentacija odavno postoji na drugim jezicima, međutim, ovo je prvi put da se ove liste odnose na stranice na srpskom, odnosno na jezicima sa prostora nekadašnje Jugoslavije.
Filtriranje nepoželjnih sajtova biće moguće korišćenjem softvera SINI (lokalni proksi server), koji će moći besplatno da se skine sa sajta CNZD-a.
- Želimo da instaliramo ovaj program u što više škola u Srbiji, ali i da ga postavimo na internet, odakle će svaki roditelj i nastavnik moći da ga besplatno skine i koristi na svom kompjuteru - poručuje potpredsednik Centra za nestalu i zlostavljanu decu, i dodaje da će za početak Centar obučiti oko 40 dece iz opštine Stara Pazova da postanu „veb detektivi”, a kasnije i iz drugih gradova u Srbiji.
Blic žena
Jedno istraživanje uvelo je potpuni strah među roditelje: u Novom Sadu je otkriveno da desetine devojčica već od deset godina svoje golišave snimke samoinicijativno postavlja na internetu kako bi zaradile novac. Ovaj primer veb prostitucije ostavlja gorak ukus i otvoreno pitanje kako roditelji pouzdano da znaju kakav život vode njihova deca. Do koje mere treba da ih puste da budu samostalni, a kada treba da se uključe u njihovu svakodnevicu?
Veoma je važno da deca u svet modernih tehnologija ne stupaju sama, već uz nadzor majke i oca
Branka Tišma, dugogodišnji pedagog, smatra da su porodični odnosi postavljeni tako da je detetu sve podređeno, ono je u centru pažnje, nema suštinskih razgovora, poverenja, razmene informacija, i detetu se slepo veruje. Ona su danas često veoma upućena na roditelje, s jedne strane, a s druge potpuno prepuštena sama sebi.
- Deca se dosta razvijaju pod uticajem vršnjaka, a tu nema mnogo kontrole. Roditelji, odrasli su potrebni deci i samo stalan nadzor, ne preteran, odmeren i primeren, može biti siguran put da dete odrasta kako treba. U tom slučaju svaka promena se lako primeti i negativno ponašanje i posledice mogu lako da se izbegnu. U školama smo često ti koji prvi uoče promene ponašanja koje ukazuju da deca vode "paralelan život". Roditelji su tada u neverici, ali to sprečava ozbiljnije posledice. Svi se zatim angažuju - priča Tišma.
Iako nisu uvek sve situacije opasne i ovako ekstremne, deca kriju jer unapred, u svojoj podsvesti znaju da to što rade nije dobro, da neće naići na odobravanje odraslih, kao i da će biti kažnjeni.
Za njih se tu otvara potpunovi svet, Fejsbuk, koji je neograničen, nekontrolisan prostor, u kome su kontrola i pristupa odraslih svedeni na minimum.
JEDAN KLIK DO PORNOGRAFSKOG SAJTA
Sigurni znaci da se "nešto" dešava
1. promena ponašanja, bilo kakva, čak i najmanja
2. izbegavanje starih drugova, sticanje novih prijatelja, drugačiji oblik druženja
3. promena stila oblačenja
4. napadna šminka
5. često ostajanje kod druga ili drugarice preko noći
Iako često isprovocirani vršnjacima ili iz čiste radoznalosti dečaci i devojčice počinju svoje putovanje kroz virtuelni svet, to ne bi smelo da prođe bez roditelja. Najbolje se njima početi prve potrage.
- Do 18. godine deca ne bi trebalo samostalno da rade bilo šta na internetu. Tako je najbezbednije i najsigurnije. Roditelji su zaista potrebni deci do tog uzrasta - objašnjava naša sagovornica.
U svetu je deci ispod 12. godina zabranjeno da samostalno koriste internet, dok praksa u Srbiji pokazuje da i predškolci imaju otvorene Fejsbuk profile.
Za "ulazak" u taj nepredvidivi, šareni svet, smatra Branka Tišma, pedagog, potrebne su norme i pravila. Mi smo, u Srbiji, u sve to "uleteli" prebrzo.
- Nekada i najmanji znak može odvesti umesto na dečiji, na pornografski sajt. Dobro je ako dete tada traži pomoć odraslih. Veoma je važno da u svet modernih tehnologija ne stupa samo, već uz mamu ili tatu. Na internetu možete naći mnogo zanimljivih sadržaja, ali sam veliki protivnik zloupotreba. Oni koji detetu dozvoljavaju internet moraju da budu principijalni, da se zna kada se i koliko koristi.
ŠKOLARCI KAO "VEB DETEKTIVI"
Po ugledu na iskustva u SAD i Zapadnoj Evropi, Centar za nestalu i zlostavljanu decu (CNZD) iz Stare Pazove pokrenuo je projekat „veb detektiv” koji će učiti decu, roditelje i nastavnike da se zaštite od neprijatnosti na internetu.
Taj projekat podrazumeva edukaciju i sprovođenje ankete za sve učenike osnovnih škola od trećeg do osmog razreda i srednjoškolce, kao i ankete za roditelje da bi se videlo koliko su upoznati s tim šta im deca rade na internetu.
Kako kaže Igor Ćurčik, doktor pedagogije i potpredsednik CNZD-a, iako za Srbiju ne može da se kaže da je Internet ušao u sve njene pore, iz godine u godinu u onlajn svetu aktivno je sve više naše dece. Svetska kompjuterska mreža pruža ogromne pozitivne mogućnosti, ali ima i mračnu stranu.
- Pokušaćemo da delujemo na savest dece da bi ona sama shvatila šta je za njihove prijatelje i njih dobro, a šta može da ih povredi. Obučavaćemo osnovce i srednjoškolce da budu „veb detektivi”, odnosno da prepoznaju nepoželjne i poželjne stranice na internetu i da na osnovu njih prave takozvane crne ili bele liste. Sajtovi koji služe u edukativne svrhe nalaziće se na beloj, a ako su štetni, onda na crnoj listi - objašnjava Ćurčik.
SOFTVER ZA SELEKCIJU SAJTOVA
Trenutno je u razvoju sajt cnzd.rs na kome će orditelji i deca moći da pronađu informacije o opasnostima na koje maldi mogu naići na internetu, kao i o mogućnostima zaštite.
- Na sajtu CNZD-a trebalo bi da otvorimo takozvanu onlajn dojavu, nalik SOS telefonima. Na taj način će svako ko na internetu primeti sadržaj za koji smatra da nije poželjan za decu moći da nam javi, nakon čega će stručni tim CNZD-a da ga uvrsti na odgovarajući listu - kaže Ćurčik.
Spisak dozvoljenih i zabranjenih internet prezentacija odavno postoji na drugim jezicima, međutim, ovo je prvi put da se ove liste odnose na stranice na srpskom, odnosno na jezicima sa prostora nekadašnje Jugoslavije.
Filtriranje nepoželjnih sajtova biće moguće korišćenjem softvera SINI (lokalni proksi server), koji će moći besplatno da se skine sa sajta CNZD-a.
- Želimo da instaliramo ovaj program u što više škola u Srbiji, ali i da ga postavimo na internet, odakle će svaki roditelj i nastavnik moći da ga besplatno skine i koristi na svom kompjuteru - poručuje potpredsednik Centra za nestalu i zlostavljanu decu, i dodaje da će za početak Centar obučiti oko 40 dece iz opštine Stara Pazova da postanu „veb detektivi”, a kasnije i iz drugih gradova u Srbiji.