Vatroslav Lisinski

[crvendac_011]

Ватрослав Лисински



Ватрослав Лисински (хрв. Vatroslav Lisinski), 8. јул 1819. - 31. мај 1854, хрватски композитор, најзначајнији музички стваралац у периоду илиризма.

Рођен је као Игнац Фукс (Ignac Fuchs), у Загребу, у коме је завршио и философију и права. На компоновање га је наговорио аматер певач Алберто Штрига, присталица илирског препорода, који је основао "Прво илирско пјевачко друштво". Лисински је постао диригент друшвеног хора и оркестра. У то време мења своје породично име у Ватрослав Лисински.
Од 1842 до 1847 ствара више хорски и соло песама, неколико клавирских композиција и прву хрватску оперу "Љубав и злоба". Лета 1847 са петорицом певача организује турнеју по Србији и Војводини изводећи хрватске и српске композиције.
У јесен 1847 одлази у Праг, у Чешкој на музичке студије. По повратку у Загреб 1851, довршава оперу "Порин". Живео је мукотрпно до смрти 1854.

Дела

• прва хрватска опера "Љубав и злоба" (изведена први пут 28. март 1846.),
• опера "Порин", (премијера 1857 после композиторове смрти)
• увертире, хорови, соло-песме и друго.

Извор: Википедија



​

 

[crvendac_011]

Ljubav i zloba

Ljubav i zloba



Ljubav i zloba je opera u dva čina hrvatskog kompozitora Vatroslava Lisinskog, na tekst D.Demetra (Zagreb, 1856); prva narodna opera Južnih SLovena; delo pod uticajem još tada pomodne italijanske i nemačke romantične muzike, ali s primesama slovenskih osobina u muzici.
Radnja se odvija u brdima iznad Splita, u XVI veku. Knez Veliimir odbija Obrena, prosioca svoje kćerke Ljubice i želi da je da Vukosavu. Kada Vukosav nametljivo izazove Obrena na dvoboj, Velimir ih obojicu otera. Obren ne prestaje da traži Ljubicu i oni tajno obećaju jedno drugome vernost. Uhodeći ih, Vukosav stiče ponovo poverenje Velimira, ali ujedno, pomoću razbojničkog vođe Branka, zapali Velimirov grad i zarobi kneza, Ljubicu i Obrena. U poslednjem trenutku Obrenov prijatelj Ljudevit stiže s Velimirovim narodom i oslobađa ih. Završni prizor je himna ljubavi, koja nadvladava zlobu.

Izvor: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja - Muzika
​

 

[crvendac_011]

Porin

Porin

Porin je opera u pet činova Vatroslava Lisinskog na tekst D.Demetera (Zagreb, 1897). Najvrednije delo prvog prvog hrvatskog i južnoslovenskog kompozitora nacionalnog smera, dovršeno 1851, a izvedeno tek 43 godine posle kompozitorove smrti. Posebno je vredna uvertira, zatim veliki zbor Hrvatica i basovska arija Sveslava.
U IX veku, posle pogibije Ljudevita Posavskog, Hrvatskom vladaju Franci. Vođa njihove vojske Kocelin sprema prevaru: pozvaće hrvatske plemiće na sjajnu gozbu i tom prilikom ih poubijati. Tu nameru čuje njegova sestra Irmengarda, koja tajno voli hrvatskog plemića Porina, i ona mu to saopštava. Porin u šumi traži Zorku, čiji ga je glas privukao. Tu nalazi starostu Sveslava, Zorkinog dedu, i saznaje da se podiže buna protiv Franaka; njemu bude povereno vođstvo, a kad buna uspe, dobiće Zorku za ženu. Kocelin saznaje od Irmengarde da je ona izdala njegov plan iz ljubavi prema Porinu, i predaje joj živote Zorke i Sveslava, koje su Franci uspeli zarobiti. Saznavši da je Zorka zarobljena, Porin nastavlja svoje pobedničke podvige; na bojnom polju Kocelin je u bekstvu i priželjkuje osvetu. U Kocelinovom gradu Irmengarda oslobađa Zorku i Sveslava. U slavlju pobede nad Francima združuju se Porin i Zorka, Kocelin umire od rana, a Irmengarda se probada njegovim nožem.

Izvor: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja - Muzika
​

 

[crvendac_011]

Muzički primeri