- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.640
Vasilij Vasiljevič Kandinski (rus. Василий Васильевич Кандинский), bio je ruski slikar, rođen u Moskvi, 4. decembra 1866, a umro u Neju na Seni, 13. decembra 1944.
Biografija
Kandinski se rodio u bogatoj trgovačkoj porodici koja se iz Moskve ubrzo preselila u Odesu, gde su se njegovi roditelji ubrzo razveli, pa o njemu nastavlja da brine tetka. U Odesi je pohađao klasičnu gimnaziju, a uporedo primao privatne časove muzike, crtanja i slikanja. Tokom 1886. godine ponovo je otišao u Moskvu gde je započeo studije prava i ekonomije na Moskovskom univerzitetu. Od 1892. počeo je predavati pravo na Moskovskom univerzitetu, a pored toga je i slikao. Godine 1889. preduzeo je ekspediciju na Ural gde je studirao pravni sistem sirjanskih plemena. Neobično su ga zanimale geometrijske slike i apstrakcije na njihovim bubnjevima i to se odrazilo na njegovim slikama. Od 1896. godine studirao je umetnost na Minhenskom univerzitetu gde se prijateljio sa grupom „Falanks“. Godine 1906. i 1907. proveo je u Sevru u Francuskoj i priklonio se ka ekspresionizmu. Od 1908. godine je živeo u bavarskom mestu Murnau i upoznao se sa teozofom Rudolfom Štajnerom koji je jako uticao na njega. Sa svojom prijateljicom Gabrijelom Minter, Aleksejem Javlenskim, Alfredom Kubinom i drugim umetnicima osnovao je 1909. „Novo umetničko udruženje“. Kandinski je počeo u to doba da slika svoje apstraktne slike tako da se sa ovom grupom razišao i osnovao je grupu „Plavi jahač“, a 1912. je izdao jako uticajnu knjigu „O duhovnosti u umetnosti“.
Kada je počeo Prvi svetski rat, pobegao je sa Minterovom u Švajcarsku, a odatle u Rusiju gde je bio profesor na umetničkim školama. Tokom Ruske revolucije izgubio je značajan deo svoje imovine i sa zadovoljstvom je prihvatio poziv Valtera Gropijusa da bude profesor na Bauhausu u Vajmaru, Desauu i Berlinu. U to su se doba u njegovim slikama pod uticajem konstruktivizma definitivno pojavile geometrijske strukture.
Godine 1924. skupa sa Lionel Fajnigerom, Paul Kleom i Aleksejem Javlenskim osnovao je grupu „Plava četvorka“ i 1928. godine dobio nemačko državljanstvo. Sa američkim milionerom Solomonom Gugenhajmom se sreo 1930. On je u to vreme osnivao zbirku „ne-objektivnog slikarstva“ i iz tog poznanstva je stvorena zbirka od više od 150 slika Kandinskog.
Kada su nacisti 1933. godine ukinuli Bauhaus, otišao je u Francusku. Nacisti su 1937. godine uzeli 57 njegovih slika iz muzeja i izložili kao „degenerativnu umetnost“ na sramnoj izložbi.
U Francuskoj je 1939. godine dobio državljanstvo i završio svoju poslednju veliku kompoziciju „Kompozicija X“. Kandinski je umro 1944. godine.
Fuga,1914.
Moskva I,1916.
Bela linija,1920.
Beli oval
Biografija
Kandinski se rodio u bogatoj trgovačkoj porodici koja se iz Moskve ubrzo preselila u Odesu, gde su se njegovi roditelji ubrzo razveli, pa o njemu nastavlja da brine tetka. U Odesi je pohađao klasičnu gimnaziju, a uporedo primao privatne časove muzike, crtanja i slikanja. Tokom 1886. godine ponovo je otišao u Moskvu gde je započeo studije prava i ekonomije na Moskovskom univerzitetu. Od 1892. počeo je predavati pravo na Moskovskom univerzitetu, a pored toga je i slikao. Godine 1889. preduzeo je ekspediciju na Ural gde je studirao pravni sistem sirjanskih plemena. Neobično su ga zanimale geometrijske slike i apstrakcije na njihovim bubnjevima i to se odrazilo na njegovim slikama. Od 1896. godine studirao je umetnost na Minhenskom univerzitetu gde se prijateljio sa grupom „Falanks“. Godine 1906. i 1907. proveo je u Sevru u Francuskoj i priklonio se ka ekspresionizmu. Od 1908. godine je živeo u bavarskom mestu Murnau i upoznao se sa teozofom Rudolfom Štajnerom koji je jako uticao na njega. Sa svojom prijateljicom Gabrijelom Minter, Aleksejem Javlenskim, Alfredom Kubinom i drugim umetnicima osnovao je 1909. „Novo umetničko udruženje“. Kandinski je počeo u to doba da slika svoje apstraktne slike tako da se sa ovom grupom razišao i osnovao je grupu „Plavi jahač“, a 1912. je izdao jako uticajnu knjigu „O duhovnosti u umetnosti“.
Kada je počeo Prvi svetski rat, pobegao je sa Minterovom u Švajcarsku, a odatle u Rusiju gde je bio profesor na umetničkim školama. Tokom Ruske revolucije izgubio je značajan deo svoje imovine i sa zadovoljstvom je prihvatio poziv Valtera Gropijusa da bude profesor na Bauhausu u Vajmaru, Desauu i Berlinu. U to su se doba u njegovim slikama pod uticajem konstruktivizma definitivno pojavile geometrijske strukture.
Godine 1924. skupa sa Lionel Fajnigerom, Paul Kleom i Aleksejem Javlenskim osnovao je grupu „Plava četvorka“ i 1928. godine dobio nemačko državljanstvo. Sa američkim milionerom Solomonom Gugenhajmom se sreo 1930. On je u to vreme osnivao zbirku „ne-objektivnog slikarstva“ i iz tog poznanstva je stvorena zbirka od više od 150 slika Kandinskog.
Kada su nacisti 1933. godine ukinuli Bauhaus, otišao je u Francusku. Nacisti su 1937. godine uzeli 57 njegovih slika iz muzeja i izložili kao „degenerativnu umetnost“ na sramnoj izložbi.
U Francuskoj je 1939. godine dobio državljanstvo i završio svoju poslednju veliku kompoziciju „Kompozicija X“. Kandinski je umro 1944. godine.
Fuga,1914.
Moskva I,1916.
Bela linija,1920.
Beli oval
