LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Vaseljenska patrijaršija tuži tursku vladu
Grci u Istanbulu kažu da će se prvi put obratiti sudu kako bi se izborili za otvaranje teološkog seminara, koji je zatvoren pre 40 godina
Vaseljenski patrijarh Vartolomej
Vaseljensku patrijaršiju izdaje strpljenje: posle mnogihpraznih obećanja da će biti ponovo otvorena teološka škola kod Istanbula,crkveni velikodostojnici se, prvi put, spremaju da to pitanje pokrenu ipred sudom.
„Umorili smo se, naše strpljenje ističe. Oni (vlada u Ankari)stalno daju obećanja, stvaraju utisak da je samo pitanje trenutka kada ćeteološki seminar biti ponovno otvoren, ali konkretnog napretka nema”, kažu u Vaseljenskoj patrijaršiji u Istanbulu.
Ali, u Patrijaršiji se ne predaju. Prvo će se, kažu, još jednomobratiti Ministarstvu za obrazovanje.„Ako ne dobijemo pozitivan odgovorspor ćemo pokrenuti pred sudom. Mi smo državljani Turske i niko ne može danam oduzme pravo na obrazovanje”, citira „Hurijet” izvor u Vaseljenskojpatrijaršiji.
Teološki seminar na ostrvu Halki (na turskom Hajbelijada), uMramornom moru, koji je neprekidno radio skoro dva veka, zatvoren je 1971.godine. Taj potez je povučen pod izgovorom da sve verske škole treba dabudu pod kontrolom države, što su pravoslavni velikodostojnici energičnoodbacili. Tu je stavljen katanac. Malobrojni Grci, koji su u Turskojpreživeli mnoge pogrome, veruju da su bili žrtve političkih igara izmeđuAnkare i Atine zbog tadašnjeg zaoštravanja oko Kipra.
Vreme neumitno radi za Vaseljensku patrijaršiju i u Ankari će, preili kasnije, morati da shvate da će tu istorijsku nepravdu morati da isprave, da treba da se oslobode pritisaka radikalnih nacionalista koji setome protive. Turska, koja je kandidat za ulazak u EU, neće moći daotključa kapije Brisela sve dok ne vrati ključ teološke škole na Halkiju.
Na taj problem je zvaničnike u Ankari upozorio i potpredsednik SAD DžozefBajden prilikom nedavne posete Turskoj. U Briselu takođe kažu da i poredizvesnog napretka još uvek nije dovoljno urađeno za zaštitu verskihmanjina, pre svega Grka i Jermena. Slični apeli stižu i iz Vatikana, Grčke,Svetskog saveta crkava.
U Vaseljenskoj patrijaršiji objašnjavaju da dosad nisu razmišljalio podizanju sudske tužbe, jer nisu želeli da zaoštravaju odnose sa državomčiji su stanovnici. Pogotovo što je sadašnja vlada, za razliku odprethodnih, povukla nekoliko poteza koji su imali povoljan eho međupripadnicima verskih manjina: počelo je vraćanje ranije oduzete imovine,obnovljeno je nekoliko crkava i manastira, dok je više pravoslavnihsveštenika po kratkom postupku dobilo tursko državljanstvo. To jenezaobilazan uslov da bi neko mogao da postane primus inter pares (prvimeđu jednakima) u pravoslavnom svetu, što će reći vaseljenski patrijarh,da bi mogao da obavlja službu u ovdašnjim crkvama. Prvi put su stigla jasnai čvrsta obećanja da vlada ozbiljno razmatra mogućnost za otvaranjeteološke škole na Halkiju.
„Turska razmatra zahtev Grčke (vaseljenske) patrijaršije zaponovno otvaranje teološkog seminara. Vlada je obavezna da ispuni sveopravdane zahteve naših građana koji vekovima žive u ovoj zemlji”, obećaoje potpredsednik vlade Bulent Arinč prilikom „istorijske posete”Patrijaršiji u starom delu Istanbula. On je te reči izgovorio pre 18 meseci,ali one su do sada ostale „mrtvo slovo na papiru”.
U Vaseljenskoj patrijaršiji su sada odlučili da idu do kraja.Ukoliko domaći delioci pravde ne prihvate njihov zahtev, obratiće se, kakose saznaje, i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, koji je dosadpokazivao razumevanje za njene zahteve za povraćaj konfiskovane imovine.
Politika
Grci u Istanbulu kažu da će se prvi put obratiti sudu kako bi se izborili za otvaranje teološkog seminara, koji je zatvoren pre 40 godina
Vaseljenski patrijarh Vartolomej
Vaseljensku patrijaršiju izdaje strpljenje: posle mnogihpraznih obećanja da će biti ponovo otvorena teološka škola kod Istanbula,crkveni velikodostojnici se, prvi put, spremaju da to pitanje pokrenu ipred sudom.
„Umorili smo se, naše strpljenje ističe. Oni (vlada u Ankari)stalno daju obećanja, stvaraju utisak da je samo pitanje trenutka kada ćeteološki seminar biti ponovno otvoren, ali konkretnog napretka nema”, kažu u Vaseljenskoj patrijaršiji u Istanbulu.
Ali, u Patrijaršiji se ne predaju. Prvo će se, kažu, još jednomobratiti Ministarstvu za obrazovanje.„Ako ne dobijemo pozitivan odgovorspor ćemo pokrenuti pred sudom. Mi smo državljani Turske i niko ne može danam oduzme pravo na obrazovanje”, citira „Hurijet” izvor u Vaseljenskojpatrijaršiji.
Teološki seminar na ostrvu Halki (na turskom Hajbelijada), uMramornom moru, koji je neprekidno radio skoro dva veka, zatvoren je 1971.godine. Taj potez je povučen pod izgovorom da sve verske škole treba dabudu pod kontrolom države, što su pravoslavni velikodostojnici energičnoodbacili. Tu je stavljen katanac. Malobrojni Grci, koji su u Turskojpreživeli mnoge pogrome, veruju da su bili žrtve političkih igara izmeđuAnkare i Atine zbog tadašnjeg zaoštravanja oko Kipra.
Vreme neumitno radi za Vaseljensku patrijaršiju i u Ankari će, preili kasnije, morati da shvate da će tu istorijsku nepravdu morati da isprave, da treba da se oslobode pritisaka radikalnih nacionalista koji setome protive. Turska, koja je kandidat za ulazak u EU, neće moći daotključa kapije Brisela sve dok ne vrati ključ teološke škole na Halkiju.
Na taj problem je zvaničnike u Ankari upozorio i potpredsednik SAD DžozefBajden prilikom nedavne posete Turskoj. U Briselu takođe kažu da i poredizvesnog napretka još uvek nije dovoljno urađeno za zaštitu verskihmanjina, pre svega Grka i Jermena. Slični apeli stižu i iz Vatikana, Grčke,Svetskog saveta crkava.
U Vaseljenskoj patrijaršiji objašnjavaju da dosad nisu razmišljalio podizanju sudske tužbe, jer nisu želeli da zaoštravaju odnose sa državomčiji su stanovnici. Pogotovo što je sadašnja vlada, za razliku odprethodnih, povukla nekoliko poteza koji su imali povoljan eho međupripadnicima verskih manjina: počelo je vraćanje ranije oduzete imovine,obnovljeno je nekoliko crkava i manastira, dok je više pravoslavnihsveštenika po kratkom postupku dobilo tursko državljanstvo. To jenezaobilazan uslov da bi neko mogao da postane primus inter pares (prvimeđu jednakima) u pravoslavnom svetu, što će reći vaseljenski patrijarh,da bi mogao da obavlja službu u ovdašnjim crkvama. Prvi put su stigla jasnai čvrsta obećanja da vlada ozbiljno razmatra mogućnost za otvaranjeteološke škole na Halkiju.
„Turska razmatra zahtev Grčke (vaseljenske) patrijaršije zaponovno otvaranje teološkog seminara. Vlada je obavezna da ispuni sveopravdane zahteve naših građana koji vekovima žive u ovoj zemlji”, obećaoje potpredsednik vlade Bulent Arinč prilikom „istorijske posete”Patrijaršiji u starom delu Istanbula. On je te reči izgovorio pre 18 meseci,ali one su do sada ostale „mrtvo slovo na papiru”.
U Vaseljenskoj patrijaršiji su sada odlučili da idu do kraja.Ukoliko domaći delioci pravde ne prihvate njihov zahtev, obratiće se, kakose saznaje, i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, koji je dosadpokazivao razumevanje za njene zahteve za povraćaj konfiskovane imovine.
Politika