VAŠE PRAVO DA NE PITATE NIŠTA – O VAKCINAMA - Piše: Dr Jovana Stojković

[Angelus]

VAŠE PRAVO DA NE PITATE NIŠTA – Piše: Dr Jovana Stojković
Tags : Dr Jovana Stojković
.

Piše: Dr Jovana Stojković

Većina medija sa nacionalnom frekvencijom (koji nisu nikada preneli nijednu tribinu koju je organizovala Građanska inicijativa za neobaveznu vakcinaciju) krenuli su u orkestriranu, jednovremenu hajku protiv nevakcinisane dece i njihovih roditelja. Na prvi zvuk Pavlovljevog zvonceta, medijski kerberi krenuli su u ubeđivanje da je pad obuhvata vakcinacije doveo do epidemije malih boginja u Rumuniji. Od najavljivača, preko voditeljke, do zabrinute mame koja glumi javnost, kamermana i spremačice, govorom tela i mimikom odašiljana je zabrinutost u etar, ali i prekor „antivakcinalnom pokretu“ koji se, kakve drskosti, bori za ustavno i prirodnopravo na nepovredivost fizičkog integriteta (o psihičkom je teško govoriti sa takvim medijima). Većina ovih ljudi koje okupacioni mediji sramno predstavljaju kao primitivnu sektu, već je prinela po jedno dete na oltar raznim „obuhvatima“ i „kolektivnim imunitetima“, no bolećivog sažaljenja i odgovornosti za njihovu decu nema niotkuda.

Iako je neverbalna komunikacija pomoćnog osoblja bila ključna, prokomentarisaćemo selektivne i sugestivne izjave stručnog osoblja. Doktorka epidemiolog je insistirala na mogućim smrtnim slučajevima i upali pluća kao mogućoj opasnoj komplikaciji, prećutkujući da su morbili bolest sa dobrom prognozom (pre uvođenja vakcinacije 1955., u Americi je smrtnost bila 0,03 na 100 000 slučajeva) i da se eventualne upale pluća efikasno leče antibioticima, kao i da se teži oblici javljaju kod populacije sa oštećenim celularnim imunitetom, dok čak i bolesnici sa deficitom humoralnog imuniteta (antitela) preboljevaju morbile bez većih problema. Interesantno je da se uspešnost vakcinacije od morbila meri upravo antitelima, koja, kao što se vidi iz prethodnog, nisu ključna za uspešno prebolevanje ove bolesti. Takođe, doktorka se osvrnula na nekrunisanog kralja „antivakcinalnog pokreta“ Endrju Vejkfilda kome je „oduzeta licenca, jer je lažirao podatke u studiji“, opet prećutkujući da je njegovom saradniku u radu prof.dr Džon Voker Smitu vraćena licenca još 2012. godine, dok je Vekfild aktuelno u sudskom procesu za klevetu protiv British Medical Journal.

Niko nije pomenuo da je viši naučnik američkog Centra za kontrolu bolesti Vilijam Tompson 2014.godine objavio na sajtu advokatske firme Morgan Verkamp LLC izjavu u kojoj priznaje da su on i njegovi saradnici izostavili statistički značajne informacije u naučnom radu koji je objavljen 2004.godine u časopisu Pediatrics, a koji govore da su afro-američki muškarci koji prime MMR vakcinu pre 36 meseci starosti bili pod rizikom za dobijanje autizma.

Nije pomenut ni glavni istraživač koji je za CDC radio 21 od 24 studije o bezbednosti MMR vakcine, Pol Torsen, ni Interpolova poternica raspisana za njim zbog prevara, što bi sve, istine radi, doktorka morala da zna, ali i da iznese u javnost koju želi da informiše i edukuje. Ovako možemo zaključiti da je pominjanje Vejkfilda samo način da se “antivakcinaši“, a zapravo ljudi koji zahtevaju slobodu izbora pri invazivnoj medicinskoj intervenciji , predstave kao neracionalni sledbenici harizmatičnog prevaranta koji više vole njega nego sopstvenu decu.

Čuli smo i milion puta eksploatisanu frazu da je „dokazano da vakcine ne izazivaju autizam“, iako, i to samo uslovno, nije dokazano da izazivaju autizam, te se u ovoj igri reči (ne)svesno gubi veliki deo istine. Mučno je i pominjati priču o živi i tunjevini i diletantski zaključak da je isto progutati nešto i ubrizgti ga u telo ( inače je opštepoznato da se bebe od nekoliko meseci svakodnevno najedaju tunjevine iz konzerve).

Drugi stručni član RTS-ove predstave bio je stava da je ispod svakog naučnog nivoa osvrtati se na „antivakcinaške“ argumente, dokazujući da je svaki zdravorazumski i ljudski nivo njemu stran. On je čovek doktor i tačka.

Izbačeno je i nekoliko probranih statističkih podataka za ljubitelje matematike koji bi trebalo da nedvosmisleno ukažu da se epidemija pojavljuje tamo gde „obuhvatvakcinacije“ padne. No, da li je baš sve tako prosto i nedvosmisleno?

„Prema izveštaju Nacionalne zdravstvene federacije iz 1969., utvrđeno je da su vakcinisani ljudi bili izloženi 14 puta većoj verovatnoći za dobijanje bolesti od nevakcinisanih-„20thImmunisatio Conference Proceedings, MAY 6-9, 1985., p.21

„Prenošenje malih boginja jasno je dokumentovano među vakcinisanim osobama. Pri velikim epidemijama , 95% slučajeva bilo je vakcinisano“-FDA Workshop to Review Warnings, September 18 1992., p.27

„Zbog nekog razloga , od kada je 1963.otpočela vakcinacija protiv malih boginja , adolescenti i mlade odrasle osobe češće dobijaju male boginje“.- Infectious Diseases, January 1982, p.21

„Molekularno- epidemiološim istraživanjem ustanovljeno je da postoji više serotipova virusa morbila čime se delimično objašnjava ponovno oboljevanje kao i javljanje manjih epidemija u vakcinisanim populacijama“. Infektivne bolesti, str.218.

Još jedna od omiljenih teza protivnika slobode izbora po pitanju vakcinacije je ta da morbila više nema zahvaljujući vakcinaciji, te da lekari nisu godinama videli male boginje ( što bi trebalo da sugeriše da ih i nema). Međutim, ono što vakcinacija zapravo čini je izmena kliničke slike koja postaje netipična (obzirom da virus ulazi na arteficijalan način u organizam, „varajući“ imune ćelije na koži i sluzokožama), te bolest koja se nekada jasno klinički prepoznavala, sada prolazi neprimentno ili se pogrešno dijagnostikuje kao neka druga, što svedoči i udžbenik iz Infektivnih bolesti na strani 220.: „Pre vakcinalne ere, dijagnoza morbila je bila klinička dijagnoza. Pojavom ospe, uz nalaz Koplikovog enanema, dijagnoza se lako postavljala. Danas, u vakcinisanoj sredini, dijagnoza se sme postaviti jedino na osnovu specifičnog serološkog nalaza. Podatak o vakcinaciji ne isključuje dijagnozu.“

I za kraj, jedna zabrinuta mama koja glumi javnost i zalaže se za sankcije neodgovornim roditeljima, jerbo njen intenzivan rad na osvešćivanju narodnih masa nije brz kao galopirajuća epidemija koja nam se pribižava, a koja je, kako čusmo iz njihovih usta, zahvatila i Mađarsku koja ima obaveznu vakcinaciju i visok obuhvat vakcinacije ( što bi valjda trebalo da je štiti upravo od epidemije koja joj se dešava?).

Naravno da se na javnom medijskom servisu evropske Srbije nije moglo čuti da su umrli ljudi u Rumuniji imali prateće hronične bolesti, da je umrla jedna HIV pozitivna žena, beba sa tuberkulozom i jednogodišnje neuhranjeno dete koje je imalo telesnu težinu dvomesečne bebe. Zabrinuti doktori nisu pomenuli da je obuhvat vakcinacije Roma u Srbiji oko 13 procenata. Pomoćno osoblje nije kolutalo očima na hiljade migranata nepoznatog „vakcinalnog statusa“.

Javna (medijska) kuća Srbije (ne) uspešno je obavila još jedan naručeni poslić uterivanja neposlušnih Srba u tor.

Sledi vakcinisanje.

Dr Jovana Stojković



izvor : vakcinainfo.org