- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Говори српски да те свако разуме
КАКО ЈЕ ЈОВА
Кад је чувеном народном лекару Васи Пелагићу дозлогрдила (претерана) употреба страних речи у нашем језику, одлучио је да људе од пера малчице подучи. И то овако...
Књига Васе Пелагића „Тумач научних и политичких речи” објављена је у Београду 1892. године у издању штампарије „Смиљево” Пере Тодоровића, а цена јој је била динар и по.
У предговору приређивач В(аса) Пелагић пише да је на мисао да састави овај тумач дошао због „појаве да има новинара и књижевника који употребљавају при писању врло много и таквих речи страних и научних и техничких израза да често многи читалац не може да разуме ни сам смисао реченице, а камоли такву реч, те због тога баци и омрзне читање”.
Не замера Пелагић људима од пера само то што користе стране речи и изразе, већ што појма немају да је наш језик „здраво богат са речима, да се сваки научни и политички термин на њему са једном нашом речи изразити може”.
Слободољубиви Васа Пелагић (1833–1899), извесно време управитељ Српско-православне богословије у Бањалуци, који је чак примио архимандритски чин, био је по убеђењу социјалиста и није пропуштао прилику да у свом „речнику” уз тумачење страних речи изнесе и своја политичка и верска схватања.
У животу скроман човек који признаје своју „некомпетентност”, он ипак с мало хвалисавости каже „да ни у једном европском, не само у оваквом речнику, него ни у највећим лексиконима, нису тако тачно и опширно означене и истумачене речи и тенденције, које спадају у оквир друштвених наука, као што је то овде учињено”.
Речник, односно тумач како га он назива, уређен је азбучним редом, а у овом тексту извучен је само његов (мали) део.
А
Абаторија – кланица. Аблегат – посланик. Аболиционист – приврженик оних који траже укидање неке подчињености. На пр. раје од спахија и ослобођење америчких Црнаца, робова, од угњетача плантажера; ослобођење раденика од експлоататора (капиталиста). Аборт – проход, изход, нужник. Абсолутизам– самовласност; самовоља; неограниченост; беспорност. Апсолутни је владар онај који има неограничено право да управља како се њему свиди, па било наопако или добро. У новије време сматра се као глуп и кукавица онај народ који допушта владару да влада тим начином. Автобиографија – себе описивање. Автоелектрична лампа– тако се зове ноћна лампа која се упали сама кад ко почне мислити или читати, а угаси се сама од себе кад тај човек почне спавати. И то је нови изуметак Едисона. Агомија – блаженство. Автокритика – себе критиковање. Аеронаутика – наука о пловидби ваздушних лађа; о пловљењу кроз ваздух. Аквариуми – водњаци. Аквариумом се зове вештачко подземно језеро, у коме се ради гледања и науке држе разне подводне траве и животиње. Тим се именом зове и суд удешен за тај посао да у кући на угледу стоји. Акцент – гласоудар. Алтрујизам – ближњељупство; то је наука која учи како ћемо научити омладину да буде поштена и карактерна. Ананисање морално – вели се за оне који много ашикују, куришу и љубавне романе читају. Анатомија – разуђивање лешине; разудница; телосеча. Аномалија – накарада; неправилност; изузетак од правила неког. Апропос – притом, збиља! Аристократ – властелин, племић, господичић, који сматра себе за нешто више од обичних људи. Ансансер – пењалица. Тако се зове машина на којој се пењу становници високих кућа на горње спратове њене. Асфалт – смола којом се лепе зидови да воду не пропуштају. Атеизам – безбожност. Свуда готово у науци и књижевности зове се тако она проповед или наука која не верује у црквеног, поповског бога нити у шта што спада у област божанства небеског, о коме говори „свето писмо” и црква. Атомистика – наука која збори о атомима. Прву атомистику написао је Руђер Бошковић, Дубровчанин, пре сто година. Атмологија – парословље. Наука која говори о законима и како се производи пара од воде.
Б
Бактерије – ситне животињице од којих се плућне и друге болести легу и развијају. Белетристика – летопис. Тако се зове свако писање красноречивих приповедака, романа и других забавних састава... Изузевши неколико бољих романа и приповедака за све друго може се рећи да увећава царство разврата, царство нервозности и баруштину моралног ананисања. Библиотека – књижница, књигоскуп. Биологија – јестаственица; животозналство. Ботаника – биљознанство. То је наука која описује поједине феле биљног царства. Ова наука, као и биологија, пориче биће бога и неке надприродне моћи...
В
Ватерклосет – нужник собни налик на сандук, који има водене цеви да спира одма нечистоћу и не пропушта изнутра напоље смрад. Вегетирати – постити, бедно животарити. Вентил – одушка на нечему, проветривач. Вибрација – дрктање, треперење, тресење било главом при певању, говору, или звука и другог чега. Вулкан – ветреник.
Г
Гармонологија – наука о браку. Геологија – земљопознавање. Геометрија – земљемерство. Глумац – претваралац, вешт играч у позоришту.
Д
Дезодоризација – расмрђивање. Делегација – упутништво, одправништво. Делижанс – брзовоз. Демагогија – подилажење народу у политичком и књижевном раду. Демизија – оставка; снисхођење. Демонстрација – пркосница. Денунцијација – подказивање, издавање неког, фино шпијунирање. Душ, душирање – купање помоћу удешених решетака кроз које вода пада одозго као киша. Свуда се могу наместити решетке за тако пошкропљавање.
Ђ
Ђемија – лађа морска. Ђидија – препреден човек; курва. Ђумрук – царина.
Е
Експлоататор – глобаџија, пијавица народна, исисивач. Еластичност – упружност. Еволуција – развиће, развијање... Еволуција ствара револуцију, и револуција ускорава еволуцију. Према томе, еволуција и револуција су две верне сестре. Елеганција – убраност, украс. Електрицитет – муњевитост. Електрометар – муњомер. Ембриологија – зачетница. Наука која описује стање и живот организма док је још у зачетку, у материји. Ескамотер – мађионичар, вештак.
Ж
Журналистика – новинарство, дневничарство. Садашње српско, а тако је скоро и код других народа, није ни издалека подешено према приватним потребама човека, народа, људства.
З
Зимологија – наука о развијању и кретању тела. Зоографија – опис животиња. Зоолог – животињознанац. Зоотомија – наука о сечењу животиња.
И
Идеализам – наука о узоритом поимању. Идиоти – заводи за тупаве, шашаве, ниште духом. Инклубација – лежање, било квочке на јајима, било детета у крилу мајке, било болесника у цркви или бањи. Интермедија – међучасје, време између два одређена рока.
Ј
Јустиција – правда, наука о параграфској правди, која се учи врло много и којом се баве многи, али по несрећи, која оваква каква је данас ни из далека није од користи оним који су праведни и вредни.
К
Календар – месецословац. Капацитет – поглавица. Тако се каже за оног који је у неком знању надмашио друге. Кемија – тако се зове наука о разделењу, раздвајању и састављању разних тела органских и неорганских. Килограм – хиљадник, мера од 1.000 грама. Киоск – ладник господски; летњиковац у башти или у шуми удешен. Компас – полусоказ. Справа у којој је магнетска игла, која показује бродарима морским на којој су страни те према томе управљају путовање. Конзервативац – назадњак, човек који хоће да сав поредак остане у свету онакав какав је, па макар како рђав био.
Л
Лајкацит – бела крвна зрнца. Лимфа – водена житкост у телу, која по саставу свом личи на крв.
М
Микробе – тако се зову у науци сви микроскопски организми: бактерије, бациле, бибриони и микрокос. Микрофон – ситнозвук, справа помоћу које се и најслабији глас ојачава да се чути може. Микрокозам – ситноглед; тако се зову наочари за гледање ситних ствари које не види голо око.
Н
Натура – природа. Реч натура славенска је а не француска, као што се обично пише. Она долази од речи натурати, растурати и притурати, које одиста бива вечно у природи. Непотизам – родственичарење; давање службе онима што су сродни, а не онима што су вредни и добри. Непотизам је крупна болест државничка, која испија организам свим сувереним државама.
О
Опортуниста – удешач; каже се за човека који употребљава згодну прилику да достигне свој циљ. Оптимизам – добрурад; тако се зову они људи који верују у бољу и срећнију будућност људства.
П
Педагогија – наставословље. Песимиста – злослутник. Плагијат – књига, спис, у којој је писац узимао читаве ставове из туђих књига а није казао одакле је узето. Политика – грађанственост; уверавање; разбирање; претресање; вештина управљања државом, народом. Портфељ – наслоњача али и министарско звање. Пролетер – сиромах без имаћа; бескућници; голаћ; који живи од надница. Психиатриска клиника – испитаница умног растројства.
Р
Реализам– стварноћа.
С
Сатира – пецкање. Тако се зове сваки спис шаљив и заједљив, због пецкања неког и његових грешака. Скулптура – кипотворство; наука о вештачком резању слика у камену и правити их од гипса. Стрикнин – смртоносац. Тако се зове један јак отров. Сутерен – јестионица или трапезарија; подкућник; подсобник; полустан; полуподрум.
Т
Театар – позориште. Данас оно више развраћа него што поправља.
У
Утописта – жудњак; замишљач; предлагач; желилац оне узоритости, за коју обична светина вели да је неостварљива, немогућа.
Ф
Фармација – лекарница; вештина спремати лекове. Физиологија – телесница. Тако се зове наука о појавама и радњама тела и живота код људи, марве и биља. Физикус – телесничар, лекар. Флора – дивље биљство.
Х
Хералдика – грбознанство, вештина распознавати грбове и њихове знаке. Има у свету доста беспосличара да се баве и са таквим ситницама и залудницама и пишу читаве књиге. Хероскоп – часоказ, а значи и вештину знати будућност по знацима који се виде на челу. Херувим – хоровођа (анђеоски). Хоризонт – видокруг.
Ц
Цензор – прегледач, оцењивач, мрачњак. Цинизам – немарљивост, аљкавост, непријатност.
Ч
Чардаклија – вињага. Лоза винова која је разведена по неком дрвету. То није турска реч као што неки веле, него славенска, која долази од чаробан дах, диван израст.
Џ
Џентљмен – поштењак, племенит. Џон Бул – тако се у шали зове енглеска светина, а то ће рећи Јова Во.
Аутор: К. В.
Илустровао: Милан Ристић
Извор: Политикин Забавник
КАКО ЈЕ ЈОВА
Кад је чувеном народном лекару Васи Пелагићу дозлогрдила (претерана) употреба страних речи у нашем језику, одлучио је да људе од пера малчице подучи. И то овако...
Књига Васе Пелагића „Тумач научних и политичких речи” објављена је у Београду 1892. године у издању штампарије „Смиљево” Пере Тодоровића, а цена јој је била динар и по.
У предговору приређивач В(аса) Пелагић пише да је на мисао да састави овај тумач дошао због „појаве да има новинара и књижевника који употребљавају при писању врло много и таквих речи страних и научних и техничких израза да често многи читалац не може да разуме ни сам смисао реченице, а камоли такву реч, те због тога баци и омрзне читање”.
Не замера Пелагић људима од пера само то што користе стране речи и изразе, већ што појма немају да је наш језик „здраво богат са речима, да се сваки научни и политички термин на њему са једном нашом речи изразити може”.
Слободољубиви Васа Пелагић (1833–1899), извесно време управитељ Српско-православне богословије у Бањалуци, који је чак примио архимандритски чин, био је по убеђењу социјалиста и није пропуштао прилику да у свом „речнику” уз тумачење страних речи изнесе и своја политичка и верска схватања.
У животу скроман човек који признаје своју „некомпетентност”, он ипак с мало хвалисавости каже „да ни у једном европском, не само у оваквом речнику, него ни у највећим лексиконима, нису тако тачно и опширно означене и истумачене речи и тенденције, које спадају у оквир друштвених наука, као што је то овде учињено”.
Речник, односно тумач како га он назива, уређен је азбучним редом, а у овом тексту извучен је само његов (мали) део.
А
Абаторија – кланица. Аблегат – посланик. Аболиционист – приврженик оних који траже укидање неке подчињености. На пр. раје од спахија и ослобођење америчких Црнаца, робова, од угњетача плантажера; ослобођење раденика од експлоататора (капиталиста). Аборт – проход, изход, нужник. Абсолутизам– самовласност; самовоља; неограниченост; беспорност. Апсолутни је владар онај који има неограничено право да управља како се њему свиди, па било наопако или добро. У новије време сматра се као глуп и кукавица онај народ који допушта владару да влада тим начином. Автобиографија – себе описивање. Автоелектрична лампа– тако се зове ноћна лампа која се упали сама кад ко почне мислити или читати, а угаси се сама од себе кад тај човек почне спавати. И то је нови изуметак Едисона. Агомија – блаженство. Автокритика – себе критиковање. Аеронаутика – наука о пловидби ваздушних лађа; о пловљењу кроз ваздух. Аквариуми – водњаци. Аквариумом се зове вештачко подземно језеро, у коме се ради гледања и науке држе разне подводне траве и животиње. Тим се именом зове и суд удешен за тај посао да у кући на угледу стоји. Акцент – гласоудар. Алтрујизам – ближњељупство; то је наука која учи како ћемо научити омладину да буде поштена и карактерна. Ананисање морално – вели се за оне који много ашикују, куришу и љубавне романе читају. Анатомија – разуђивање лешине; разудница; телосеча. Аномалија – накарада; неправилност; изузетак од правила неког. Апропос – притом, збиља! Аристократ – властелин, племић, господичић, који сматра себе за нешто више од обичних људи. Ансансер – пењалица. Тако се зове машина на којој се пењу становници високих кућа на горње спратове њене. Асфалт – смола којом се лепе зидови да воду не пропуштају. Атеизам – безбожност. Свуда готово у науци и књижевности зове се тако она проповед или наука која не верује у црквеног, поповског бога нити у шта што спада у област божанства небеског, о коме говори „свето писмо” и црква. Атомистика – наука која збори о атомима. Прву атомистику написао је Руђер Бошковић, Дубровчанин, пре сто година. Атмологија – парословље. Наука која говори о законима и како се производи пара од воде.
Б
Бактерије – ситне животињице од којих се плућне и друге болести легу и развијају. Белетристика – летопис. Тако се зове свако писање красноречивих приповедака, романа и других забавних састава... Изузевши неколико бољих романа и приповедака за све друго може се рећи да увећава царство разврата, царство нервозности и баруштину моралног ананисања. Библиотека – књижница, књигоскуп. Биологија – јестаственица; животозналство. Ботаника – биљознанство. То је наука која описује поједине феле биљног царства. Ова наука, као и биологија, пориче биће бога и неке надприродне моћи...
В
Ватерклосет – нужник собни налик на сандук, који има водене цеви да спира одма нечистоћу и не пропушта изнутра напоље смрад. Вегетирати – постити, бедно животарити. Вентил – одушка на нечему, проветривач. Вибрација – дрктање, треперење, тресење било главом при певању, говору, или звука и другог чега. Вулкан – ветреник.
Г
Гармонологија – наука о браку. Геологија – земљопознавање. Геометрија – земљемерство. Глумац – претваралац, вешт играч у позоришту.
Д
Дезодоризација – расмрђивање. Делегација – упутништво, одправништво. Делижанс – брзовоз. Демагогија – подилажење народу у политичком и књижевном раду. Демизија – оставка; снисхођење. Демонстрација – пркосница. Денунцијација – подказивање, издавање неког, фино шпијунирање. Душ, душирање – купање помоћу удешених решетака кроз које вода пада одозго као киша. Свуда се могу наместити решетке за тако пошкропљавање.
Ђ
Ђемија – лађа морска. Ђидија – препреден човек; курва. Ђумрук – царина.
Е
Експлоататор – глобаџија, пијавица народна, исисивач. Еластичност – упружност. Еволуција – развиће, развијање... Еволуција ствара револуцију, и револуција ускорава еволуцију. Према томе, еволуција и револуција су две верне сестре. Елеганција – убраност, украс. Електрицитет – муњевитост. Електрометар – муњомер. Ембриологија – зачетница. Наука која описује стање и живот организма док је још у зачетку, у материји. Ескамотер – мађионичар, вештак.
Ж
Журналистика – новинарство, дневничарство. Садашње српско, а тако је скоро и код других народа, није ни издалека подешено према приватним потребама човека, народа, људства.
З
Зимологија – наука о развијању и кретању тела. Зоографија – опис животиња. Зоолог – животињознанац. Зоотомија – наука о сечењу животиња.
И
Идеализам – наука о узоритом поимању. Идиоти – заводи за тупаве, шашаве, ниште духом. Инклубација – лежање, било квочке на јајима, било детета у крилу мајке, било болесника у цркви или бањи. Интермедија – међучасје, време између два одређена рока.
Ј
Јустиција – правда, наука о параграфској правди, која се учи врло много и којом се баве многи, али по несрећи, која оваква каква је данас ни из далека није од користи оним који су праведни и вредни.
К
Календар – месецословац. Капацитет – поглавица. Тако се каже за оног који је у неком знању надмашио друге. Кемија – тако се зове наука о разделењу, раздвајању и састављању разних тела органских и неорганских. Килограм – хиљадник, мера од 1.000 грама. Киоск – ладник господски; летњиковац у башти или у шуми удешен. Компас – полусоказ. Справа у којој је магнетска игла, која показује бродарима морским на којој су страни те према томе управљају путовање. Конзервативац – назадњак, човек који хоће да сав поредак остане у свету онакав какав је, па макар како рђав био.
Л
Лајкацит – бела крвна зрнца. Лимфа – водена житкост у телу, која по саставу свом личи на крв.
М
Микробе – тако се зову у науци сви микроскопски организми: бактерије, бациле, бибриони и микрокос. Микрофон – ситнозвук, справа помоћу које се и најслабији глас ојачава да се чути може. Микрокозам – ситноглед; тако се зову наочари за гледање ситних ствари које не види голо око.
Н
Натура – природа. Реч натура славенска је а не француска, као што се обично пише. Она долази од речи натурати, растурати и притурати, које одиста бива вечно у природи. Непотизам – родственичарење; давање службе онима што су сродни, а не онима што су вредни и добри. Непотизам је крупна болест државничка, која испија организам свим сувереним државама.
О
Опортуниста – удешач; каже се за човека који употребљава згодну прилику да достигне свој циљ. Оптимизам – добрурад; тако се зову они људи који верују у бољу и срећнију будућност људства.
П
Педагогија – наставословље. Песимиста – злослутник. Плагијат – књига, спис, у којој је писац узимао читаве ставове из туђих књига а није казао одакле је узето. Политика – грађанственост; уверавање; разбирање; претресање; вештина управљања државом, народом. Портфељ – наслоњача али и министарско звање. Пролетер – сиромах без имаћа; бескућници; голаћ; који живи од надница. Психиатриска клиника – испитаница умног растројства.
Р
Реализам– стварноћа.
С
Сатира – пецкање. Тако се зове сваки спис шаљив и заједљив, због пецкања неког и његових грешака. Скулптура – кипотворство; наука о вештачком резању слика у камену и правити их од гипса. Стрикнин – смртоносац. Тако се зове један јак отров. Сутерен – јестионица или трапезарија; подкућник; подсобник; полустан; полуподрум.
Т
Театар – позориште. Данас оно више развраћа него што поправља.
У
Утописта – жудњак; замишљач; предлагач; желилац оне узоритости, за коју обична светина вели да је неостварљива, немогућа.
Ф
Фармација – лекарница; вештина спремати лекове. Физиологија – телесница. Тако се зове наука о појавама и радњама тела и живота код људи, марве и биља. Физикус – телесничар, лекар. Флора – дивље биљство.
Х
Хералдика – грбознанство, вештина распознавати грбове и њихове знаке. Има у свету доста беспосличара да се баве и са таквим ситницама и залудницама и пишу читаве књиге. Хероскоп – часоказ, а значи и вештину знати будућност по знацима који се виде на челу. Херувим – хоровођа (анђеоски). Хоризонт – видокруг.
Ц
Цензор – прегледач, оцењивач, мрачњак. Цинизам – немарљивост, аљкавост, непријатност.
Ч
Чардаклија – вињага. Лоза винова која је разведена по неком дрвету. То није турска реч као што неки веле, него славенска, која долази од чаробан дах, диван израст.
Џ
Џентљмен – поштењак, племенит. Џон Бул – тако се у шали зове енглеска светина, а то ће рећи Јова Во.
Аутор: К. В.
Илустровао: Милан Ристић
Извор: Политикин Забавник
